Forum za strateške studije(FORST) pokreće 2019. godine projekat velike godišnje konferencije pod nazivom Strateški tokovi/Strategic Streams sa namerom da se na njoj raspravlja o najvažnijem strateškom događaju koji u datoj godini utiče na Evropu, region Balkana i svet, sa namerom da gosti konferencije budu ugledni eksperti, diplomate, donosioci odluka, profesori, naučni radnici i stratezi visokog ranga iz zemlje, regiona i sveta, koji bi na konferenciji Strateški tokovi/Strategic Streams, jednom (ili više puta) godišnje, razmenili svoja mišljenja, uvide i ideje o budućim strateškim tokovima u 21. veku. Do sada je konferencija održana 2019. i 2020. godine.
2021. godine konferencija se održala 30. juna u hotelu Metropol u Beogradu pod nazivom Strategic Streams 2021: European Union and Balkans in post-Merkel Era. Na konferenciji su gosti visokog ranga iz Evropske unije, Srbije i regiona raspravljali posledice odlaska Angele Merkel sa političke scene Nemačke i Evrope, i kako će se njen odlazak u političku penziju odraziti na strateške tokove u Evropi i posebno na proces pridruživanja država Zapadnog Balkana (koje su izvan EU) Evropskoj uniji. Govornici na konferenciji su uživo i preko video platforme bili zvaničnici, analitičari i istraživači visokog ranga iz Evropske Unije, kao i direktori i analitičari nekih od najuticajnijih think-tankova u Evropskoj uniji.
Gosti i pratioci konferencije su bili pripadnici diplomatskog kora u Srbiji, kao i predstavnici kulturnog, akademskog i javnog života Srbije, koji su putem pitanja govornicima mogli da učestvovuju u raspravi. Konferencija je bila medijski praćena od strane predstavnika medija iz zemlje i regiona.
Na početku konferencije prisutnima su se obratili Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije (FORST) i Dr Max Brändle, direktor Fondacije Fridrih Ebert (FES) za Srbiju i Crnu Goru, koji su pozdravili prisutne goste i poželeli uspešan rad konferencije, nakon čega je počeo prvi panel konferencije.
Na početku prvog panela konferencije prisutnima se putem video platforme obratio Mihael Rot (Michael Roth), državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemačke za Evropu, koji je istakao da postoji dug kontinuitet angažovanja Evropske unije i Nemačke za Zapadni Balkan.
Državni sekretar Rot je objasnio da Nemačka nije jedina članica Evropske unije koja pruža podršku proširenju na Zapadni Balkan, već se po tom pitanju radi o zajedničkom stavu svih članica. Iz tog razloga postoji finansijska posvećenost regionu, kao i komplementarne inicijative poput Berlinskog procesa.
„Zapadni Balkan je važan deo Evrope. Zbog toga je uspešna integracija regiona neophodna radi ostvarivanja strateških interesa EU. Strateški ciljevi EU u regionu ostaju nepromenjeni“, naveo je Rot i dodao da dalja odlaganja proširenja treba izbegavati zarad postizanja kredibilnosti EU.
Nakon njega prisutnima se takođe putem video plaforme obratila Zorka Kordić, glavna pregovaračica Vlade Crne Gore sa EU, koja se nadovezala na reči državnog sekretara Rota o evropskoj budućnosti država Zapadnog Balkana i istakla da iako proces pristupanja Crne Gore i drugih država kandidata traje veći dug niz godina, nema mesta pesimizmu.
Kako je objasnila u strateškom cilju stabilnosti cele Evrope, koji opstaje uprkos promenama unutar Unije, Crna Gora učestvuje svojim opredeljenjem u spoljnoj politici koje se ne menja, te time što deli viziju evropske budućnosti sa EU i želi da bude primer drugim državama u regionu.
„Crna Gora želi da bude primer time što je naša jedinstvena vizija evropske budućnosti garant stabilnosti za celi evropski kontinent. Ono što je važno to je jasna geopolitička orijentacija Crne Gore. Mi to delimo i usaglašavamo se sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, između ostalog i kao punopravna članica NATO“, rekla je ona.
Kordić je dodala da se, kako bi dokazala svoje opredeljenje, Vlada Crne Gore fokusirala najpre na oblast vladavine prava.
„Da bi dokazali naše geopolitičko opredeljenje, usmereni smo na to da u oblasti vladavine prava ostvarimo opipljive rezultate, naravno pre svega radi poboljšanja kvaliteta života naših građana, ali i zbog toga što je to konkretan indikator i pokazatelj te geopolitičke opredeljenosti“, objasnila je ona.
Potom se gostima konferencije obratila Kalinka Gaber, državna sekretarka za evropske poslove u Vladi Severne Makedonije, koja je objasnila da put ka Evropskoj uniji nije lak.
Ona je navela da, iako se od strane Evropske unije često može čuti da kada zemlja ispuni sva očekivanja i merila za početak pregovora, otvaranje pregovora onda predstavlja samo tehnički trenutak koji će brzo uslediti, tu ipak nije kraj. Često na put pristupanja, po njenom mišljenju, stanu pitanja koja se potegnu od strane članica koja nemaju veze sa procesom i vrednostima EU.
„Zato je teško naći put između tehničkog i političkog dela procesa pristupanja, a usled toga je teško i održati motivaciju i entuzijazam kod građana“, istakla je ona i dodala da članstvo međutim i dalje ostaje cilj na kojem će Severna Makedonija vredno nastaviti da rad.
Nakon nje se prisutnima obratio Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, koji je objasnio da danas geopolitika najviše utiče na dešavanja u međunarodnim odnosima. Dodao je da Zapadni Balkan, iako često izgleda drugačije nije u primarnom fokusu niti Evrope, niti drugih velikih sila, poput SAD, Kine i Rusije.
Objasnio je kako je trenutni prioritet Evropske unije da se pozicionira u odnosu na velike geopolitičke sile poput SAD, Rusije i Kine i da u tom pogledu ona sa Srbijom deli strateške nedoumice.
„Sada će Evropa dolazi bliže toj potrebi da balansira svoju spoljnu politiku u odnosu na geopolitičke supersile, što smo mi već iskusili i u tom smislu vidim moguću konvergenciju naših i interesa EU“, objasnio je on.
Dr Cvetićanin je dodao da bi Srbija u svojoj spoljnoj politici trebalo da se drži univerzalnih vrednosti i da bi trebala da prikaže svoje nacionalne interese kao deo tih univerzalnih vrednosti. Suština spoljne politike Srbije treba da bude po mišljenju Dr Cvetićanina da njeni nacionalni interesi budu prepoznati kao deo univerzalnih vrednosti, jer tako država Srbija može da u spoljnim odnosima poveća svoj ugled, položaj i snagu.
Nakon Dr Cvetićanina, predsednika FORST-a, prisutnima se putem video platforme obratio Žan-Mari Bokel (Jean-Marie Bockel), bivši ministar u Vladi Francuske, koji je istakao da u oblasti spoljne i bezbednosne politike, EU treba da bude jača i odlučnija. U svom delovanju ona ne bi trebalo da se oslanja isključivo na američke saveznike, sa kojima od dolaska nove Bajdenove administracije, ponovo ima dobre odnose, jer njihov fokus nije više Evropa, već treba da se osloni na sopstvenu stratešku autonomiju.
On je objasnio da je usled različitih događaja na Zapadnom Balkanu došlo do nastanka određene određene geopolitičke praznine u regionu, te da bi Evropska unija trebalo da deluje adekvatno da tu geopolitičku prazninu ispuni.
„Danas je neophodno da se razgovara više o produbljenju EU, odnosno reformama po njenoj dubini, ali istovremeno ne sme doći do blokade procesa proširenja. To je bitno jer u suprotnom će geopolitička praznina na Balkanu biti popunjena delovanjem trećih aktera koji će zauzeti svoj prostor u regionu, dok će podrška među građanima regiona za pridruživanje EU nastaviti da opada“, zaključio je on.
Nakon kratke pauze počeo je drugi panel konferencije, na kojem se respravljalo o najvećim izazovima za Evropu i region u vremenu “nakon Angele Merkel”.
Na početku drugog panela konferencije se najpre obratio Nj.E. Damjan Bergant, ambasador Slovenije u Srbiji, kao države predsedavajuće EU koja će predsedavati EU upravo u periodu tranzicije EU u period “nakon” Merkel. On je govorio o prioritetima slovenačkog predsedavanja EU.
Pričajući o prvom prioritetu, pripremi na krize koje bi ubuduće Evropsku Uniju mogle da “uhvate”, istakao je da se pored pandemijske krize, i novog soja koji preti da poremeti rad EU, pojavila nova pretnja u vidu tzv. sajber kriza.
– Na početku pandemijske krize nismo bili dobro pripremljeni i imali smo problem oko nabavke medicinske opreme, probleme u radu i distribuciji vakcina, kazao je Bergant i dodao da postoji mogućnost da će doći u budućnosti do krize na području sajber kriminala, jer dolazi sve češće do velikih upada u sisteme banka, sisteme odbrane i slično.
– Nadamo se da ćemo biti odgovorniji i otporniji, nastavio je Bergant.
On je ukazao na to da će Slovenija tokom svog predsedavanja EU aktivno raditi i na klimatskom i energetskom zakonodavstvu.
Mi treba da do 2030. godine smanjimo efekat staklene baste za 50 odsto, to je jedan od naših prioriteta, nastavio je Bergmant.
– Jako je interesantna i ozbiljna tema razvoj veštačke inteligencije, koja može da pomogne u borbi protiv kriza i tome ćemo pripisati veliki interes, istakao je konačno ambasador Bergant.
Potom se prisutnima obratio Dr Stiven Blokmans (Steven Blockmans), direktor CEPS-a, jednog od najvećih think tankova u EU i rukovodilac spoljnopolitičke jedinice EU.
Pozivajući se na istraživanje iz 2018. godine o lepezi izazova i megatrendova koji “prete” Evropi, Blokmans je rekao da su u razmišljanju o budućnosti Evrope u igri “veće sile” koje su veoma važne i itekako se tiču Zapadnog Balkana.
– Geopolitiku pokreću geoekonomske promene, zato što se centar “ekonomske gravitacije” pomera od Evrope ka Aziji. Poslednjih neoliko godina evropske institucije i države članice su zabrinute produbljivanjem produktivnog jaza sa SAD, i zbog migracije proizvodnje u Aziju. Sa pojavom pandemije, ovo je postalo potpuno jasno, trgovinski lanci i novi modeli proizvodnje, kao što su just in time (tačno na vreme) i “vitka” proizvodnja, su bili testirani, i javila se potreba da se relociraju u Evropu, možda ne tačno u EU, ali svakako negde u komšiluk EU, gde je rad jeftiniji kako bi se “podebljala” strateška autonomija Evrope, rekao je Blokmans.
Blokmans je dodao da postoje razne vrste ideja, planova, šema i kolaborativnih investicija koje su eksplodirale u poslednjih nekoliko meseci u EU, i to je pomerilo pažnju na asertivnu EU, koja je fokusirana na kompetentnu održivost.
On je istakao da je šteta po ekonomiju od pandemije, najveći problem, ali da kriza ubrzava rast i promene, posebno u polju digitalnih tehnologija, i zelene politike, i da je ključno u izbegavanju štete osigurati stabilnost finansijskog sistema.
– Strateška i obrnuta zavisnost EU u osetljivim ekosistemima pokazuju slabosti u energetski intenzivnim industrijama, zdravstvu i naprednim tehnologijama, i tiču se pristupa sirovim materijalima, farmaceutskim sastojcima, hidrogenu, poluprovodnicima, i klaud tehnologijama. Cilj, tj otpornost EU na ove rizike, treba postizati diverzifikacijom lanaca snabdevanja, i stvaranjem internacionalnih partnerstava, kazao je konačno Blokmans.
Nakon njega se skupu obratio Dušan Reljić, direktor Nemačkog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost iz Brisela, koji je kazao da se izazovi nisu bitno promenili, i da je i dalje ključan problem nejednakost koja se ispoljava i unutar država i na nivou Evropske Unije, i u odnosu prema “nominalno” spoljnim državama.
On je, govoreći o unutrašnjim nejednakostima na Zapadnom Balkanu, istakao činjenicu da se sa dolaskom kapitalizma u region, unutrašnja nejednakost povećala, da je, na ekonomskoj lestvici donjih 40 odsto stanovništva izgubilo prihode, dok je sam vrh, tj. 1 odsto stanovništva na vrhu uvećalo svoje bogatstvo.
– Postoje istraživanja koja pokazuju da je odnos, pojedinačno, prema demokratiji u velikoj meri uslovljen osećajem blagostanja u društvu i ličnim prihodima. Izazov od ranije je postao još veći, kaže Reljić.
Na samome kraju konferencije prisutima se obratio Emanuel Dupi (Emmanuel Dupuy), direktor francuskog Instituta za evropske perspektive i bezbednost (IPSE) iz Pariza, koji je rekao da se strateška autonomija Evrope, ne može da se raspravlja samo unutar EU, već mora da se u tu raspravu uključi širi krug zemalja.
Dupi je dodao da ako želimo da prevaziđemo trenutnu krizu izazvanu pandemijom, moramo da prevaziđemo 5 faktora: ljudski, digitalni, ekološki, ekonomski i geopolitički.
– Što se tiče digitalnog faktora, on je istakao da Evropska unija nije uzela u obzir neophodnost da bude manje zavisna, i da je, što je vrlo opasno, izvezla nekoliko ključnih strateških sredstava, ako što je na primer industrijski kapacitet Evrope, kazao je on.
Kako je istakao Dupi, nova politika mora da stavi akcenat na relokalizaciju, ne samo u smislu poboljšanja radne snage u Evropi, već i da uzme u obzir da u blizini Evrope, na obalama Mediterana postoji relevantna i kompetentna radna snaga, nalik onoj u Aziji.
– Digitalni faktor je i ogromna prilika za ekonomiju, sa većim digitalnim kapacitetima može da se stvori nešto nalik regionalnom ekonomskom partnerstvu koje postoji u Aziji (Asean+6 koji je najveći trgovinski sporazum na svetu), nastavio je Dupi, i zaključio da Zapadni Balkan može da popuni geopolitičku rupu Evrope.