Forum za strateške studije(FORST) pokreće 2019. godine projekat velike godišnje konferencije pod nazivom Strateški tokovi/Strategic Streams sa namerom da se na njoj raspravlja o najvažnijem strateškom događaju koji u datoj godini utiče na Evropu, region Balkana i svet, sa namerom da gosti konferencije budu ugledni eksperti, diplomate, donosioci odluka, profesori, naučni radnici i stratezi visokog ranga iz zemlje, regiona i sveta, koji bi na konferenciji Strateški tokovi/Strategic Streams, jednom (ili više puta) godišnje, razmenili svoja mišljenja, uvide i ideje o budućim strateškim tokovima u 21. veku. Do sada je konferencija održana 2019, 2020, 2021, 2022. i 2023. godine.
Ovogodišnja konferencija Strateški tokovi 2023. u organizaciji Foruma za strateške studije (FORST) i Ambasade Republike Koreje u Srbiji, održana je 26. maja u hotelu Moskva u Beogradu, i kao i ranijih godina okupila je veliki broj zainteresovanih učesnika iz sveta diplomatije, politike, medija, međunarodnih odnosa i ekonomije. Kao već tradicionalno utemeljeni forum na kojem stručnjaci iz navedenih oblasti diskutuju o najznačajnijem geopolitičkom događaju u posmatranoj godini, peta po redu konferencija se održala pod nazivom Strateški tokovi 2023: Javna diplomatija kao most i sredstvo za jačanje međusobnog poverenja među zemljama, bivajući fokusirana ove godine ne na neki pojedinačni strateški događaj kao prethodnih godina, već na jedan od najvažnijih fenomena diplomatske prakse uopšte – na javnu diplomatiju kao specifičan oblik diplomatskih aktivnosti različitih zemalja. Stoga je ovogodišnja konferencija održana u partnerstvu sa Ambasadom Republike Koreje u Beogradu, ambasadom zemlje koja je poznata po uspešnoj javnoj diplomatiji, sa ciljem da se ovdašnjoj stručnoj javnosti prezentuju korejska iskustva u javnoj diplomatiji i da se razmotri koja bi od njih mogla biti korisna za Republiku Srbiju i našu diplomatiju.
Učesnicima konferencije prvo se obratio predsednik Foruma za strateške studije Dr Neven Cvetićanin, koji je ukratko izložio istorijat FORST-a i izrazio nadu da bi konferencije u organizaciji ovog think-tanka mogle uskoro prerasti u Strategic Streams Conference Series kao prepoznatljiv brend koji bi na Balkanu svake godine okupljao vodeće stratege iz Evrope i sveta. Dr Cvetićanin je podelio sa prisutnima viziju i ciljeve Foruma za strateške studije u izgradnji profesionalnog i kredbilnog think tank-a na čijim događajima bi se okupljali ugledni ljudi iz svetske i regionalne diplomatije i raspravljali o relevantnim strateškim temama.
Potom se okupljenima obratio Njegova Ekselencija, Ambasador Republike Koreje u Srbiji Đeung Li (Lee Jaewoong), koji je pozdravio okupljene i izrazio zadovoljstvo što Ambasada Republike Koreje organizuje zajedničku konferenciju sa Forumom za strateške studije o javnoj diplomatiji, nastavljajući višegodišnju praksu saradnje sa think tankovima iz Srbije, birajući ove godine za partnera upravo Forum za strateške studije. Ambasador Đeung Li je potom govorio o prijateljskim odnosima između Republike Koreje i Republike Srbije koje dele zajedničke interese u promovisanju međusobne političke, privredne i kulturne saradnje. Zatim je govorio o korejskim praksama javne diplomatije u promovisanju univerzalnih vrednosti kao što su mir i saradnja među različitim zemljama i uopšte među različitim međunarodnim subjektima, što je posebno važno u vremenu geopolitičkih napetosti i konfrontacija u kojem živimo. Na kraju svog obraćanja Njegova Ekselencija Ambasador Đeung Li je izrazio ubeđenje da je ovogodišnja konferencija Strateški Tokovi 2023. u zajedničkoj organizaciji sa Forumom za strateške studije važan događaj na kojem će se raspravljati o važnoj temi – javnoj diplomatiji – što je posebno važno u našem uzburkanom geopolitičkom vremenu kako bi se promovisala javna diplomatija kao most i sredstvo za jačanje međusobnog poverenja među zemljama.
Zatim se okupljenima obratio gost konferencije iz Republike Koreje, ugledni profesor Bjungjong Li (Byungjong Lee) sa Univerziteta u Seulu i dugogodišnji saradnik nekih od glavnih svetskih medijskih kuća – Blumberga, Njuzvika i Asošiejted presa – u analizi međunarodnih zbivanja i diplomatskih fenomena. On je na poečtku svog izlaganja dao jednostavnu definiciju javne diplomatije kao sredstva zbog koga stranci vole neku zemlju, koja upravo preko javne diplomatije sebe što bolje predstavlja. Potom je profesor Li postavio pitanje da li je javna diplomatija još uvek važna u našem vremenu geopolitičkih tenzija kada se čini da je jedino bitna tzv. “tvrda” moć neke zemlje, odgovarajući na to pitanje potvrdno. Potom je izložio koncept tzv. “meke moći” (soft power) koji je razvio poznati profesor sa Harvarda Džozef Naj i objasnio kako ovaj koncept može mutirati u takozvanu “pametnu moć” (smart power), koja kombinuje elemente “meke” i “tvrde” moći u optimalnom omeru. Zatim je profesor izložio koncept tzv. pametne javne diplomatije, podvlačeći razliku između tradicionalne diplomatije (koja je bila u prezentovanju zemlje na liniji vlada-vlada) i javne diplomatije (kada je javna diplomatija između različitih zemalja i na liniji vlada-publika i publika-publika), podvlačeći razliku između javne diplomatije u 20. i 21. veku. Potom je profesor Li napravio razliku između javne diplomatije i propagande, koja se sastoji u tome da je prva dvosmerna, a druga jednosmerna u komunikaciji, pri čemu je javna diplomatija u 21. veku specifična jer se iz tradicionalnih medija kao što su radio, TV i novine prešlo na društvene mreže koje otvaraju nove mogućnosti za javnu diplomatiju, razlikujući se pri tome od neke prizemne propagande. Javna diplomatija je zapravo veoma sofisticirano brendiranje država, pri čemu svaka država može biti shvaćena kao brend i svaka država se takmiči kako bi što bolje brendirala sebe, odnosno što bolje se predstavila. Tu se otvara nekoliko pitanja: Ko smo to mi? Zašto smo mi potencijalno dobri? Po čemu smo mi potencijalno drugačiji od svih drugih i šta mi imamo dobro da ponudimo svetu? To je zapravo posao javne diplomatije pri čemu je sama Republika Koreja upravo poznata po tome da brendira samu sebe preko privrede i svojih čuvenih brendova kao što su Samsung, KIA i Hjundai. No, privreda nije jedini sektor brendiranja Koreje, već je tu i kultura i proizvodnja svetski poznatih brendova kao što je K-Pop i ostalih, pri čemu je sve ovo zajedno rezultat značajnih financijskih ulaganja u javnu diplomatiju, tako je npr. budžet za javnu diplomatiju u Koreji bio 2013. godine 6-7 milijardi dolara, da bi već 2019. bio 21 milijardu. Pri svemu tome Koreja ima tzv. javne diplomate u vidu svetski poznatih ličnosti poreklom iz ove zemlje koje učestvuju u projektu javne diplomatije, a tu je i dijaspora kao važan segment javne diplomatije.
Potom se okupljenima obratio profesor Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih znanosti iz Zagreba i Fakulteta političkih nauka iz Beograda, stručnjak za međunarodne odnose. Profesor Jović je pozdravio izlaganje profesora Lija zaključujući da Koreja zasita ima značajne uspehe u javnoj diplomatiji koji su očigledno produkt strateškog načina razmišljanja. Profesor Jović je zaključio da je Koreja uspela da uspešno brendira samu sebe, postajući od zemlje koja je u 50im godinama 20. veka bila poznata po ratu i čak po riziku izbijanja svetskog rata na njenoj teritoriji, danas poznata kao zemlja uspešnih privrednih brendova kao što su Samsung i Hjundai, kao i po specifičnoj popularnoj kulturi. Naveo je zatim primere kako je Hrvatska brendirala samu sebe s obzirom na različite potrebe svoje spoljne politike, predstavljajući se po potrebi kao srednja ili kao mala zemlja. Potom je profesor Jović govorio o tome da se javna diplomatija za razliku od tradicionalne koja se bazira na konceptu interesa, bazira na konceptu identiteta i imidža, što je posebno interesatno u 21. veku kada svako preko društvenih mreža može produkovati određene dobre ili loše slike o određenoj zemlji, čime stvar nije samo u rukama profesionalaca, već i amatera, budući da su nas socijalne mreže dovele do svojevrsne amaterokratije. Profesor Jović je takođe napravio razliku između javne diplomatije i propagande ističući da posebno ljudi iz akademskih oblasti ne treba da budu prosti propagandisti sopstvenih zemalja, jer im zbog toga preti rizik profesionalne diskvalifikacije.
Potom se prisutnima obratio Dr Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova SR Jugoslavije, koji se zahvalio na prilici da bude jedan od govornika na konferenciji, podsećajući najpre na javnu diplomatiju socijalističke Jugoslavije pod Josipom Brozom Titom koji je organizovao kulturne događaje, filmske festivale, da bi time poslao pozitivnu sliku u svet o zemlji. Potom je govorio o naporima javne diplomatije za vreme dok je on bio ministar spoljnih poslova, kako bi se zemlja u što pozitivnijem svetlu predstavila svetu. Naveo je i pozitivne sadašnje primere organizacija koje doprinose javnoj diplomatiji zemlje poput NALED-a, koji je postao regionalno poznati brend i doprinosi pozitivnoj slici zemlje u regionu. Naveo je i pozitivan primer Privredne komore Srbije koja takođe kreira pozitivnu sliku zemlje, kao i EXIT festivala koji takođe doprinosi pozitivnoj slici zemlje. Konačno, pomenuo je i primer Kopaoničkog biznis foruma koji je takođe postao prepoznatljiv regionalni brend, promovišući pozitivnu sliku zemlje.
Potom se prisutnima ponovo obratio Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije ističući da je FORST srpski think-tank sa vizijom i misijom služenja našoj zemlji, odnosno služenja njenoj spoljnoj politici, dajući joj kredibilne analize i predloge. Istakao je da Srbija u poređenju sa Korejom nije toliko tehnološki napredna zemlja i da nema svetski poznate tehnološke brendove poput Samsunga ili Hjundaia, ali da su njeni najpoznatiji “brendovi” uspešni sportisti poput Novaka Đokovića ili Nikole Jokića koji su planetarno poznati. Ovo govori da su najbolji resurs Srbije za njenu javnu diplomatiju ljudski resursi (Human Resources – HR) i da je potrebno povećati ulaganje u njih kroz ulaganja u one aktivnosti, poput sporta, gde je potpuno izvesno da možemo da produkujemo vrhunske ljude, odnosno šampione koji onda jednostavno bivaju najbolji ambasadori zemlje. Ključno pitanje je kako i koliko država i društvo investiraju u uspešne ljude, ne samo u sportu, već i u nauci i ostalim aktivnostima u kojima možemo da stvorimo svetski priznate uspešne ljude. Dr Cvetićanin je podsetio na primer tzv. blagodejanaca iz devetneastovekovne Srbije, kada su država i društvo ulagali u talentovane pojedince koji su bili poslati na školovanje na najprestižnije svetske univerzitete – u Austriju, Francusku, Rusiju, Englesku, Nemačku i ostale uticajne zemlje – da bi se nakon školovanja tamo vraćali u Srbiju i zauzimali važno mesto u njoj. Istakao je da Srbija danas, kao i onda, ima problem što se nalazi na geopolitičkom raskršću, na kojem nije lako da se održe mir i stabilnost i društvena ravnoteža, na šta Srbija troši mnogo unutrašnje energije, te joj ne ostaje mnogo za spoljašnju javnu diplomatiju. Dr Cvetićanin je takođe istakao dijasporu kao važan resurs javne diplomatije Srbije, ističući da dijaspora ne sme biti shvaćena samo kao “bankomat”, već kao upravo najkorisniji ljudski resurs i mreža koja može pomoći javnoj diplomatiji zemlje.
Nakon toga prisutnima se ponovo obratio i gost iz Koreje profesor Bjungjong Li dajući kao ključni govornik konferencije završne opservacije na prethodno iznešene teze i pitanja ostalih govornika. Istakao je da se javna diplomatija uvek formira oko odgovora na pitanje – ko smo mi – i da u tom smislu korejski narod ima problem jer je podeljen na Južnu i Severnu Koreju što stvara problem u identitetu i njegovom prezentovanju svetu, budući da su te države društveno politički različite, iako se radi o istoj naciji sa istom istorijskom tradicijom. Istakao je da su najveća prepreka javnoj diplomatiji bilo koje zemlje predrasude i stereotipovi koji postoje o toj zemlji u međunarodnoj zajednici, što je primer kada zemlja ne brendira samu sebe, već kada je “brendiraju” drugi – i to negativno. Profesor Bjungjong Li je istakao da, što se tiče ljudskih resursa, kao resursa javne diplomatije, država ne treba da preteruje u produkciji ljudi, već da treba da pusti slobodnom tržištu da ono spontano iskoristi ljudske talente koji onda mogu da budu i resurs javne diplomatije. Na primer – postoji korejski K-Pop i zadatak javne diplomatije je da ljubitelje K-Popa pretvori u ljubitelje same Koreje kao zemlje porekla. Profesor Li se složio da je dijaspora važan resurs javne diplomatije bilo koje zemlje i podelio sa publikom iskustva kako Koreja koristi sopstvenu dijasporu kao važan resurs javne diplomatije.
Nakon obraćanja govornika konferencije usledila je plodotvorna rasprava o otemi konferencije sa pitanjima iz publike u kojoj su bili predstavnici diplomatskog kora, svetskih i evropskih međunarodnih organizacija, kao i predstavnici medija. U raspravi su učestvovali Tobias Flesenkemper (Tobias Flessenkemper), predstavnik kancelarije Saveta Erope u Srbiji, Njegova Ekselencija Ambassador Meksika u Srbiji Karlos Feliks Korona (Carlos Felix Corona) i drugi prisutni u publici.
Nakon što su učesnici konferencije odgovorili na pitanja postavljena iz publike, na samom kraju konferencije, Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, se zahvalio svim učesnicima konferencije, svim ljudima prisutnima u publici, kao i prisutnim medijima, na još jednoj uspešno održanoj godišnjoj konferenciji Strateški tokovi FORST-a.