– Šta nam donosi 2022 g.? –

 

Vreme nešto nosi, ubrzava se, zgušnjava. Poput mutne poplave, vreme nas obuhvata, potapa, nanoseći oko nas sve brže i neočekivanije novosti, zbivanja, događaje na koje treba odgovoriti sve brže i brže – skoro u isti čas. Iz krize u krizu, iz opasnosti u katastrofu, čovečanstvo se povija pred neočekivanim događajima – od pandemije do klimatskih promena. Svet budućnosti već je koncentrisan na našem dlanu, na svetlucavom ekranu – u tehnologiji mobilnih telefona, koji svaki, pojedinačno, ima veći kapacitet nego cela kosmička misija Apolo koja je šesdesetih godina XX veka odvela prve ljude na površinu Meseca. Digitalna revolucija je svuda oko nas, od školskih učionica do formulara za prijavu osiguranja. Već živimo u svetu iz romana naučne fantastike koje su neki čitali u mladosti. Vreme nam donosi sve brže i brže tehnološke promene, dok se ljudska svest sa nespokojem suočava sa novim dobom uspona veštačke inteligencije i perspektivom jedne vrste simbioze ljudske individue i korisnih i inteligentnih mašina. 

Tokom poslednje dve godine, svet se u prvom redu suočio sa novom vrstom opšte pretnje: pandemijom virusa Kovid 19 koja je značajno uticala na društveno i individualno ponašanje, na privredu – posebno na neke usluge, na kretanje i okupljanja ljudi, na politiku, transport, turizam, pa i na odnose među državama, kao i na njihove različite reakcije u pandemiji. Pojedine zemlje primenile su politiku nulte tolerancije zaraze, hermetički zatvarajući granice, reagujući drastično zatvaranjem društva ili izolovanjem regiona i gradova čak i pri pojavi vrlo malog broja zaraženih (pretežno zemlje u Aziji poput Kine, Australije, Novog Zelanda i sl). Bogatije zemlje u Evropi i SAD, orijentisale su se na finansiranje što bržeg pronalaska vakcina i/ili lekova protiv pandemije (što je takođe realizovano u izuzetno brzim rokovima) kao i na brzo i masovno vakcinisanje. Međutim, bez obzira na raznovrsne antipandemijske mere koje su dosta varirale od zemlje do zemlje ili od regiona do regiona, talasi zaraze i dalje zapljuskuju zemlje i narode, prvi soj virusa je zamenila  „delta“, a deltu „omikron“. Da li će 2022 doneti kraj ove pošasti? – to je još je teško predvideti. Život sa pandemijom postao je „nova realnost“. Koliko će se novi načini ponašanja, poput rada od kuće, održavanja hibridnih skupova, još veće invazije „onlajn“ kulture u svakodnevni život pretvoriti u nešto što će trajati? U decembru 2021. čak je otkazan i izbor za mis sveta jer su neke učesnice bile testirane kao kovid – pozitivne.

Međunarodni odnosi u celini opterećeni su sve većim nadmetanjem velikih sila, u prvom redu SAD, Kine i Rusije. Multilateralizam i uloga globalnih organizacija poput UN ili STO slabe, što nisu demantovali ni veliki skupovi, poput konferencije o klimatskim promenama (COP25) ili samita G20. Trend napetosti i nepoverenje između najmoćnijih ne prestaju da rastu, u što se prilično glatko uklopila i nova američka adminstracija predsednika Džoa Bajdena. Trka u naoružavanju – posebno novim vrstama oružja, poput hipersoničnih raketa opremljenih nuklearnim oružjem, novih vrsta aviona i letilica, nuklearnih podmornica i drugo – ne posustaje. Vojne tehnologije se prenose u kosmos kao i u virtuelni sajber-svet, dok novi prostori, poput Arktika, sve više oslobođenog od leda, potencijalno otvaraju nove mogućnosti za sukobe. 

Vreme približavanja i saradnje zamenjeno je uzajamnim pretnjama i tenzijama. Čini se kao da su vođe velikih sila više okrenute sopstvenoj javnosti, dok se uzajamno slabo slušaju i još manje razumeju. Na dve strane evroazijskog kontinenta – na ukrajinskoj ravnici, kao i u Južnom kineskom moru, posebno oko Tajvana, napetost je toliko povećana da se ne može isključiti mogućnost ozbiljnijih sukoba u 2022. godini. 

U ovakvoj klimi, dolazi i do prekomponovanja različitih oblika savezništava na globalnom nivou, a posebno na Dalekom i Bliskom istoku. Svet sve više podseća na „primirje pred buru“, kako je to bivalo i krajem XIX veka, tj. uoči velikog rata – samo ovaj put uz preteći nuklearni oblak na horizontu. Hibridni sukobi uključujući sajber-pretnje, građanski ratovi (poput onog u Etiopiji) i pretnja terorizma ostaće jedna vrsta stalnog podsećanja na osetljivost i nepredvidivost sveta i vremena u kome živimo.  

Veliko i dramatično povlačenje SAD iz Avganistana i šire sa Bliskog istoka dovodi do potencijalno značajnih promena na ovom uvek uzburkanom području. I sama Evropa je u jednoj fazi prekomponovanja – unutar i izvan EU – nakon Bregzita, tj. izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz evropske integracije i u kontekstu jačanja ekonomske, vojne ili geostrateške uloge Rusije, Kine i Turske. Može se očekivaiti da će u Evropskoj uniji, opterećenom internim svađama, posebno oko pitanja vladavine prava (a u širem smislu oko uloge države nacije u evropskoj integraciji), nakon formiranja nove nemačke vlade i posle predsedničkih i parlamentarnih izbora u Francuskoj (april-juni 2022), biti konkretizovane nove inicijative koje bi vodile nešto većoj „strateškoj autonomiji“ EU kao i malim, ali značajnim institucionalnim promenama Unije. Ilegalne migracije će nastaviti da sa većim ili manjim intenzitetom zapljuskuju evropski kontinent, jer ne može biti neuznemiravanog područja u svetu nemira i siromaštva. 

Zapadni Balkan će ostati opterećen tradicionalnom neslogom zasnovanom na narcističkim kompleksima malih razlika, na šta bitno ne mogu uticati ni neke pozitivne inicijative poput „Otvorenog Balkana“ ili Zajedničkog regionalnog tržišta. Dijalog Beograda i Prištine će nastaviti da tapka u mestu pod nemoćnom medijacijom Brisela, Bugarska nastaviti da blokira evropsku integraciju Severne Makedonije, dok će fokus regionalnih napetosti i međunarodne pažnje biti u prvom redu usmeren ka Bosni i Hercegovini. 

Na ekonomskom planu, mere podrške i obnove privrednih aktivnosti, zasnovane prvenstveno na štampanju novca, dovele su do rasta već pomalo zaboravljene inflacije (3,4% u evrozoni, preko 6% u Srbiji) ali se može očekivati da bi u 2022. godini ovaj porast trebalo da bude usporen, odnosno da inflacioni „balon“ počne da se smanjuje. Ipak svetski sistem za sada nema prave odgovore na pojave izuzetnih nejednakosti u prihodima, kako na individualnom tako i na regionalnom planu, kao i na pojavu ogromnih privatnih internet kompanija i finansijskih konglomerata čije delovanje mnogo više utiče na stanje čovečanstva, nego stavovi najvećeg broja država.   

U celini, ukoliko budemo imali sreće, 2022. godina bi trebalo da dovede do smanjenja globalnih poremećaja koje je izazvala pandemija. Ali svetu i čovečanstvu je potrebno još mnogo više. U vremenu nepredvidivih nemira i neizvesnosti, samo bi intenzivna obnova globalne multilateralne saradnje, veća solidarnost između država pokazana u praksi (poput besplatne distribucije vakcina siromašnima, ublažavanja pravila intelektualne svojine na lekove i slično), kao i orijentacija velikih sila ka miru i rešavanju teških globalnih i regionalnih problema (npr. u Africi i na Bliskom istoku) kao što su klimatske promene i pretnje životnoj sredini, mogli obnoviti optimizam i pružiti nadu da će čovečanstvo izbeći survavanje u preteću provaliju nad kojom igra i koja postaje, od godine do godine, sve dublja i mračnija.