Izdavanje građanskih obveznica u Srbiji bio bi važan korak u razvoju finansijskog sistema u Srbiji. Na taj način bi se “demokratizovalo” tržište, obezbedila alternativa štednji, finansijska inkluzivnost, ali sa druge strane potrebna je obazrivost, jer, prekomerno emitovanje obveznica, može da istisne druge učesnike na tržištu, ostavi ih bez sredstava i dovede do rasta kamata.

 

Ako bi se građanima pružila alternativa tradicionalnim štednim depozitima, došlo bi do širenja baze investitora i podstakla finansijska inkluzivnost. U bankama je oko 15 milijardi evra štednje, a procenjuje se da je minimum još nekoliko milijardi u “slamarici“. Ako se na to doda još 70 procenata depozita po vidjenju, jasno je da novčani potencijal postoji.

Razvoj finansijskog tržišta imperativ je svakog društva koje želi da se razvija. Emitovanje građanskih obveznica predstavljalo bi značajan korak ka oživljavanju tržišta kapitala kao što je to učinjeno u zemljama regiona, poput Hrvatske, Severne Makedonije i Slovenije. Kako su istakli naši sagovornici, ovaj potez, bio bi izazov, ali bi doneo brojne koristi građanima, državi i finansijskim organizacijama. Srbija, saznajemo, za sada, samo razmišlja o ovoj opciji, ali još uvek nije sigurna da će se za nju opredeliti.

“Rezervisanost” države, jeste razumljiva. Prevelik obim obveznica, mogao bi da poremeti tržište. Prekomerno zaduživanje, preti da ostavi manjak raspoloživih sredstava bankama jer bi se deo štednje prelio u obveznice, naročito ako kamata bude veća od kamate na štednju koja se sada kreće između 4 i 5 procenata. Država se, po poslednjim podacima zadužuje na tržištu po kamati od oko šest odsto. Sa druge strane, banke ne bi toliko trebalo da se plaše, jer bi mogle u ovom procesu dodatno da zarade tako što bi pružile logističku podršku i administrirale ceo proces.

 

Demokratizacija tržišta kapitala

Profesor Nikola Stakić, sa Poslovnog fakulteta Univerziteta Singidunum ističe da bi emitovanje građanskih obveznica aktiviralo tržište kapitala, posebno dužničke instrumente i u značajnoj meri “demokratizovalo” tržište kapitala šireći bazu investitora. To bi stvorilo i optimalnu alokacijiu novčanih sredstava. Ove obveznice bi predstavljale alternativu štednji, sa kraćim rokom dospeća i podrškom države, te bi podstakle i dinarizaciju finansijskog sistema.

Prema njegovim rečima, građani i pravna lica koja stiču profite su danas ograničeni u ulaganjima. Novac drže ili na štednji ili u nekretninama i to, osim što su nedovoljne alternative, čini, da se stvore i određeni deformiteti na tržištu. Tako, nekretnine u Srbiji, zbog toga što  se u njih sliva novac od štednje, postaju izuzetno skupe.

Prema njegovim rečima, ovakvom inicijativom podstakla bi se finansijska inkluzivnost i doprinelo razvoju finansijske pismenosti građana, pružajući im priliku da se upoznaju sa različitim oblicima investiranja i finansijskim instrumentima.

To bi bila kvalitetna alternativa klasičnim štednim depozitima, uz nizak rizik ulaganja, a emitovanje obveznica očuvalo bi vrednost štednje u uslovima  inflacije. Iskustva iz Hrvatske i Severne Makedonije ukazuju na veliko interesovanje građana za ove oblike investiranja, što se može očekivati i u Srbiji.

Aleksandar Zavišić , portfolio menadžer iz Fonda Ilirika Investments Beograd,  smatra da bi to bio odličan potez. On naglašava da su narodne obveznice profitabilan oblik štednje od koristi i građanima i državi. Pored finansijskih interesa, ovakav potez promoviše štednju, disciplinu i finansijsku pismenost. Država postaje jeftiniji i dostupniji poverilac, građani ostvaruju solidan prinos. Takođe, visok nivo unutrašnjeg duga u ukupnom dugu države može biti koristan, kao što je slučaj sa Japanom.

Zavišić ističe, da iako bi banke mogle izgubiti ekskluzivnost u oblasti štednje, emitovanje građanskih obveznica bi omogućilo da logistički organizuju i sprovedu taj proces, donoseći im finansijske koristi. On naglašava i da je u neformalnom razgovoru sa visokim zvaničnikom čuo da se takva mogućnost razmatra i u Srbiji, ali da je po njegovom mišljenju verovatnoća da se tako nešto dogodi –  ispod polovična.

Zavišić navodi da mu je poznato da je u regionu izdato nekoliko vrsta narodnih obveznica u Sloveniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, s prinosima od 3,4% do 5%, u skladu s kreditnim rejtingom tih država. Mađarska je sprovodila sličan proces radi smanjenja zavisnosti od stranih kreditora pre deset godina. Interesovanje za ove obveznice je značajno bilo u svim državama.

Dario Bjelkanović, fond menadžer u zagrebačkom „InterCapital Asset Managementu“ kaže da emitovanje narodnih obveznica  u Hrvatskoj predstavljalo važan korak ka jačanju finansijske stabilnosti i otpornog finansijskog sistema i da je donelo korist i Vladi  i građanima, a ova emisija bila je i deo antiinflacijske politike.

“Uspeh emisije u Hrvatskoj je vidljiv jer je prikupljeno oko tri milijarde evra. Ključan motiv Vlade bio je da građani ulože u državne kratkoročne vrednosne papire, koji nude manji rizik i višu kamatnu stopu od tradicionalnih bankarskih depozita”, objašnjava Bjelkanović.

Bjelkanović ističe da je značajnu prednost ovih ulaganja u državne obveznice predstavljala i činjenica da se na takva ulaganja ne plaća porez na kapitalnu dobit dok se na fondove isti porez plaća ako je ulaganje kraće od dve godine.

„Uticaj na bankarski sektor nije bio značajan, s obzirom na ukupnu veličinu depozita građana“, ističe Bjelkanović. Osim toga, dodaje, ova strategija podstakla je banke da povećaju kamatne stope na štednju u skladu s referentnom kamatnom stopom ECB-a i podstakla je jačanje finansijske pismenosti šire populacije.

Inače, da napomenemo, u Hrvatskoj se visina štednje na računima kretala oko 35 milijardi evra.  U martu ove godine isteklo je tačno godinu dana od izdavanja, pa će građanima biti isplaćena prva kamata, donoseći prinos od 3,65 posto na uloženi iznos. Tako će, na primer, oni koji su uplatili minimalnih 500 evra dobiti 18,25 evra, a oni koji su uplatili 10.000 evra biće bogatiji za 365 evra.

I Slovenija je nedavno uspešno izdala „narodne obveznice“ sa kamatnom stopom od 3,4%, prikupivši oko 260 miliona evra i premašivši planiranu vrednost od 250 miliona evra. Aleš Čačovič, iz Fonda Triglav Skladi, ističe da je ovaj potez dugo očekivan i veoma je dobrodošao za slovenačke štediše. Građani su dobili direktnu priliku da premeste svoje ušteđevine sa bankovnih računa u profitabilniju i finansijski sigurniju opciju od bankovnih depozita, koji u Sloveniji praktično ne nude nikakav prinos. Rezervisanost građana prema ovakvom obliku prikupljanja kapitala u Sloveniji veća je nego u Hrvatskoj, a to je prvenstveno zbog niske svesti građana o ovom obliku štednje. U Sloveniji je bitkoin popularniji među štedišama i Slovenija se po ulaganju u ovu valutu nalazi u samom vrhu. Čačovič kaže da je isključivi razlog za to, dokazana profitabilnost bitkoina u prošlosti.

Mark Jagodić iz Ilirike Investments Ljubljana ističe da je 23. februara ove godine Slovenija izdala trogodišnje državne obveznice. Obveznice su ograničene za kupovinu samo slovenačkim građanima i počele su se trgovati na Ljubljanskoj berzi 27. februara, zatvarajući prvi dan trgovanja po ceni od 100,4%.  Iako postoji nizak procenat građana zainteresovanih za ulaganje u kapitalna tržišta, izdavanje obveznica je privuklo pažnju, pa je tako otvoreno pet hiljada novih trgovačkih računa. Ipak, potrebne su, smatra on, dalje sistemske promene kako bi slovenačka kapitalna tržišta povratila poverenje i prosperitet.

Inače, dodaje, bitkoin je od građanskih obveznica popularniji među štedišama u Sloveniji zbog transparentnosti i razumljivosti cena, dok su tradicionalne investicione klase manje zastupljene. Ipak, smatra, kriptovalute su spekulativnije i nisu adekvatna zamena za dugoročne i manje rizične investicione opcije.

Štednja Slovenačkih građana u bankama kreće se oko 26 milijardi evra, ali ankete su pokazale manje poverenje u obveznice. Svega 25 odsto štediša se izjasnilo pozitivno, a  67 posto je reklo da obveznice ne bi kupilo, dok su ostali bili neodlučni.

 

Koji su izazovi mogući?

 Profesor Stakić smatra da su izazovi  različiti, naročito ako je ponuda atraktivnih štednih proizvoda u banci visoka, kao što je trenutno slučaj u Srbiji. Međutim, adekvatnim merama promocije, edukacije i podsticaja, moguće je prevazići ove izazove i motivisati građane da se opredele za ulaganje u obveznice.

“Dosadašnja iskustva iz Hrvatske i Severne Makedonije su pozitivna, uzimajući u obzir obim tražnje za obveznicama i potrebu za dodatnim emisijama u narednom periodu. Međutim, ono što treba da imamo u vidu jeste činjenica da je u ovim zemljama prosečna stopa na štedne depozite bila izuzetno niska i da je kreiranjem gradjanskih obveznica došlo do realokacije kapitala uvažavajući znatno bolji odnos rizika i prinosa. Kuponske stope su bile veće od  3% u Hrvatskoj, pa do 5% u Severnoj Makedoniji. Istovremeno, kamate na štednju su u većini slučajeva bile niže. U Srbiji je situacija znatno drugačija – bilo je atraktivnih ponuda za štednju u dinarima, čak i do 6% i u tom smislu je teži zadatak podstaći gradjane da se odluče za nov vid ulaganja koji uglavnom uopšte ne poznaju i prema kojem imaju sumnju, naročito stariji sugradjani koji pamte piramidalne šeme banaka i finansijske krahove iz 90-ih godina”, ističe Stakić i naglašava, da bez obzira na skepse i moguću rezervisanost građana, emitovanje građanskih obveznica bio bi važan korak ka jačanju finansijske stabilnosti, promovisanju finansijske inkluzivnosti i oživljavanju tržišta kapitala. Tvrdi da, ukoliko postoji adekvatan mehanizam zaštite i garancija, gradjani ulaganjem u domaće HOV ispoljavaju i jednu vrstu „ekonomskog patriotizma“ pozajmljujući novac svojoj državi kao dužniku, naspram ulaganja u inostrane institucije. U nekim zemljama sa veoma razvijenim tržištem kapitala, to je jedan od važnijih faktora donošenja investicionih odluka.

I Zavišić smatra da postoji deformitet koji otežava ovaj proces. “Poređenje stopa na štednju kod banke i državnih obveznica je logički neispravno. Država je, po definiciji, solidniji dužnik od bilo koje privatne institucije, tako i banaka koje posluju na njenoj teritoriji, čak i onda kad nose njenu eksplicitnu garanciju na štednju.  Banka može da propadne ali država nikako, ili vrlo teško. Stoga, kamata koju država plaća poveriocima bi trebalo da bude niža od kamatnih stopa na štednju kod banke kao rizičnijeg dužnika, a ne da bude izvrnuta situacija – da kamatna stopa na štednju bude niža od kamate, tj. prinosa koji daje državna obveznica.  To je trenutni deformitet kod nas koji postavlja ozbiljna pitanja i u pogledu vođenja javnih finansija”, navodi on. Dodaje i da je vidljivo da mlađi, žele da participiraju na berzi umesto da se oslanjaju samo na nekretnine.

Bjelkanović priznaje da su banke i investicijski fondovi u Hrvatskoj delimično bili pogođeni odlukom države da sprovede program emitovanja obveznica, ali smatra da dugoročno svi mogu imati koristi.

“Banke su kroz ova izdanja bile jedini manji gubitnik. Nakon ova četiri izdanja oko 3,3 milijarde evra je otišlo iz depozita u državne narodne trezorske zapise i obveznice. S druge strane i dalje to nije značajan udar za banke kad se uzme u obzir da i dalje drže visok nivo depozita građana“, kaže Bjelkanović.

On dodaje da je prikupljeno 10 odsto od ukupno emitovanih obveznica Hrvatske i oko 7 odsto javnog duga. Emisije su ispunile očekivanja Ministarstva finansija jer se planiralo da građani u četiri emisije kupe 2 milijarde evra, ali je interes bio veći od planiranog.

“Rekao bih da investicijski fondovi nisu izgubili imovinu, ali nam je teže da promovišemo novčane fondove, koji nose prinose od oko 3,5% što je slično kao i prinos na trezorske zapise, kad stalno dolaze nova državna izdanja. S druge strane mi to gledamo i kao priliku jer bi građani kao edukovani direktni investitori mogli u budućnosti obraćati veću pažnju na investiranje u investicijske fondove“, ističe Bjelkanović.

On objašnjava da se izazov ogleda i u tome da ako investitori žele novac pre dospeća državne obveznice, moraju otvoriti brokerski račun i platiti neku brokersku naknadu za prodaju na sekundarnom tržištu, berzi. Osim toga cena obveznice može pasti u trenutku prodaje pa investitori ne moraju zaraditi prinos koji bi imali da su uspeli dočekati dospeće obveznice.

Hrvatska vlada je uz emitovanje narodnih obveznica, pokrenula i izdavanja trezorskih zapisa građanima, a i za njih vlada veliko interesovanje.

U junu 2023. godine u Severnoj Makedoniji emitovane su prve građanske obveznice koje su namenjene građanima za investiranje. Izdate su dvogodišnje obveznice a obavezni minimalni iznos ulaganja bio je 10.000 denara (oko 19.000 dinara).  Izdate su obveznice u vrednosti od 50 miliona evra. Sredstva su planirana za razvojne projekte i očekivanja su bila da će pozitivno uticati na privredu. Ministarstvo finansija objavilo je krajem 2023. drugu emisiju „građanskih obveznica“ u vrednosti od 600 miliona denara, s rokom dospeća od dve godine i kamatnom stopom od pet posto. Građani su mogli upisati obveznice s minimalnim ulogom od 10.000 denara a ukupni prinos iznosio je 10 posto.  Osim „građanskih“, uvedene su i „zelene obveznice“ kao novi proizvod na tržištu, s velikim interesovanjem investitora.

 

Digitalizacija finansijskog tržišta u Hrvatskoj

Ministarstvo finansija Hrvatske ima digitalnu platformu E-riznica, koja građanima omogućava digitalnu kupovinu državnih vrednosnih papira iz udobnosti njihovog doma. Ova inicijativa, prema rečima Bjelkanovića, olakšava pristup investiranju u državne papire, podstičući finansijsku inkluzivnost i pismenost među građanima.. Pored toga, Hrvatska ima državnu platnu agenciju FINA, što ukazuje na digitalizaciju tržišta kapitala. FINA, osim učestvovanja u platnim nalogima i platnom poravnanju između banaka, omogućava građanima plaćanja na šalterima, uključujući račune za režije ili uplate na druge račune. Njena prednost je prisutnost na 170 lokacija širom Hrvatske, pružajući kanal distribucije državnih vrijednosnih papira, nezavisno od infrastrukture banaka.

 

Zašto su kamate na štednju u komercijalnim bankama u Hrvatskoj tako niske?

„Po poslednjim podacima ECB, novootvoreni depoziti u Hrvatskoj nose kamatnu stopu od 2,2%, dok se sve članice evrozone na godinu dana zadužuju po stopama između 3,4% i 3,5%. ECB u ovom ciklusu povećanja kamatnih stopa ima problema s transmisijskim mehanizmom monetarne politike. Banke imaju velike viškove novčane likvidnosti i depozita u odnosu na kreditnu aktivnost, što ih ne motiviše da povećavaju kamatne stope brzinom kojom to radi ECB. U Hrvatskoj, jedan od razloga što su kamate niske je i ogromna likvidnost banaka nastala oslobađanjem kunskih i deviznih rezervi nakon uvođenja evra, čime su hrvatske banke dobile dodatnih oko 5 milijardi evra likvidnosti. Dodatni razlog je verovatno struktura hrvatskog bankarskog sistema, u kojem osam najvećih banaka drži preko 90% ukupne imovine banaka“, ističe Bjelkanović.

Autor: Maja Jovanov

Izvor: Svet osiguranja