Forum za strateške studije (FORST) pokreće 2019. godine projekat velike godišnje konferencije pod nazivom Strateški tokovi/Strategic Streams sa namerom da se na njoj raspravlja o najvažnijem strateškom događaju koji u datoj godini utiče na Evropu, region Balkana i svet, sa namerom da gosti konferencije budu ugledni eksperti, diplomate, donosioci odluka, profesori, naučni radnici i stratezi visokog ranga iz zemlje, regiona i sveta, koji bi na konferenciji Strateški tokovi/Strategic Streams, jednom (ili više puta) godišnje, razmenili svoja mišljenja, uvide i ideje o budućim strateškim tokovima u 21. veku. Do sada je konferencija održana 2019, 2020, 2021, 2022, 2023, 2024, 2025. i 2026. godine.
Strateški Tokovi 2026
Ovogodišnja konferencija Strateški tokovi 2026, u organizaciji Foruma za strateške studije (FORST) i Ambasade Republike Koreje u Srbiji, održana je 30. juna u hotelu „Moskva“ u Beogradu i, kao i ranijih godina, okupila je veliki broj učesnika iz sveta diplomatije, politike, medija, međunarodnih odnosa i ekonomije. Kao već etablirani forum na kojem stručnjaci iz navedenih oblasti diskutuju o najznačajnijim geopolitičkim procesima i izazovima savremenog međunarodnog poretka, osma po redu konferencija održana je pod nazivom Strateški tokovi 2026: Između konflikta i poretka – male i srednje sile u fragmentiranom svetu, sa fokusom na položaj i perspektive malih i srednjih sila u uslovima duboke transformacije međunarodnog sistema. Konferencija je održana u saradnji sa sada već tradicionalnim partnerom, Ambasadom Republike Koreje u Beogradu, zemljom koja i sama predstavlja značajnu srednju silu i koja kroz različite oblike međunarodne saradnje nastoji da očuva svoju stratešku autonomiju. Cilj je bio i da se ovdašnjoj stručnoj javnosti predstave korejska iskustva i razmotre mogućnosti saradnje Srbije i Koreje.
Poseban fokus skupa bio je na ulozi malih i srednjih sila u očuvanju stabilnosti, strateške fleksibilnosti i doprinosu regionalnom i globalnom upravljanju. Upravo je pitanje uloge i položaja malih i srednjih sila u promenjenom međunarodnom okruženju bilo u središtu diskusije, uz poseban fokus na mogućnosti saradnje i strateškog povezivanja država koje se suočavaju sa sličnim izazovima. Istaknuto je da regionalni kontekst predstavlja jedan od značajnih činilaca koji određuju da li će se jedna država posmatrati kao mala ili srednja sila, a ne samo njeni apsolutni kapaciteti i odnosi sa velikim i moćnim državama. U svetu koji se sve više fragmentira i fluktuira između konflikta i poretka, saradnja malih i srednjih država otvara prostor za očuvanje strateške autonomije i snažniji uticaj na regionalne i šire međunarodne procese i saveze.
Uvodno obraćanje učesnicima konferencije imao je ambasador Republike Koreje u Srbiji Hjong Tae Kim (Hyung Tae KIM), koji je ukazao na složenost trenutnog međunarodnog okruženja i sve značajniju ulogu malih i srednjih sila u očuvanju stabilnosti.
Ambasador Kim ocenio je da se svet danas suočava sa dubokom geopolitičkom neizvesnošću, intenziviranjem strateškog nadmetanja, nastavkom sukoba u različitim regionima i sve većom fragmentacijom međunarodnog poretka. Prema njegovim rečima, upravo u takvim okolnostima saradnja između srednjih sila dobija poseban značaj.
„Kao zemlja koja se iz razaranja rata uzdigla do jedne od vodećih ekonomija sveta i demokratija, Koreja čvrsto veruje da međunarodna saradnja, otvorena trgovina i poštovanje međunarodnog prava ostaju temelji mira i prosperiteta“, rekao je ambasador. On je podsetio da Republika Koreja kroz aktivno angažovanje u Ujedinjenim nacijama nastoji da doprinese tim ciljevima, kao i da kroz format MIKTA – neformalnu grupu koju čine Meksiko, Indonezija, Koreja, Turska i Australija – razvija saradnju srednjih sila na međunarodnom planu. Govoreći o odnosima Srbije i Koreje, ambasador Kim istakao je da, iako su geografski udaljene, dve zemlje dele slične interese i vrednosti. „Koreja i Srbija imaju mnogo toga zajedničkog. Naše dve zemlje su prirodni partneri kao srednje sile koje cene stratešku autonomiju, međunarodnu saradnju i ekonomsku otvorenost“, poručio je ambasador Kim.
Dr Neven Cvetićanin, predsednik FORST-a, govorio je o značaju konferencije. Naglasio je da je njen cilj da omogući ozbiljnu analizu velikih strateških promena dok su one još u toku, a ne tek kada postanu deo istorije. U vremenu sve veće neizvesnosti, fragmentacije i strateške ranjivosti, Dr Cvetićanin je posebno istakao značaj otvorenog dijaloga između stručnih i ekspertskih zajednica različitih zemalja i spremnosti da se razumeju perspektive koje nisu nužno identične.
Posebno mesto u tom okviru, prema njegovim rečima, ima saradnja Srbije i Republike Koreje, kao država koje se nalaze između različitih političkih, ekonomskih i bezbednosnih centara moći i zato imaju interes da razvijaju oblike saradnje koji će im omogućiti veću stratešku otpornost i prostor za samostalno odlučivanje.
Dr Cvetićanin je tokom moderiranja konferencije izneo i ocenu da se svet trenutno nalazi u svojevrsnoj „čekaonici“, u periodu u kojem se definišu nove politike velikih sila i oblikuje novi međunarodni poredak. „Svet se nalazi u čekaonici. Nacije su u čekaonici. I slažem se sa tezom da je u takvoj situaciji saradnja između država sličnog strateškog položaja – kakve su Južna Koreja i Srbija – neophodna“, poručio je on.
Prema njegovim rečima, centralno strateško pitanje za mnoge države jeste kako očuvati stabilnost u sve nestabilnijem svetu, voditi odgovornu spoljnu politiku i istovremeno zaštititi nacionalne interese.
Istakao je da se ovaj izazov posebno odnosi na male i srednje sile, koje moraju da pronađu ravnotežu između principa i pragmatizma, bezbednosti i razvoja, kao i nacionalnog interesa i međunarodne saradnje. Kako je istakao, takve države ne treba da budu usmerene isključivo na odnose sa velikim silama, već bi trebalo da snažnije sarađuju i međusobno, naročito kada dele sličan strateški položaj.
Govoreći o poziciji Srbije, Dr Cvetićanin je odbacio tezu da je Srbija mala zemlja bez značajnijeg uticaja, podsećajući na istorijsku misao Nikole Pašića: „Citiraću Nikolu Pašića, koji je jednom rekao da je srpski narod mali narod, ali da nema većeg naroda između Beča i Đevđelije na jugu.“
Prema njegovim rečima, Srbiju, zbog svog političkog, ekonomskog i strateškog uticaja na neposredno okruženje, uključujući Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, u regionalnom kontekstu trebalo bi posmatrati kao srednju silu.
Osvrnuo se i na koncept samostalnosti i strateške autonomije o kojem je bilo reči na skupu ocenivši da se države danas nalaze između oslanjanja na sopstvene kapacitete i širih savezništava. Upravo pronalaženje odgovarajuće mere između ta dva pola predstavljaće jedan od ključnih izazova savremene svetske i državne politike.
U fokusu konferencije bio je panel posvećen položaju i perspektivama malih i srednjih sila u promenljivom međunarodnom okruženju, na kojem je govorio profesor Sang Jon Ma (SANG Yoon Ma) sa Katoličkog univerziteta Koreje u Seulu, nekadašnji predsednik Korejskog udruženja za međunarodne studije i bivši generalni direktor za strateško planiranje i kreiranje politika u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Koreje.
Profesor Ma ukazao je na promene savremenog međunarodnog sistema, pritiske na postojeći liberalni poredak i mogućnosti da države srednje veličine očuvaju svoju autonomiju putem saradnje i strateškog prilagođavanja. On je mišljenja da institucije i norme još uvek postoje, ali su pod velikim pritiskom i više ne čine skladnu celinu. „Ono što danas vidimo nije čisti haos, već nešto mnogo složenije – to je fragmentacija“, ocenio je profesor Ma.
On je objasnio da različiti delovi međunarodnog sistema i dalje postoje – bezbednosni savezi, trgovinski režimi, tehnološki standardi i regionalni forumi – ali da se više ne uklapaju kao ranije, već se sve češće preklapaju, razilaze i ulaze u sukob.
U takvom okruženju, kako je istakao, postaje važan koncept svojevrsnog „prosvećenog ličnog interesa“. Države prirodno nastoje da zaštite sopstvene interese, ali usko i kratkoročno delovanje može dugoročno ugroziti upravo onu autonomiju koju žele da očuvaju.
„Za srednje sile saradnja sa drugima, očuvanje delova međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima i stvaranje novih oblika konsultacija mogu biti način da dugoročno zaštite sopstvenu autonomiju“, poručio je Ma.
Govoreći o položaju država koje se nalaze između velikih sila, profesor Ma je podsetio na poznatu korejsku izreku prema kojoj je mala zemlja „račić između kitova“ – biće koje mora pažljivo da se kreće kako ne bi postalo žrtva sukoba mnogo većih sila.
Objasnio je da je ta slika dugo opisivala položaj Koreje, koja se kroz istoriju nalazila između velikih regionalnih aktera. Međutim, prema njegovim rečima, današnja Južna Koreja više ne pripada toj kategoriji, jer je razvila značajne ekonomske, tehnološke i bezbednosne kapacitete. Profesor Ma je, govoreći o promenjenoj poziciji Južne Koreje, zaključio slikovitom analogijom: “Smatramo da je današnja Koreja više od račića. Možda je danas najbliže delfinu, iako još uvek nije veliki kit”.
Prema njegovim rečima, razlika između malih i srednjih sila ne može se određivati samo veličinom države, već i regionalnim okruženjem. U tom kontekstu ocenio je da se Srbija nalazi u drugačijoj situaciji jer je okružena zemljama slične veličine ili manjim državama, što joj daje drugačiju regionalnu poziciju i važnu ulogu u neposrednom okruženju.
Naveo je da je Koreja shvatila da mora sarađivati sa drugima, a ne samo sa Sjedinjenim Američkim Državama. „Moramo pronaći i tražiti mnogo više zemalja sa kojima ćemo sarađivati. To je težak put, ali treba da proširimo naše diplomatske napore širom sveta. Drugo, potrebni su nam pouzdani partneri, a ne samo odnosi zasnovani na kratkoročnim interesima i transakcijama“, podvukao je on.
U panel diskusiji održanoj u hotelu Moskva, učestvovali su i profesor Dragan R. Simić i ambasador dr Duško Lopandić.
Profesor Simić, dugogodišnji dekan Fakulteta političkih nauka, upozorio je da su se dogodile suštinske promene u samoj strukturi međunarodnih odnosa, posebno u oblasti bezbednosti. On je izrazio pesimizam u pogledu trenutne bezbednosne arhitekture.
„Gotovo više ne možemo govoriti o kolektivnoj bezbednosti u tekućim međunarodnim odnosima“, ocenio je Simić. On je upozorio da dominantni „transakcioni pristup“ velikih sila direktno podriva stabilnost i ugrožava odnose među narodima.
Duško Lopandić, bivši ambasador Srbije pri EU i u Portugalu i aktuelni predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, nadovezao se na ove ocene, opisujući trenutnu svetsku scenu kao neku vrstu „džungle“. On je naglasio da je u takvim okolnostima pitanje opstanka primarno za svaku državu. Prema njegovim rečima, za države naše veličine presudno je da koriste alate koji im stoje na raspolaganju: „Pitanje opstanka, kao što je pomenuto, važno je za svaku zemlju i svaku silu, bez obzira na to da li su uključene u sukobe ili ne. Za srednje ili male sile je očigledno da su fleksibilnost, pragmatizam i načini uticaja na ishode koji su povezani sa nacionalnim interesima izuzetno važni”, rekao je Lopandić.
Jedan od zaključaka konferencije je da u svetu gde se centri moći pomeraju ka Evroaziji i Indo-pacifiku nijedna srednja sila ne može sama da se izoluje od ekonomskih pritisaka ili tehnoloških kriza. Konferencija je zaključena i ocenom da se svet trenutno nalazi u fazi čekanja, dok se ne iskristališu politike velikih sila. U tom međuvremenu, za države poput Srbije i Republike Koreje od posebnog značaja ostaju diversifikacija partnerstava i zajednički napori na očuvanju i prilagođavanju međunarodnom poretku u uslovima njegove duboke transformacije.Zaključeno je i da treba nastaviti sa izgradnjom mreže poverenja među državama koje dele slične poglede, stavove i dileme, kako bi se na što lakši način prevladao izazovan prelazni period između starog poretka i još nedefinisane nove arhitekture sveta.