Na današnji dan pre 10 godina počeli su pristupni pregovori Srbije i Evropske unije. Zvaničnici, i domaći i evropski, pobedonosno su ocenjivali da je to “istorijski dan” za našu zemlju, ali i “najvažniji događaj od Drugog svetskog rata”. Tokom decenije razgovora, Beograd i Brisel prošli su put ushićenja, zapaženog napretka, izazovnih momenata, a trenutno su na “stendbaju” – nova poglavlja nisu otvorena već više od dve godine zbog zahteva da se uvedu sankcije Moskvi.

Srbija je zbog toga, posle Turske i Crne Gore, zemlja koja najduže pregovara sa EU.

Zaruke na daljinu

Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, kaže za “Blic nedelje” da sve liči na veridbu na daljinu i iz interesa, gde su se oba verenika malo ohladila, ali shvataju da im je u zajedničkom interesu da održavaju vezu i unapređuju je koliko im okolnosti dozvoljavaju, jer i jedan i drugi verenik misle da bi im raskid zaruka više štetio nego koristio.

– Održavaju te zaruke na daljinu, pri čemu svako radi ono što mu odgovara: Srbija koketira sa drugim geopolitičkim silama i afilijacijama, od Kine, preko Rusije, sve do BRIKS-a, a EU daje Srbiji na kašičicu pristup onim sektorima koji su neproblematični, pazeći pragmatično da ne unese u svoj poredak neželjene “viruse” sa Balkana – slikovito opisuje Cvetićanin.

Nadovezuje se i da “pri svemu tome ova dva verenika imaju (ne)željeno i nestašno dete, takozvano Kosovo, koje jedan od verenika ne želi da prizna, a ovaj drugi verenik opet tera ovog prvog na priznanje tog nestašnog deteta”.

A da li će zaruke prerasti u brak, odnosno pregovori u punopravno članstvo?

– To ne zavisi samo od ovih verenika, već i od njihove rodbine, odnosno od širih geopolitičkih okolnosti koje još neko vreme, usled sukoba u Ukrajini, Gazi i uopšte na Bliskom Istoku, neće biti stabilne. Dakle, odnos između Srbije i Evropske unije je komplikovan, kao što su nužno komplikovane zaruke koje suviše dugo traju i nisu krunisane brakom – kaže Cvetićanin.

Period propuštenih prilika

Strahinja Subotić, programski menadžer Centra za evropske politike, za „Blic nedelje“ ukazuje na “period propuštenih prilika”.

– Ovo je simptomatično ne samo za Srbiju, već za ceo region. Dovoljno je da se osvrnemo na Hrvatsku, koja je okončala pregovore za šest godina, pa da shvatimo koliko kaskamo. Obeležavanje naše neslavne godišnjice treba da nam bude podsetnik da se ne sme dozvoliti da naredna decenija bude još jedan period propuštenih prilika – smatra Subotić.

Ipak, ne treba zaboraviti pozitivne efekte ovog puta.

– Najpozitivniji efekat pregovora sa EU i uopšte puta Srbije u EU je što Srbija nije označena kao crna ovca na kontinentalnoj mapi, kao što je bila veći deo devedesetih godina. Srbija nije Kuba, pa mora u većoj ili manjoj meri da se usklađuje sa okruženjem koje je ili već u EU, ili više ili manje deklarativno na takozvanom “evropskom putu” – kaže Cvetićanin.
Pročitajte još

Kolateralni pozitivni efekti puta Srbije u EU su podizanje standarda uređenja društva, usled usklađivanja sa evropskim standardima, kao i ekonomski rast u poslednjih 10 godina pregovora.

– Negativan kolateralni efekat približavanja Srbije i EU je iseljavanje najobrazovanijeg i najvitalnijeg radno sposobnog dela stanovništva, što je oslabilo našu populacionu bazu i perspektive razvoja – ukazao je Cvetićanin.

Šta su najveći izazovi?

Veliko pitanje je i koji će nam biti najveći izazovi u narednom periodu.

– Činjenica je da je rat u Ukrajini otreznio EU i da je uvidela da mora što pre da krene da radi na sebi kako bi bila spremna za nove članice. U tom kontekstu se razmatra i fazno pristupanje Uniji. Uprkos tome, upitno je da li su države Zapadnog Balkana uvidele taj momentum. U tome se sastoji ključni izazov. Neophodno je da region pošalje jasnu i glasnu poruku da je spreman da učestvuje u razgovorima koji se tiču budućnosti Evrope – kaže Subotić.

Cvetićanin kaže da će u narednom periodu najveći izazov biti održavanje stabilnosti regiona Zapadnog Balkana.

– Evropska ekonomija očigledno usporava, usled čega su moguće razne političke nervoze širom Evrope – ocenjuje Cvetićanin.

Nesumnjivi prioritet u odnosima Srbije i EU je, dodaje on, stabilnost i izbegavanje bilo kakvih klizišta u regionu, pogotovo u kontekstu odnosa Beograda i Prištine, kao i Banja Luke i Sarajeva, što su najozbiljnija potencijalna regionalna žarišta.

Opada podrška za ulazak u EU

Tokom godina opadala je podrška građana Srbije ulasku u EU. Najnovije istraživanje Instituta za evropske poslove pokazalo je da 45 odsto građana podržava članstvo, dok 43 odsto ima suprotan stav. Procenat onih koji podržavaju ulazak u EU je, recimo, 2021. bio 53 odsto, a 2011. mediji su pisali da je podrška pala na 57 odsto.

Istovremeno, i u EU vlada zamor od proširenja i sve češće se čuju zahtevi da se sprovedu unutrašnje reforme, pa tek onda uveća broj zvezdica na zastavi.

Ulazak Srbije u EU kroz brojke

• Srbija treba da prevede i rediguje oko 250.000 strana pravnih propisa EU, a do sada je prevedena gotovo trećina.
• Prošle godine je 190.000 domaćinstava u Srbiji steklo pravo da kao energetski ugroženi kupac dobije umanjenje računa za meseca kada struju ili gas koristi za grejanje, za šta se od EU dobilo 165 miliona evra.
• Ukupan obim trovinske razmene sa zemljama EU je 9,6 puta veći nego sa Rusijom i 13,6 puta veći nego sa Kinom.

Srbija i EU kroz datume

• Novembar 2000: Potpisan je „Okvirni sporazum EU sa Saveznom republikom Jugoslavijom” (SRJ) kojim je omogućena realizacija pomoći EU političkim i ekonomskim reformama.
• 7. novembar 2005: Počeli su pregovori EU i Srbije i Crne Gore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
• Maj 2006: Evropska unija otkazuje pregovore usled nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom.
• 29. april 2008: U Luksemburgu potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije.
• Decembar 2009: Stupio je na snagu bezvizni režim sa Evropskom unijom, čime se ukidaju vize za putovanja u države članice EU koje su deo takozvanog šengenskog prostora.
• 22. decembar 2009: Srbija je podnela zahtev za prijem u članstvo u Evropskoj uniji.
• 1. mart 2012: Evropski savet doneo je odluku da Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
• 19. april 2013: U Briselu, predsednik Vlade Srbije, Ivica Dačić, i predstavnik Prištine, Hašim Tači, potpisali su „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa” Beograda i Prištine.
• 21. januar 2014: U Briselu održana je prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou.
• 14. decembar 2015: Otvorena prva pregovaračka poglavlja: Poglavlje 32 (Finansijski nadzor) i Poglavlje 35 (Ostalo – normalizacija odnosa Beograda i Prištine).
• 18. jul 2016: Doneta je odluka o otvaranju dva poglavlja, Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost).
• 13. decembar 2016: Doneta je odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 5 (Javne nabavke) i Poglavlje 25 (Nauka i istraživanje). Poglavlje 25 je privremeno i zatvoreno.
• 27. februar 2017: Održana Peta međuvladina konferencija između Srbije i EU i doneta je odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 20 (Preduzetništvo i industrijska politika) i Poglavlje 26 (Obrazovanje i kultura). Poglavlje 26 je privremeno i zatvoreno.
• 26. jun 2017: Osnovano je Ministarstvo za evropske integracije, kada je i prestala da postoji Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije.
• 11. decembar 2017: Održana je Sedma međuvladina konferencija između Srbije i EU i doneta je odluka o otvaranju dva poglavlja: Poglavlje 6 (Pravo privrednih društava) i Poglavlje 30 (Ekonomski odnosi sa inostranstvom).
• Od juna 2018. do decembra 2019: Otvoreni su Poglavlje 33 (Finansijske i budžetske odredbe), Poglavlje 13 (Ribarstvo), Poglavlje 17 (Ekonomska i monetarna politika), 18 (Statistika), 9 (Finansijske usluge) i Poglavlje 4 (Sloboda kretanja kapitala).
• 5. februar 2020: Usvojena je nova metodologija vođenja pristupnih pregovora, čime je 35 pregovaračkih poglavlja grupisano u 6 klastera.
• 14. decembar 2021: Održana je druga međuvladina konferencija od prelaska na novu metodologiju, na kojoj je otvoren klaster 4 – Zelena agenda i održiva povezanost.

(Blic)