Forum za strateške studije (FORST) pokreće 2019. godine projekat velike godišnje konferencije pod nazivom Strateški tokovi/Strategic Streams sa namerom da se na njoj raspravlja o najvažnijem strateškom događaju koji u datoj godini utiče na Evropu, region Balkana i svet, sa namerom da gosti konferencije budu ugledni eksperti, diplomate, donosioci odluka, profesori, naučni radnici i stratezi visokog ranga iz zemlje, regiona i sveta, koji bi na konferenciji Strateški tokovi/Strategic Streams, jednom (ili više puta) godišnje, razmenili svoja mišljenja, uvide i ideje o budućim strateškim tokovima u 21. veku. Do sada je konferencija održana 2019, 2020. 2021 i 2022. godine.
Ovogodišnja konferencija Strateški tokovi 2022. u organizaciji Foruma za strateške studije (FORST) i Fondacije Fridrih Ebert (FES), održana je 5. maja u hotelu Metropol u Beogradu, i kao i ranijih godina okupila je veliki broj zainteresovanih učesnika iz sveta diplomatije, politike, međunarodnih odnosa i ekonomije. Kao već tradicionalno utemeljeni forum na kojem stručnjaci iz navedenih oblasti diskutuju o najznačajnijem geopolitičkom događaju u posmatranoj godini, četvrta po redu konferencija se održala pod nazivom Strateški tokovi 2022: Evropa nakon predsedničkih izbora u Francuskoj: francusko-nemačka saradnja i Zapadni Balkan, bivajući fokusirana na temu vodećih strateških trendova nakon francuskih predsedničkih izbora i uticaja francusko-nemačke saradnje na proces proširenja Evropske Unije na Zapadni Balkan, uz neizostavan osvrt na trenutna zbivanja u Ukrajini, odnosno njihov uticaj na dalju dinamiku odnosa Evropske Unije i država Zapadnog Balkana.
Učesnicima konferencije prvo se obratio predsednik Foruma za strateške studije Dr Neven Cvetićanin, koji je ukratko izložio istorijat FORST-a i izrazio nadu da bi konferencije u organizaciji ovog think-tanka mogle uskoro prerasti u Strategic Streams Conference Series kao prepoznatljiv brend koji bi na Balkanu svake godine okupljao vodeće stratege iz Evrope i sveta. Potom se okupljenima obratio Dr Maks Brendle (Max Brändle), direktor Fondacije Fridrih Ebert za Srbiju i Crnu Goru, koji je pozdravio okupljene i izrazio zadovoljstvo što Fondacija Fridrih Ebert nastavlja saradnju sa FORST-om na projektu velike godišnje strateške konferencije u Beogradu, te je izrazio nadu da će Evropska Unija prevazići svoje strukturne slabosti i sa novim entuzijazmom i više političke volje nastaviti proces proširenja na Zapadni Balkan posle francuskih izbora i novonastale situacije u Ukrajini.
U okviru uvodnih obraćanja usledio je i govor ambasadora Francuske u Republici Srbiji, Njegove Ekselencije g. Pjera Košara (Pierre Cochard). Ambasador Košar je istakao kako su ovogodišnji izbori u Francuskoj, koji koincidiraju sa francuskim predsedavanjem Evropskom
Unijom prvi put posle 1995. godine, obeleženi geopolitičkim zbivanjima, te da su evropska pitanja stoga bila na stolu kao faktor koji je morao biti uzet u obzir. On je pohvalio brzi evropski odgovor na ruske akcije u Ukrajini u vidu ciljanih sankcija, kao i to da je za vreme francuskog predsedavanja EU usvojen tzv. Strateški kompas kao svojevrsna bela knjiga evropske odbrane. Što se tiče Zapadnog Balkana, ambasador je istakao da je predsednik Makron još u decembru izjavio kako će ovaj region biti jedan od dva geografska prioriteta za vreme francuskog
predsedavanja, te da se regionu treba predočiti iskrena evropska prespektiva sa jasnom dinamikom, što nije direktno povezano sa ratom u Ukrajini i ne proističe samo iz geopolitičkih razloga. Ambasador je naglasio i značaj postojanja datuma kada će region biti primljen u članstvo, kao i to da građani Srbije već sada imaju koristi od procesa evrointegracija, kroz projekte poput Erazmusa ili Horizons 2020. Naposletku, on je pohvalio stav Srbije koja prepoznaje suverenitet Ukrajine, ali i istakao kako bi bilo bolje da pozicija Srbije bude jasnija, kao i značaj postojanja zajedničke vizije i odnosa prema zbivanjima na kontinentu.
Potom su učesnici mogli da čuju obraćanje Dorotee Gizelman (Dorothea Gieselmann), zamenice ambasadora Nemačke u Beogradu. Ona je najpre izjavila kako se slaže sa stavovima ambasadora Košara, a zatim, aludirajući na temu prošlogodišnje konferencije FORST-a Evropa posle Angele Merkel, navela kako je zadovoljna time što ovogodišnja konferencija ne nosi naziv Evropa posle Emanuela Makrona, te istakla kako su stabilnost i kontinuitet evropske Francuske blagoslov na kojem treba biti zahvalan i dobra vest za Evropu, posebnu u jeku događaja na Istoku kontinenta. Ti događaji, po njenim rečima, predstavljaju novu geopolitičku rundu u Evropi, koja će uticati i na region Zapadnog Balkana. Stoga, gđa Gizelman pozdravlja obnovljeni interes Evrope za region, ali je i dodala da istovremeno uskoro očekuje i snažan znak posvećenosti Srbije Evropi.
Prvi panel konferencije, naslovljen Značaj francusko-nemačke saradnje za Evropsku Uniju i proces proširenja, otvoren je kraćim video obraćanjem Adisa Ahmetovića, izvestioca nemačkog Bundestaga za Zapadni Balkan koji je takođe pozdravio pobedu Emanuela Makrona i značaj koji ona ima za evropsku ideju i politiku proširenja. Ahmetović je takođe istakao da je i pobeda liberalnih snaga u Sloveniji pozitivan signal, da Francuska i Slovenija čvrsto stoje iza evropske ideje i da se nada da će Makron i Šolc, ali i cela Unija sada raditi na tome da ceo region brže uđe u njen sastav. On je izrazio želju za realizacijom tri cilja: Zapadni Balkan u Evropskoj Uniji, snažna Evropska Unija i mir u Evropi.
Potom se okupljenima u sali obratio Filip Folio (Philippe Folliot), član Senata Republike Francuske, koji je doputovao u Beograd kao ekskluzivni gost konferencije, koji je najpre izrazio zadovoljstvo što ima priliku da neposredno učešćem u konferenciji podrži rad Foruma za strateške studije, koji je u evropskim krugovima prepoznat kao ozbiljan, perspektivan i kredibilan think tank sa područja Balkana, koji može predstavljati kvalitetan doprinos regiona u formulisanju strateških smernica zajedničke evropske budućnosti. Potom je senator Folio govorio o tome da u Evropi trenutno imamo dosta klasičnih političara, ali da Evropi trenutno fale državnici poput Šarla De Gola, bivšeg predsednika Francuske, koji bi imali jasnu viziju razvoja Evrope. Pomenuo je da klasični političari kakvih je mnogo u Evropi misle na naredne izbore, a da su državnici od formata poput De Gola mislili na naredne generacije, te je izrazio nadu da će Evropa u suočavanju sa nizom izazova – od rata u Ukrajini sve do potencijalnih ekonomskih posledica izazvanih tim ratom – uspeti da formuliše jasnu stratešku i geopolitičku viziju čiji će deo biti i Zapadni Balkan.
Bivši poslanik Evropskog parlamenta Knut Flekenštajn (Knut Fleckenstein) i visoki funkcioner Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), izjavio je kako je istorijski posmatrano uvek bilo pozitivno kada je francusko-nemačko savezništvo dobro funkcionisalo. Takođe, suština ovog partnerstva, nikad nije bila, kako je on naglasio, u tome da ove dve države govore ostalim članicama šta da rade, već da daju impuls, novu moć ideji Evropske Unije. Takođe je izrazio nadu, uz napomenu da je to za sada teško, da se ovo savezništvo proširi kao osovina Pariz- Berlin-Varšava. Flekenštajn je kazao i kako kancelar Šolc i predsednik Makron dele zajedničke ciljeve i bore se protiv ekstremističkih tendencija u okviru same EU, te da su obojica ubeđeni da Zapadni Balkan treba biti deo Evropske Unije. On je dodao kako se slaže sa francuskim predsednikom u pogledu neophodnosti strukturnih promena u okviru Unije kako bi ona bolje funkcionisala i pozdravio promenu nemačkog pristupa u pogledu većeg budžeta za naoružanje. Uz to, istakao je značaj jačanja sopstvenih odbrambenih kapaciteta Evrope koja u tom smislu ne bi trebalo da zavisi od toga koja je ličnost na mestu predsednika SAD. Naposletku, Flekenštajn je napomenuo da, iako je bitno to što Makron i Šolc nemaju dilemu o tome da Ukrajini treba pružiti svu moguću pomoć i da je sada najbitnije zaustaviti invaziju, oni moraju na umu imati i to da će doći dan posle rata, kada treba izgraditi nešto što će biti od koristi za ceo kontinent. Flekenštajn je istakao da evropski lideri to moraju imati na umu i da je to njihova zajednička odgovornost pred stabilnošću kontinenta i njegovom budućnošću. Na pitanje moderatorke koliko dugo će teme rata dominirati agendom EU i kako će to uticati na dinamiku proširenja, on je kazao kako će pitanje invazije na Ukrajinu biti prioritet broj jedan u agendi Evropske Unije dok se invazija ne prekine, ali to ne znači da proces proširenja kao svojevrsnog birokratskog džina treba skrajnuti, već, prema njegovom mišljenju ubzati. Flekenštajn je napomenuo da smatra neodgovornim obećanje Ursule fon der Lajen dato Ukrajini u vezi statusa kandidata u ovom trenutku, što važi i za Gruziju i Moldaviju, jer obećanje članstva, po njegovom mišljenju, ne može biti sigurnosni pojas u vreme rata. Na pitanje o tome kakav treba biti poželjan kandidat za EU u uslovima događaja u Ukrajini, gospodin Flekenštajn je istakao da je to država koja deli zajedničke stavove Unije o neprihvatljivosti politike sile. Na novinarsko pitanje o tome preuzima li Nemačka glavnu reč u pregovorima sa Srbijom nakon sastanka predsednika Vučiča i kancelara Šolca, dodao je kako je uvek dobro imati nemačkog kancelara na svojoj strani, ali da on ne može da zameni 27 ili 26 drugih mišljenja.
Učešće u prvom panelu konferencije je uzeo i Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, pri čemu je izneo svoj stav o potencijalna tri scenarija za evrointegracije Zapadnog Balkana u uslovima ukrajinske krize: najoptimističniji, po kojem će ceo region zbog geopolitičkog zaokruživanja Evropske unije po ubrzanom postupku biti primljen u članstvo, zatim realistički scenario sektorske integracije shodno novoj metodologiji pristupanja gde bi pojedinačni sektori država regiona postajali deo evropskog sistema i konačno, najnepovoljniji, tzv. Kazablanka scenario zastoja integracija usled krize i zaokupiranosti Evrope sopstvenim problemima, usled čega bi Balkan postao svojevrsna „geopolitička Kazablanka“. U vezi Ukrajine, Dr Cvetićanin smatra da će se pre ili kasnije doći do približnog korejskog scenarija i de facto podeljenosti Ukrajine, kao i da bi pre ili kasnije to pitanje moralo biti rešeno na nekakvoj novoj Jalti velikih sila, što je teza koju on akademski zastupa u stručnoj i široj javnosti od ranije. On se složio sa drugim sagovornicima u vezi potrebe jačanja evropske strateške autonomije u budućnosti.
U okviru drugog panela koji se bavio kapacitetima Evropske Unije za proširenje na Zapadni Balkan, usledila su obraćanja Duška Lopandića, bivšeg ambasadora Srbije pri Evropskoj Uniji i Emanuela Dupija (Emmanuel Dupuy), predsednika pariskog Instituta za evropske perspektive i bezbednost. Preko video veze posetioci su mogli čuti obraćanja ambasadora Petra Markovića, šefa misije Crne Gore pri Evropskoj Uniji, senatora Žana Iva Lekonta (Jean-Yvess Lecomte) člana odbora za spoljne poslove francuskog Senata, Žan-Mari Bokela (Jean-Marrie Bockel), bivšeg ministra u francuskoj vladi, kao i video izjavu Bojana Maričića, zamenika predsednika Vlade Severne Makedonije za evropske poslove.
Ambasador Duško Lopandić je izneo mišljenje kako je rat u Ukrajini jedna potpuno nova teritorija koju Evropa nije imala decenijama, i predstavlja vododelnicu koja je vratila geopolitiku na velika vrata. Ta situacija, kako on navodi, onemogućava da se više vodi jedna politika koja bi bila izbalansirana između Istoka i Zapada, budući da se sada nalazimo u binarnoj situaciji gde više nema sredine. Što se tiče proširenja, on smatra da se ne može opravdati to da neka zemlja, izuzimajući Tursku, dve decenije čeka na punopravno članstvo. Njegov stav je da bi bilo dobro odrediti neki datum, poput 2025. ili 2027. godine kada se završava sadašnji budžet EU i mandat predsednika Makrona, kako bi proces proširenja imao jasno ograničenje, ili bi to mogla biti 2030. godina koju navode neki slovenački izvori. On je takođe naveo kako bi bilo dobro pokazati na Balkanu više solidarnosti sa Ukrajinom u vidu humanitarne pomoći, ili primanja više ukrajinskih izbeglica, posebno kada se uzmu u obzir domaći demografski problemi. Postepeno usklađivanje sa spoljnom politikom EU i ubrzanje tehničkih usklađivanja je još nešto na čemu treba raditi u budućnosti, istakao je ambasador Lopandić.
Jedno evropsko viđenje daljeg toka procesa proširenja Evropske unije ponudio je gospodin Emanuel Dupi, predsednik pariskog Instituta za evropske perspektive i bezbednost, koji je govorio o realističkom scenariju sektorske integracije zemalja Zapadnog Balkana u EU, pri čemu se složio sa izlaganjem dr Nevena Cvetićanina iz prvog panela da je to najrealističniji scenario nastavka evrointegracija regiona u ovom momentu. Takođe je govorio o ideji evropske strateške autonomije i Francuskoj kao vodećoj zemlji Evropske unije u čijem je interesu realizacija te ideje, koja uključuje u sebe, između ostalog, privilegovane odnose zemalja Zapadnog Balkana sa Parizom i Briselom, pri čemu je posebno važna Srbija kao centralna zemlja regiona, čega su u Francuskoj i Evropskoj uniji svesni.
Crnogorsko stanoviše o proširenju izneo je putem Zoom platforme ambasador Petar Marković. On je naveo da Crna Gora prepoznaje novi geopolitički trenutak u Evropi i novi trenutak mogućnosti u okviru francuskog predsedavanja. Istakao je da Crna Gora kao front runner među zapadnobalkanskim državama nema luksuz da čeka da se proces produbljenja završi pre nego što dođe do proširenja, što može potrajati godinama, te je on u tom smislu blizak stavovima g. Lopandića. Ambasador Marković takođe navodi tri moguća scenarija: tzv. fast track za proširenje, za koje je već stigao negativan odgovor iz Holandije i Nemačke, zatim razvodnjavanje procesa i fazno, sektorsko proširenje, što je nešto što bi, po njegovom mišljenju, posebno teško palo Crnoj Gori kao predvodnici procesa i treći scenario, ideju Enrika Lete o konfederaciji Evrope i Zapadnog Balkana, Ukrajine, Gruzije i Moldavije, što bi bila takoreći kodifikacija statusa quo. U tom smislu, Crna Gora se i dalje zalaže za tzv. merit based acceleration koja je u skladu sa principom regate. Ambasador Marković je negirao da Crna Gora regionalne oblike integracija poput Otvorenog Balkana ili Berlinskog procesa posmatra s podozdrenjem kao nešto što odvlači pažnju od glavne stvari tj. članstva u EU, ali i naglasio da je članstvo u EU glavni i primarni cilj, te da drugi oblici integracija nisu nešto od čega Crna Gora beži sve dok su oni u službi realizacije primarnog cilja. On je svoje izlaganje završio izjavom da veruje da bi Crna Gora mogla da postane sledeća članica, a da to ne bi poremetilo funkcionisanje EU, odnosno da, ako u okviru Unije postoji strah da se ne primi veto igrač koji ne deli evropske vrednosti, Crna Gora to nije.
Još jedno francusko viđenje izneli su Žan-Mari Bokel (Jean-Marrie Bockel), bivši ministar u francuskoj vladi i Žan Iv Lekont, član odbora za spoljne poslove francuskog Senata, obojica takođe posredstvom Zoom platforme. Obojica visokih gostiju konferencije su putem video platforme govorili o procesu evrointegracija Zapadnog Balkana kao procesu koji podrazumeva ključne reforme u državama Zapadnog Balkana kako bi one približile svoju državnu i društvenu strukturu zemljama Evropske unije i kako bi tim nužnim reformama omogućile nastavljanje zamajca u evropskim integacijama regiona. Ključne reforme koje Evropska unija i njene vodeće članice očekuju od zemalja regiona su pre svega uspostavljanje funkcionalne pravne države, borba protiv korupcije, kao i uspostavljanje funkcionalne parlamentarne demokratije i jasnih demokratskih vrednosti, shodno standardima uspostavljenim u Evropskoj uniji. Obojica su pozdravili spremnost država regiona da nastave sa pomenutim reformama, te su u tom kontekstu posebno apostrofirali Srbiju kao centralnu državu regiona koja je po njihovom mišljenju ključna za napredak čitavog regiona prema Evropskoj uniji.
Panelisti i učesnici mogli su da čuju i snimljenu izjavu potpredsednika Bojana Maričića, zamenika predsednika vlade Severne Makedonije. U video obraćanju, on je naglasio značaj politike proširenja kao jedne od najuspešnijih evropskih politika i istakao značaj Zapadnog Balkana za stabilnost Evrope u celini. Takođe je dodao da je cilj Severne Makednonije punopravno članstvo u Uniji, i da se nada pomacima po tom pitanju za vreme francuskog predsedavanja. Dodao je i da Severna Makedonija aktivno radi sa Bugarskom na razrešavanju bilateralnih pitanja koja mogu biti kočnica ovog procesa. Na tragu ranijih govornika, potpredsednik vlade Severne Makedonije Maričić je još jednom naglasio opasnosti statusa quo i usporavanja procesa proširenja, što može dovesti do porasta uticaja trećih strana u regionu. On je citirao reči predsednika Makrona, Evropa je ono što nas brani od kriza i ratova i naglasio da bi obnovljeni interes za region pozitivno uticao i na domaće reformske procese.
Nakon obraćanja panelista na drugom panelu, usledila su pitanja iz publike i plodna diskusija. Na samom kraju konferencije, Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, se zahvalio svim učesnicima konferencije, svim ljudima prisutnima u publici, kao i prisutnim medijima, na još jednoj uspešno održanoj godišnjoj konferenciji Strateški tokovi FORST-a.
