Strateški Tokovi 2019

Konferencija Strateški tokovi 2019: Izbori za Evropski parlament i budućnost Evrope

Međunarodna konferencija Strateški tokovi 2019. – Izbori za Evropski parlament i budućnost Evrope u organizaciji Foruma za strateške studije (FORST) i pod rukovođenjem predsednika FORST-a dr Nevena Cvetićanina se održala u Beogradu u petak 14. juna 2019. godine.

Na Konferenciji je bilo reči o izborima za Evropski parlament koji su se održali od 23. do 26. maja 2019. godine, a koji su u analitičkim i diplomatskim krugovima ocenjeni kao ključni i prelomni po budućnost Evropske unije. Odavno neki izbori za Evropski parlament nisu privukli ovoliku pažnju, što je posledica činjenice da su se oni održali u specifičnim geopolitičkim okolnostima koje su obeležili konflikti interesa među globalnim geopolitičkim silama (SAD, Kina, Rusija) i među različitim globalnim ideološkim narativima (liberalni vs. populistički), što se sve skupa odrazilo na procese u Evropi i Evropskoj uniji.

Konferencija je organizovana nekoliko nedelja nakon završetka EU izbora kada su se već znali njihovi rezultati, kako bi razmotrila mogućnosti da različite evropske političke grupacije obrazuju većinu za izbor Evropske komisije, rukovodstva Evropske centralne banke i drugih evropskih institucija. Cilj Konferencije je bio da te mogućnosti razmotri, kao i da ponudi predviđanja šta eventualni različiti postizborni scenariji u formiranju evropskih institucija znače za budućnost Evropske unije i Evrope u celini.

U radu konferencije su učestvovala značajna imena evropske politike kao što je Hanes Svoboda (Austrija), bivši predsednik progresivne alijanse socijaldemokrata i demokrata u Evropskom parlamentu i Tilman Kuban (Nemačka), predsednik unije mladih Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koji je mlada zvezda u usponu nemačke i evropske politike. U radu Konferencije je takođe učestvovala šefica pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa EU (Dr Tanja Miščević), predstavnici Ministarstva spoljnih poslova Srbije (Dr Duško Lopandić), predstavnici diplomatskog kora, gosti iz ministarstava spoljnih poslova regiona, ugledni naučnici i analitičari iz Evropske unije i regiona i ugledni akademski istraživači koji se bave istraživanjem međunarodnih odnosa i globalnih strateških tokova.

Konferencija je u nizu zanimljivih panela, izlaganja, analiza i predviđanja pokušala da pronađe odgovor na pitanje o budućim tokovima unutar Evropske Unije nakon izbora i o budućim tendencijama u odnosima Evropske unije i Zapadnog Balkana, kao i o budućnosti procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Zaključci konferencije i najvažniji delovi izlaganja gostiju konferencije mogu biti veoma korisni Republici Srbiji u formiranju budućih javnih politika u oblasti spoljne politike, evropskih integracija, bezbednosti i strateškog usmerenja Republike Srbije u budućim godinama.

Ove zaključke i najvažnije delove izlaganja gostiju dajemo u nastavku kao pregled najvažnijh momenata izlaganja gostiju u okviru tri panela konferencije. Oni izražavaju stavove gostiju i izlagača korisne za dalju analizu tokova unutar EU i odnosa između EU i Srbije i ne nužno uvek i stavove organizatora konferencije.

Evropska unija i Balkan nakon Evropskih izbora

“Izuzetno je bitno da sledeći predsednik Evropske komisije i sledeći komesar EU za proširenje imaju u svojoj agendi proširenje EU na Zapadni Balkan, a da li će to biti tako znaćemo nakon izbora novih evropskih organa u drugoj polovini godine”

Prof. dr Tanja Mišević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji

“Prostor političkog mejnstrim centra u EU se sužava, a sa njim i prostor za dalja proširenja. Moguće je da imamo u narednoj Evropskoj komisiji komesare različitih usmerenja i različitih ideoloških orijentacija i verovatno će naredna Evropska komisija biti ideološki heterogenija od prethodnih što može imati posledice po nastavak procesa proširenja”

Hannes Swoboda, bivši član Evropskog parlamenta i bivši predsednik Progresivne alijanse socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu

“Realnost nakon izbora za Evropski parlament je da su populisti ostvarili uspeh u 4 od 7 najvećih evropskih država. Najaktuelnija tema u vezi proširenja kroz koju će se videti dalja dešavanja u vezi sa tim je otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Javnost na Balkanu treba objektivno informisati, ne samo o prednostima članstva u EU, već i o eventualnim manama tog članstva”

Janja Klasinc, Ministarstvo inostranih poslova Slovenije

“Ne postoji više logika proširenja po automatizmu u Evropskoj uniji i Evropska unija trenutno nema viziju proširenja. Za Evropsku uniju su trenutno primarni odnosi sa “slonovima” poput nove administracije u SAD, Rusije i Kine.”

Dr Duško Lopandić, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

“Pre nekoliko godina počeo je da se menja svetski liberalni sistem i u toku je globalna promena vrednosti koje su sve manje liberalne. Evropska unija nije više privlačna za zemlje nečlanice kao nekad, ali ona i dalje može biti značajni podsticaj da se izvrše nužne reforme i uredi društvo”

Dr Ognjen Pribičević, Forum za strateške studije Instituta društvenih nauka

Evropska unija i Balkan u godinama pred nama

“Evropska unija je u svojevrsnom ekonomskom nadmetanju sa SAD i Kinom. Pregovori EU sa državama koje nisu članice su manje pregovori, a više proces prihvatanja EU standarda od tih država. Dobra vest je da postoji makro regionalna strategija (Macro Regional Strategy) Evropske komisije za Balkan”

Johannes Jung, komesar za evropske integracije i vladavinu prava u Ministarstvu pravde i evropskih integracija Baden-Virtenberga

„Evropska unija je živa i zdrava. Ona je najpogodnije rešenje za države Zapadnog Balkana“

Tine Kračun, direktor Instituta za strateška rešenja u Ljubljani

„U Evropskoj uniji je trenutno prisutna kriza liderstva, te ćemo verovatno uskoro imati novu generaciju lidera u EU koja će biti na srednjem putu između liberalizma i populizma“

Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije

„Najveći problem Evropske unije trenutno i dugoročno je kontrola granica i problem migranata“

Slobodan Zečević, Institut za evropske studije

„Takozvani Spitzenkandidat (zvanični kandidat najvećih političkih evropskih grupacija) verovatno neće biti novi predsednik Evropske komisije. Evropska unija sve više postaje mala ekonomska regionalna sila, kojoj je potrebna geopolitička vizija za saradnju sa globalnim igračima. Evropska unija treba geopolitičku viziju“

Srđan Majstorović, predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike

Suočavanje EU sa problemima; ekonomske nejednakosti, migranti, kriza liderstva, odnosi sa geopolitičkim supersilama (SAD, Kina, Rusija)

„Trebamo manju i pametniju Evropsku komisiju, sa maksimalno 14-15 članova i portfelja. Moramo da napravimo Evropu većom u velikim stvarima i manjom u malim. Rasprava o sledećem predsedniku Evropske komisije je zapravo rasprava o sledećem moćnom političaru nakon Angele Merkel u EU“

Tilman Kuban, Hrišćansko-demokratska unija Nemačke (CDU)-Predsednik unije mladih CDU

„Jačanje Evropske unije nije samo pitanje ekonomije već i pitanje infrastrukture jer su zapad i istok Evrope slabo infrastrukturno i saobraćajno povezani. Evropska unija treba da uspostavi kvalitetne odnose sa geopolitičkim silama poput SAD, Kine ili Rusije i za to joj trebaju liderstvo i vizija“

prof. dr Boštjan Udovič, Fakultet društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani

„Demokratski deficit je je jedan od najvećih problema Evropske unije“

Prof. dr Gordana Gasmi, Institut za uporedno pravo

“Sada imamo ravnotežu velikih sila na Balkanu koje su se tu sudarile, ali na nekonfliktan način. Ne postoji sinergijski efekat Rusije i Kine na Balkanu već one često tu imaju suprostavljene ekonomske interese. Pitanje je koji mogu biti naši doprinosi Evropskoj uniji, a da nije samo reč o prihvatanju migranata. Smeši nam se uloga da budemo čuvari granica EU prema migrantima ”

dr Milan Igrutinović, Institut za evropske studije

Изборник