Protekcionističke mere u svetu su porastu pod uticajem geopolitičkih i klimatskih promena. Naši sagovornici smatraju da ih treba primenjivati sa oprezom imajući u vidu njihov krajni učinak na globalnu trgovinu ali i na džep svakog potrošača. Mišljenja su i da je za promene u pozitivnom smeru potrebna reforma Svetske trgovinske organizacije (STO).

Mere protekcionizma u svetu se uvećavaju. Carine na globalnom nivou su pale, ali su u porastu ne-tarifne mere, koje stvaraju trgovinske izazove. U protekloj deceniji, globalne carine su pale sa 13% na 7%, dok se učestalost netarifnih mera povećala sa 53% na 72%.
Prema podacima statističkog portala Statista od 2009. do septembra 2023. godine, subvencije su najčešća protekcionistička mera koju su sprovodile vlade širom sveta. U tom periodu realizovano je više od 25.000 subvencija. Mere vezane za izvoz bile su druga najčešće korišćena politika protiv liberalizacije.

U svetu je dosta primera protekcionističkih mera a pravi ratovi vode se na polju hrane, savremene tehnologije i automobilske industrije. Oštra borba za industriju čipova i tržište električnih vozila je toku. Kina sa svojim povoljnim cenama vozila preti da “preplavi” svetsko tržište. EU je najavila da će podići carine od 17,4 odsto do 38 odsto na uvoz tih automobila, kako bi zaštitila soptvenu automobilsku industiriju. EU je primorana da najavi i uvođenje carina na jeftinu robu sa kineskih onlajn platformi kao što su Temu, Šejn i Aliekspres.
Sa druge strane, UN Konferencija za trgovinu i razvoj (UNCTAD) ukazuje da su zemlje u razvoju povećale svoj udeo u svetskoj trgovini, postajući ključni igrači u globalnim lancima vrednosti. Na delu je eksplozija pomorskog saobraćaja, porasta elektronske trgovine, rast trgovine plastikom, kao i nagli porast potražnje za ključnim mineralima.

Kina je apsolutno najveći svetski trgovac. Vrednost izvoza Kine u 2023. godini iznosila je gotovo 3,4 hiljade milijardi američkih dolara. Slede SAD sa udelom od osam odsto u svetskoj trgovini i Nemačka, sa sedam procenata.
Procene MMF govore da bi, u slučaju da dođe do razdvajanja američke i kineske trgovine, došlo do gubitka svetskog BDP-a od čak pet procenata, dok istraživači STO procenjuju trošak blagostanja od čak 12 procenata.

Katarina Zakić, načelnica Centra za studije „Pojasa i puta” u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, smatra da je izvesno da ćemo u budućnosti imati svet podeljen na nekoliko trgovinskih blokova i da to jeste stvarnost na koju se treba privići.
“Regionalizam je tekovina modernih vremena i po rezultatima pojedinih regionalnih integracija, poput EU, ASEAN, RCEP i USMCA, njihovom opstanku se ne nazire kraj jer beleže odlične rezultate. Očigledno je da koristi ovakvih integracija prevazilaze negativne efekte, pa je verovatno da će i neki drugi ekonomski regioni pokušati da osnuju svoje regionalne integracije”, navodi Zakić.
Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), dodaje, nije došao kraj, ali je neophodna temeljna reforma sistema. Razlog je otežano usaglašavanje stavova država o regulativama koje treba da ispravljaju tržišne nepravilnosti, bez obzira da li su posledica dampinga, protekcionizma, carinskih i necarinskih mera, zaštite životne sredine ili intelektualne svojine.
Prema njenim rečima protekcionizam ne može doprineti smanjenju nejednakosti unutar samih zemalja, već bi to mogao da učini samo drugačiji pravedniji sistem privređivanja. Balansiranje između nacionalnih i globalnih interesa podrazumeva da svaka država na odmeren način odredi šta je nacionalni interes koji ne ugrožava druge, što u praksi često nije slučaj.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Slobodan Aćimović zabrinut je zbog narastajuće polarizacije između istočnih i zapadnih ekonomskih sila. On ne veruje da će ojačati uloga STO u svetu, već naprotiv, svaka zemlja će je koristiti prema svojim potrebama. Suština je da se globalni ekonomski centar pomera ka istoku i globalnom jugu, dok se zapadni svet suočava sa izazovima.
Podseća i da na to ukazuju podaci o stopama rasta. “Stopa rasta Kine je 5,5% i Indije od 8,5% ove godine, dok su stope rasta u EU jedva iznad nule ili negativne”, ističe i zaključuje da sve to jasno ukazuje na promene u globalnom ekonomskom pejzažu.
On dodaje da će protekcionizam EU i SAD imati nešto loših, ali i dobrih posledica po našu zemlju. Ako srpska privreda iskoristi nove mogućnosti niršoringa i umetne se u trgovinske i logističke lance mogla bi da zadovoljno “trlja ruke”. “Srbija bi mogla da se pozicionira kao posrednik između Istoka i Zapada i iskoristi prilike za privlačenje SDI. Moramo biti pametni u prilagođavanju novim ekonomskim realnostima i potrebama tržišta“, smatra on.

Zakić smatra da su dugoročne posledice protekcionizma očigledne: to su skuplji proizvodi i usluge na krajnjim tržištima, otpuštanje radne snage zbog nemogućnosti rada, produbljivanje razlika između razvijenih i nerazvijenih. Mala i srednja preduzeća otežano šire poslovanje zbog visokih carinskih i necarinskih prepreka, a tu je i povećanje neefikasnosti rada, jer nema zdrave konkurencije.
“Protekcionizam ima smisla kada se štite delatnosti koje su od suštinskog značaja i za one kod kojih ima potencijala, a žele da se zaštite od inostrane konkurencije. Treba imati mere kada se nešto brani ili liberalizuje. Potrebno je da postoji strateška procena šta se radi ako ponovo dođe do pandemije ili druge ekstremne okolnosti. Koji oblik proizvodnje je važan, poput lekova i hrane, poljoprivrede, energetike,” navodi Zakić.
Ističe da subvencije nisu nepoznanica u svetskoj ekonomiji i da se u okviru STO vode brojni sporovi, pa čak i između SAD i EU, koje su istovremeno politički saveznici.
“Niko ne može osujetiti državu da daje podsticaje proizvođačima, jer je to strategija ekonomskog razvoja. Kao što Kina pomaže razvoj privrede, tako i EU štiti svoje poljoprivrednike i teško je parirati EU poljoprivrednim proizvođačima. U Kini država daje podsticaje, ali svi preduzetnici zbog takvih subvencija ne opstanu na tržištu. S obzirom na jaku domaću konkurenciju, određeni broj kompanija propadne, ali najbolji opstaju i mogu da se takmiče na svetskom tržištu. Pobeda na domaćem tržištu pruža bolje šanse na inostranom. Kina smatra da je ovakav pristup ispravan, i da bez obzira što neki poduhvati propadnu, oni koji su uspešni to nadoknade. To je strategija diversifikacije rizika ulaganja, koja omogućava da se uz unutrašnju konkurenciju dođe do selekcije najboljih”, objašnjava Zakić.

Borba za tržište automobila

Kada je reč o najnovijoj meri EU i uvođenju carina na uvoz kineskih automobila, to je, po njoj, privremeno rešenje, jer je Kina već reagovala i uvela dodatne carine i prestala da uvozi proizvode koje je Evropi značajno da izvozi na kinesko tržište. Takve vrste ratova jesu mogućnost da se reaguje na određene pojave a time države pokazuju svoju pregovaračku moć. Najveći gubitnici su krajnji potrošači, jer oni plaćaju više cene za proizvode ili usluge koje su mogli po znatno nižim cenama da kupe. U pojedinim situacijama su gubitnici i proizvodjači.
Zakić smatra da dominaciju pojedinih ekonomija nad drugom nećemo imati jedino ako se uvede sistem koji zahteva veće poštovanje zakona, uz prihvatanje kazni za ustanovljene prekršaje.
Profesor Aćimović ističe da je za njega, apsurdno ponašanje zapadnih zemalja prema Kini. Protekcionizam koji forsira Evropa ozbiljno ugrožava njene ekonomske interese ali i dugoročni prosperitet samih Evropljana. “Slabiji igrači idu protiv većeg, ali paradoksalno, idu protiv svojih kompanija. Najviše štete će pretrpeti Nemačka čija kompanije, poput BMW-a, imaju svoje pogone u Kini”, ističe Aćimović.
Upozorio je na moguće odmazde Kine u vidu povećanja carina, koje su već značajne za pojedine proizvode. Sa druge strane Atlantika, podseća, mere su još drastičnije. Amerikanci su podigli carine do 100% za određene modele električnih automobila.
Aćimović ističe da je pogrešna pretpostavka da Kina ugrožava globalnu trgovinu državnim subvencijama. Glavna prednost Kine je njen napredak u savremenoj tehnologiji, a ne samo subvencije koje dobijaju njeni proizvođači.
“EK nije dokazala te „visoke subvencije“ i to Nemačka priznaje u osporavanju tih mera. Zapravo, te visoke subvencije su veće i raširenije u EU nego u Kini, posebno u avioindustriji, poljoprivredi, te u auto-industriji, pogotovo u Nemačkoj”, kaže naš sagovornik.
Aćimović podseća da u Mađarskoj kreću dve kineske ozbiljne investicije, jedna je fabrika u Debrecinu, a druga je fabrika električnih automobila u Segedinu. Ove investicije su značajan korak u razvoju proizvodnih kapaciteta Kine u Evropi, što pokazuje njihovu strategiju širenja i diversifikacije proizvodnje izvan svojih granica.

Ko predvodi protekcionizam?

Zaštita od nelojalne konkurencije iz inostranstva, koja je uzrokovana uvozom proizvoda koji u zemlji porekla imaju visoke subvencije, mora da se sprovodi merama reciprociteta, kao što su antidampig i kompenzatorske carine.
Teško je reći danas sa sigurnošću koja zemlja je predvodnik u primeni protekcionističkih mera. SAD su, pod administracijom Donalda Trumpa, uvele tarife na čelik, aluminijum, solarne panele i druge proizvode iz Kine i Evrope. Zaštita intelektualne svojine je ključni aspekt američkog protekcionizma, posebno protiv konkurencije iz Kine. Trenutno je Amerika fokusirana na zaštitu proizvodnje čipova. Zanimljivo je da je Tajvan mesto gde postoji najveća fabrike čipova na svetu, a upravo borba za ovo ostrvo navodi se kao razlog rata Kine i SAD u budućnosti.
SAD su se jako usprotivile i jačanju firme Huawei na njenom tržištu. Naročito ih je brinula mogućnost špijunaže. U cilju očuvanja nacionalne bezbednosti i tehnološke superiornosti donate su brojne protekcionističke mere protiv ove kompanije.
Politika protekcionizma SAD pod administracijom Džozefa Bajdena nastavila se sličnim trendom uključujući visoke carine na uvoz vozila i ključnih komponenti za automobilsku industriju, kao i zabranu tehnoloških transfera ka Kini radi zaštite američkih inovacija i bezbednosti.
Sa druge strane Kina često koristi subvencije, poreske olakšice i druge podsticaje kako bi unapredila konkurentnost posebno u visokotehnološkim sektorima poput IT, automobilske industrije i energetike. Primenjuje visoke carine, kvote na uvoz i zahteve za lokalizaciju proizvodnje radi ograničavanja pristupa stranim kompanijama na njenom tržištu. Inicijativa „Made in China 2025“ predstavlja strategiju za transformaciju kineskih industrija i postizanje tehnološke dominacije do 2025. godine. Kineski protekcionizam uključuje stroge kontrole nad stranim investicijama, naročito u ključnim sektorima kao što su telekomunikacije i IT.

Građani trpe posledice

Profesor Aćimović smatra i da će ishod budućih američkih predsedničkih izbora u novembru biti ključan za budućnost globalne trgovine. Navodi i da su građani ti koji trpe cenu primene ovih mera.
“Protekcionizam povećava nejednakosti unutar zemalja a najveću korist od slobodne trgovine imaju siromašni i srednja klasa, što su pokazale i brojne studije. Jeftina kineska roba je smanjila životne troškove za stotine miliona ljudi na Zapadu i povećala im standard kao i u Africi, Aziji i na Globalnom jugu. Kina proizvodi i polovinu sve robe koja se u svetu proizvede, računajući polovinu sveg povrća”, ističe Aćimović.
Redovan profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci Milenko Krajišnik ističe da mere protekcionizma ako su neodmerene, otežavaju međunarodnu trgovinu a u dugom roku i svetski ekonomski razvoj.
„Negativan uticaj na ekonomski rast će biti posebno izražen u zemljama koje su izložene jakim merama protekcionizma kao što su damping, velike subvencije koje stvaraju nelojalnu konkurencije, visoke carinske i necarinske barijere ili merama političke zabrane kao što su sankcije, embargo i bojkot. Ovo bi mogao biti poseban problem za male i otvorene ekonomije. Sve mere protekcionizma koje prevazilaze potrebu zaštite domaće proizvodnje jesu svojevrstan “glogov kolac” za svetsku trgovinu a “čarobni štapić” za ekonomsku sigurnost je samo ekonomski rast“, kategoričan je Krajišnik.
On ističe da budućnost međunarodne trgovine zavisi od razvoja globalnih geopolitičkih odnosa i da ako svet bude podeljen na geopolitičke blokove imaćemo i trgovinske blokove i trgovinske ratove.
„Da se to ne bi desilo potrebna je rekonstrukcija ključnih međunarodnih institucija uključujući i Svetsku trgovinsku organizaciju. STO je značajno doprinela rastu svetske trgovine ali se pokazala nemoćnom u rešavanju sporova među velikim igračima kao što su SAD i Kina“, kaže Krajišnik.
Predviđanje budućnosti međunarodne trgovine je kompleksno i zavisi od mnogih faktora, uključujući ekonomske, političke, tehnološke i socijalne promene širom sveta. Ipak, mogu se uočiti neki trendovi i perspektive. Mere protekcionizma neće nestati, već će se umnožavati a na to ukazuju i tendencije. Da geopolitičke napetosti, klimatske i demografske promene pokreću svet ka mogućim „ratovima za hranu“, nedavno je ukazala kompanija “Olam Agri, jedan od vodećih globalnih trgovaca poljoprivrednim proizvodima.

Autor: Maja Jovanov

Izvor: Svet osiguranja