Ratna ekonomija u godini mrmota
Predviđanja su da sleduje dalje slabljenje rasta globalne ekonomije, neizvesnosti oko inflacije, kao i nepredvidiva kretanja na tržištu nafte zbog rata na Bliskom istoku. Na političkom planu, turbulentno će biti gotovo na svakoj tački na planeti. U svetu će se održati čak 70 izbora, od kojih su za nas najvažniji izbori za Evropski parlament i predsednički izbori u SAD.
Zemje jugoistočne Evrope pa i Srbiju, trebalo bi da zabrine stagnacija ekonomija evrozone, naročito slabljenje nemačke ekonomije,koja je motor razvoja EU. Vesti iz ove najveće evropske ekonomije, nisu ohrabrajuće. Nemačka, osim problema sa rupom u budžetu od 60 milijardi evra, gotovo da nema privredni rast, narudžbine robe stagniraju, a troškovi proizvodnje rastu.
Očekivanja privrednika su pesimistična.Kada je reč o ratnim žarištima, u domaćoj javnosti i među vojnim analitičarima počinje da provejava informacija da bi rat u Ukrajini mogao da se okonča naredne godine. Ukrajina ima sve manje vojnih, finansijskih i ljudskih resursa, a i na Zapadu je sve prisutniji ratni zamor kod establišmenta i javnosti.
Za sada, dobre vesti iz EU stižu kada je reč o inflaciji. Ona je u zemljama koje koriste evro pala na 2,4 odsto u novembru, ali su veće kamatne stope smanjile privredni rast. Prognoze su da privreda evrozone neće rasti više od 0,6 odsto ove godine. ECB verovatno, još neko vreme, neće menjati temeljnu kamatnu stopu koja je trenutno 4,5 odsto. Sa druge strane, Srbiji je glavni ekonomski balast upravo inflacija. Ona se u drugoj polovini godine smanjila sa prolećnih 15 na jesenjih osam odsto, ali je još uvek jedna od najviših u Evropi (odmah posle Mađarske) i trostruko je veća nego u zemljama EU.
Prema projekcijama Srbija bi sledeće godine trebalo da ima inflaciju od četiri do 4,5 odsto, dok bi rast BDP-a iznosio 3,5 odsto, što nije dovoljno da bi srpska ekonomija konvergirala sa EU. Na unutrašnjem planu, kostur koji konstantno i dalje iskače iz ormana je reformisanje javnih preduzeća. Dosta se očekuje od unapređenja poslovanja EPSa koji je ove godine, bar prema bilansima, bolje poslovao, a kako će nastaviti zavisiti od izbora direktora i nove upravljačke strukture. Uspešna korporativizacija EPS-a, doprinela bi većem rastu BDP-a, jer je EPS jedan od nosećih stubova srpske privrede.
Vratiti inflaciju u ciljani koridor
Ko-predsednik Odbora za finansijske usluge Saveta stranih investitora (FIC) Danilo Mrvaljević kaže da je privreda Srbije ekonomski duboko integrisana i biće u narednom periodu pod uticajem dešavanja u EU.
„Recesija i pad BDP-a u evrozoni, inflacija, problemi u lancima snabdevanja, rast cena energenata, hrane i kamatnih stopa imali su implikacije na sve aktere u Srbiji. Može se očekivati da će najveći deo ovih izazova biti aktuelan i u narednom periodu“, ističe Mrvaljević. FIC je nedavno objavio Izdanje Bele knjige 2023 sa 397 preporuka i energetika je prepoznata kao oblast sa najboljim učinkom.
Komentarišući druge preporuke Mrvaljević ističe da intenziviranje pregovora sa EU o statusu članstva Srbije ostaje ključni prioritet, kao i harmonizacija domaćih propisa sa evropskim standardima. „Neophodno je vratiti inflaciju u ciljani koridor, optimizovati fiskalno opterećenje radi podsticanja investicija i privrednog rasta, smanjiti javne izdatke i dovršiti restruktuiranje infrastrukturnih preduzeća, posebno iz energetike, radi održivosti nivoa fiskalnog deficita i javnog duga“, naveo je on.
Mrvaljević ističe da članice FIC-a ukazuju da je u proteklom periodu došlo dopovećanja poreskog opterećenja u domenu parafiskala. „Optimizacija poreskogopterećenja ostavila bi više prostora i veću akumulaciju za investicije, pre svega, domaćem MSP sektoru koji predstavlja važnu kariku u lancima snabdevanja stranih kompanija. Takođe, treba nastaviti sa kapitalnim ulaganjima u infrastrukturne projekte koji utiču na privlačenje novih SDI. Korisno je razmotriti uvođenje državnih prihodnih obveznica ‒ „revenue bonds“, kao načina finansiranja, gde se investitori naplaćuju iz prihoda koji se ubira iz korišćenja te investicije“, naglašava on.
Ukupni poslovni ambijent treba da bude stimulativniji za investiranje.
„Svesni toga, FIC se zalaže za to da Srbija teži rastu zasnovanom na investicijama. Optimalni udeo investicija u BDPu treba da bude na nivou od 25% kako bise postigla održiva godišnja stopa rastaod 5%, dok se domaće investicije trebaju povećati za najmanje 3% do 4%. Pored poreskog rasterećenja, predvidivost istabilnost poslovnog okruženja i dosledna primena propisa su ključni za motivisanje investitora“, navodi Mrvaljević.
Članovi FIC-a mišljenja su da je NBS udosadašnjem periodu vodila dobro odmerenu restriktivnu monetarnu politiku obaranja i stabilizacije visoke stope inflacije,što je dovelo do usporavanja inflacije u oktobru na nivo od 8,5% istovremeno vodećiračuna da se ne ugrozi privredni rast i dalji priliv stranih investicija.
„Devizne rezerve su dostigle rekordni nivo. Najveći izazov vidimo u domenu nastavka jačanja poverenja u domaću valutu i to stanovništva, kako bi se pasiva bankarskog sektora mogla u većoj meri dinarizovati. Stabilnost kursa dinara je veoma značajan psihološki faktor, kako bi građani ojačali poverenje i više štedeli u nacionalnoj valuti. Pad kamatnih stopa je očekivan tokom 2024. godine, ukoliko inflatorni pritisci, koji mahom potiču iz eksternog okruženja, budu trajno stabilizovani i nakon što vidimo da ECB kreće sa smanjivanjem svoje bazne kamate“, ocenjuje on.
Uvesti progresivno oporezivanje rada
Jelena Žarković, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu kaže da, s obzirom na novi rat na Bliskom Istoku, evropski ekonomisti predviđaju da može doći do novog talasa inflacije zbog potencijalnog rasta cene nafte, a sa druge strane zbog geopolitičkih pregrupisavanja, može doći do promene u lancima snabvdevanja, poskupljenja robe i potresa u logistici. Inflacija je, smatra, glavna boljka sa kojom će Srbija ući u 2024. godinu. Zbog toga je veoma važno kako će se voditi trgovinska i poljoprivredna politika. Važan je i tretman tržišta rada i radne snage, kao i to kako će se rešavati pitanje konkurentnosti na domaćem tržištu.
Profesorka naglašava da se bez obzira na kritike, dosadašnji model razvoja Srbije pokazao opravdanim, a nisu ga menjale ni prethodna, pa ni ova vlada.
„Uzmite kao primer privlačenje stranih investitora uz pomoć subvencija.
U uslovima velike nezaposlenosti mogle su se privući fabrike koje upošljavaju nisko kvalifikovanu radnu snagu.Takva radna snaga predstavljala je većinu u nerazvijenim i devastiranim srpskim područjima. Sada tek sa razvojemzemlje, raste potreba za produktivnijim firmama i bolje plaćenim radnim mestima“, ističe ona.
Žarković naglašava da je potrebno raditi na podizanju produktivnost srpske privrede koja je na izuzetno niskom nivou. „Za ono što jedan radnik proizvede u EU, kod nas su potrebna tri. To je moguće promeniti obrazovanjem kadrova, nuđenjem više vrsta različitih finansijskih instrumenata kojima bi mala i srednja preduzeća mogla da pristupe odgovarajućem kapitalu i tehnologiji. Tu bi se mogli navesti i drugi uslovi, poput ulaganja preduzeća u nova istraživanja i razvoj“, ističe ona.
Profesorka podvlači da u Srbiji nije moguć model koji bi se zasnivao na manjoj potrošnji i da je ona na nivou evropskih zemalja. Važno je i uvesti progresivno oporezivanje rada, odnosno dohotka.
„Srbija je jedna od retkih zemalja, ne samo u Evropi, već I globalno, koja nema progresivni porez na dohodak građana.
Nigde se kapital ne oporezuje tako visoko jer je on mobilan mnogo više nego rad. Ali, ova komponenta koja se odnosi na rad, može da bude progresivnija. Crna
Gora je to uradila pre pet godina i rasteretila niske plate. Povećaćemo minimalnu zaradu, ali nemoguće je značajnije, dok ne smanjimo poresko opterećenje minimalnih zarada“, naglašava Žarković.
Ukidanje birokratskih opterećenja i smanjenje korupcije
Kada je reč o vođenju ekonomske politike u narednoj godini, Gajić smatra da se previše očekuje od aktivne ekonomske politike.
„Srbija kao mala, otvorena i visoko evroizovana privreda suočava se sa ograničenjima u vođenju standardne fiskalne i monetarne politike, pa je njen uticaj na ekonomska kretanja ograničen. Ono gde ima prostora za pospešivanje ekonomskog rasta, jeste smanjenje troškova poslovanja privredi ukidanjem birokratskih opterećenja i smanjenje korupcije, snaženje vladavine prava ubrzanjem rada sudova i njihovu veću profesionalnu stručnost i nezavisnost, kao i možda promenu poreskog miksa gde bi se deo tereta sa faktora proizvodnje, prvenstveno rada, prebacio na potrošnju“, ističe on.
Dodaje, da na kratak rok sigurno treba prestati se politikom neselektivne podrške iz budžeta. Treba unaprediti obuhvat i izdašnost socijalne politike, revidirati listu prioriteta javnih investicija kako bi se finansirali samo oni projekti koji donose benefite i više pažnje usmeriti kao sektorima obrazovanja i zdravstva koji su do sada bili prilično zanemareni.
Strategija industrijske politike, smatra, nije neophodna, jer su dometi industrijske politike prilično upitni i u zemljama sa mnogo boljim institucijama.
„Preduzetnici mnogo bolje znaju od birokrata i političara šta treba da proizvode. Da bi se povećale domaće privatne investicije, treba ukloniti prepreke kao što su administrativo opterećenje, korupcija, slaba vladavina prava i izvršenje ugovora, visoko oporezivanje rada, naročito najnižih zarada. To bi dalo bolje rezultate nego da birokrate i političari odlučuju koje industrije da pomažu subvencijama i poreskim kreditima. Podsetimo se da je IKT sektor nikao uprkos svim strateškim dokumentima Srbije“, naglašava on.
Gajić je umereni optimista po pitanju vođenja monetarne politike. „Srbija je visoko evroizovana privreda – najveći deo depozita i kredita su ili u evrima ili indeksirani u evrima, pa na kretanje kamatnih stopa i inflacije više uticaja ima ponašanje ECB nego NBS. Kako se inflacija bude snižavala, tako će se i kamatne stope sniziti, ali neće sići na one istorijski niske nivoe za vreme pandemije. NBS se pre nekoliko godina odlučila da pređe iz režima ciljane inflacije u režim fiksnog kursa dinara – mislim da su za Srbiju njegove prednosti izraženije u odnosu na njegove mane i mislim da će zato NBS nastaviti ovakvu politiku kursa“, ocenjuje Gajić.
Mrmoti su životinje poznate kao najveće spavalice. Prespavaju čak devet meseci u jednoj godini. Tokom tri letnja meseca kad ne spavaju, u potrazi su za hranom, podižu svoju mladunčad i rade na tome da se dovoljno ugoje i stvore naslage kako bi se pripremili za narednu zimu i dug zimski san.
U filmu „Dan mrmota“, sa Bilom Marejem u glavnoj ulozi, mrmot ima još jedno značenje: beskonačno ponavljanje vremena. Odnosi se na naučno-fantastični fenomen gde se osoba budi i ostaje zarobljena u jednom te istom danu, koji se potom beskonačno ponavlja.
Da li će sledeća godina biti godina mrmota zavisiće prvenstveno od dva faktora – da li smo se dovoljno naspavali i želimo li biti budni kako bi krenuli u akciju i nešto menjali. Svet trenutno drma velika kriza nedostatka ekonomskih i političkih ideja koje će ga izvaditi iz ambisa u koji je upao. Nedostaju ličnosti poput Čerčila ili de Gola, koji promišljaju strateški, a da li ćemo ih dobiti na spoljnom i na unutrašnjem planu – ostaje da vidimo.
Politički ugao
Jelena Žarković ističe da je uočljivo da se Srbija, kao i neke druge države, našla u klinču između SAD i Kine. Smatra da to može biti i dobro i zalaže se za politiku – multisvrstavanja.
„To bi značilo da ostanemo u fazi gde se velike sile bore za našu pažnju, a mi koristimo benefite takvog položaja. Koliko je to moguće u trenutnim okolnostima, ne usuđujem se da procenjujem, ali smatram da je to, za sada, najbolja strategija“, istiće Žarković. Ona dodaje da je primetno da je i EU zauzela sličnu strategiju kao Kina i SAD.
Ekonomista Mihailo Gajić i predsednik organizacije Libek kaže da ne vidi da će okolnosti na međunarodnom planu imati neki značajniji uticaj na vođenje ekonomske politike u Srbiji.
„Ratna žarišta su prilično udaljena od nas i vode se u zemljama sa kojima nemamo značajnu ekonomsku saradnju. Rat u Ukrajini vodi se skoro dve godine i nema jačeg ekonomskog prelivanja na našu privredu, dok je sukob između Izraela i Hamasa još manjeg dometa“, ističe on.
Slično razmišlja i kada je reč o izbornim procesima u svetu.
„Kakvi god bili rezultati izbora u SAD i EU, ne vidim da će dovesti do promena njihovih političkih interesa u odnosu na Srbiju, a oni se prvenstveno tiču stabilnosti regiona, čvršćeg političkog vezivanja za Zapad, otklon od Rusije i Kine i normalizacije odnosa sa Kosovom“, naglašava on.
Izvor: Svet osiguranja