Posledice napada Huta na komercijalne brodove po globalnu ekonomiju

Događaji na geopolitičkoj mapi su toliko postali intenzivni da je analitičarima sve teže da sprovedu metrike, prouče posledice i daju preporuke. Napad Huta, na komercijalne brodove u Crvenom moru postavio je kao prvo pitanje – ko su oni i šta hoće, a zatim da li je to što rade prolazne prirode ili je ozbiljnije od toga.  Ispostavilo se da je ovo drugo i da preti da ugrozi svetsku trgovinu – prekine lance snabdevanja, izazove rast cena i dovede do novog talasa nestašica na tržištu.

 

Preko Crvenog mora i Sueckog kanala godišnje prođe oko 25.000 brodova i ostvari se tri do devet milijardi dolara dnevnog prometa. To je glavna arterija za snabdevanje Evrope robom iz Kine ali i naftom iz bliskoistočnog zaliva. Oko 40 odsto ukupne trgovine Evrope i Azije prolazi ovim pomorskim putem a 12 odsto ukupne globalne trgovine prolazi Crvenim morem, uključujući 30 odsto svetskog kontejnerskog saobraćaja.

Promet je pao u decembru za više od 20 odsto, dok troškovi puta rastu od 100 do 300 procenata. Slični trendovi su se nastavili i ove godine.

Ko su Huti i šta hoće?

Huti su oružana grupa iz Jemena iz redova lokalne šiitske muslimanske manjine. Oni napadaju brodove zbog podrške palestinskom narodu u pojasu Gaze i najavljuju da će napadi trajati sve dok traje rat između Hamasa i Izraela.

Tajming ovih događanja nije dobar. Inflacija u Evropi samo što je počela da se smiruje i opada, a centralne banke najavile su smanjenje kamatnih stopa najkasnije od sredine ove godine. Međutim, situacija u Crvenom moru dodatno je zakomplikovala situaciju.

Troškovi transporta su se povećali i prodavci robe će to u nekom trenutku morati da „preliju“ na kupca. Neke procene već govore da je inflacija na svetskom nivou za 1,2 odsto podigla cene u decembru prošle godine.

 

“Stara kraljica” se ipak ne da

 

Statistika u Evropi, pokazuje da se “stara kraljica” ipak ne da. Nije došlo do većeg rasta inflatornih očekivanja potrošača koji u narednih godinu dana očekuju inflaciju od 3,2 odsto, po istraživanju ECB za decembar i ova očekivanja su najniža od februara 2022. godine. Na ruku mirovanju cena ide i trenutna stagnacija ekonomskih aktivnosti u Evropi, smanjena tražnja i kupovna moć stanovništva. U većini zemalja padaju proizvođačke cene, što se preliva na krajnje cene.

Evropske zemlje, poučene lošim iskustvom, značajno su unapredile upravljanje zalihama i logistikom. Zbog dobrih zaliha, nafta na svetskom tržištu se kreće oko 80 dolara po barelu (dolar manje, dolar više), dok prirodni gas na berzi u Holandiji košta od 30 do 35 evra za megavat sat. To su znatno niže cene, nego ranije.

Kamatne stope su, isto, u stagnaciji. FED ih je zadržao između 5,25 i 5,50 odsto i najavio mogućnost smanjenja, dok je ECB zadržala stopu na 4,5 odsto.

Dešavanja sa druge strane Atlantika su još bolja kada je reč o ekonomiji. Tržište rada beleži rast, porastao je BDP a rasle su i zarade, ali brine unutrašnja situacija u Teksasu i tenzije na relaciji sa federalnim vlastima. Neke procene Ministarstva finansija SAD govore da u najgorem scenariju cena nafte može da poskupi deset odsto a gas 20 procenata.

Ministarstvo finansija Srbije očekuje godišnju inflaciju između 4 i 5 odsto. Vlada već duže od godinu dana kontroliše cene nafte. Po pitanju snabdevanja gasom ne zavisimo od Sueckog kanala, gas stiže iz Rusije i Azerbejdžana a ima i dovoljno zaliha gasa u Mađarskoj i Banatskom dvoru. Većina domaćih analitičara uverava da nas kriza ne pogađa, jer ne zavisimo od uvoza sirovina i komponenata. Ali, ipak, pojedine firme prijavljuju promene. Metalac iz Gornjeg Milanovca ima povećanu tražnju za svojim posuđem u SAD i EU, usled blokade Crvenog Mora, a preduzeće Tigar već je dobilo najave kašnjenja od malezijskog dobavljača. Neke procene su da će ako se sukob nastavi, inflacija u EU skočiti za 0,7 odsto, pa je logično očekivati da Srbija neće biti izuzetak.

 

Preko preče, naokolo bliže

 

Osim inflacije, drugi gorući problem u svetu je prekid lanca snabdevanja. Plovidba brodova je duža i do 15 dana. Manje brodova isplovljava i uplovljava u luke. Pojedine fabrike u Evropi poput Tesle i Volva već su najavile probleme u snabdevanju i prekinule su proizvodnju. Švedska Ikea je najavila manju ponudu u svojim prodavnicama,  a slične probleme ima britanski Tesco i mnoge druge firme.

Ostaje nejasna pozicija Kine. Iako Huti ne gađaju brodove koji plove pod njenom zastavom, kineske brodarske kompanije kao što su COSCO i OOCL preusmerile su svoje brodove na dužu rutu oko Afrike. To ovoj velikoj izvoznoj sili nimalo ne odgovara. Pre krize putarina za kontejner od 40 stopa od Šangaja do UK koštala je 10.000 dolara, a pre ovih dešavanja 2.400 dolara. Koliko je stvar ozbiljna govori i to što je Amerika tražila od Kine da izvrši pritisak na Iran da obuzda Hute koji su, smatra se, pod njegovom kontrolom.

U minusu su svi osim transportnih brodskih kompanija a na dobitku su i logistika, drumski, avio transport i železnica. Tu su i osiguravajuće kuće čije su premije značajno porasle, ali može se desiti da porastu I štete.

Od država najveći gubitnici su Izrael i Egipat. Huti uglavnom gađaju brodove koji su povezani sa Izraelom, pa tako brodovi ne mogu da pristanu u najveće izraelske luke Elijat i Haifu. Egipat godišnje naplati oko 1,5 milijardu dolara na ime brodskih taksi od brodova koji prolaze ovom trasom. Afričke zemlje se suočavaju sa problemom nestašice goriva jer brodovi pristaju u njihove luke da bi natočili gorivo. Sada preti i nova opasnost – pirati iz Somalije i Nigerije.

Sve nade uperene su u pregovore o pauzi u borbi između Izraela i Hamasa. Formirana je i pomorska koalicija desetak zemalja pod nazivom „Prosperity Guardian“ predvođena sa SAD, sa ciljem da brani ovaj pomorski trgovinski put.

 

Spiralna inflacija će usporiti i srpsku privredu

 

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da produbljivanje sukoba u Crvenom moru i njihovo duže trajanje može imati negativan uticaj na ekonomiju cele Evrope, kao i na Srbiju.

„U Evropi su naši najveći spoljnopolitički partneri, u prvom redu Nemačka. Negativan uticaj može izazvati čitavu spiralu neželjenih posledica koje se ogledaju u porastu inflatornog pritiska, daljem usporavanju privrednog rasta, podizanju kamatnih stopa, te generalnog povećanja geopolitičke nestabilnosti i neizvesnosti“, ističe Mijušković.

Prema njegovim rečima, sukobi u Crvenom moru utiču na reorganizaciju pomorskog kargo transporta na relaciji Azija-Evropa, usmeravajući brodove da se kreću oko juga Afrike i obilaze Rt Dobre Nade. Put je duži za 7.000 kilometara. To sve produžava vreme isporuke robe u Evropu za 7 do 17 dana, povećava cenu transporta i izaziva nedostatak kontejnerskih brodova za prevoz. Uveren je da to u finalu može uticati na ozbiljne nestašice pojedinih kategorija roba na tlu Evrope,  pa i Srbije.

On je mišljenja da kako se ruta kroz Crveno more sada zaobilazi, neminovno je očekivati i rast cena, ako se kriza nastavi. „Ako se sukobi nastave, oni će izazvati lančanu reakciju po pitanju ekonomskih izgleda, gde će jedan od efekata svakako biti dalje zatezanje od strane centralnih banaka i rast kamatnih stopa. To može uticati i na odlaganje plana o smanjenju kamatnih stopa koje je planirano za sredinu 2024. godine“, smatra Mijušković.

Predsednik poslovodnog odbora drumskog teretnog transporta u “Srbijatransportu” Nikola Tankosić, kaže da u tom preduzeću nemaju informaciju da je brodski transport poskupeo kao u pandemiji kovida 19, ali da će dešavanja sa morskim transportom uticati na druge oblasti i industrije.

On smatra da dešavanja u Crvenom moru neće imati uticaja na inflaciju u Srbiji i u svetu jer je ona izazvana pre svega liberalnom politikom kamatnih stopa koje su u jednom trenutku bile negativne što nije zabeleženo u istoriji bankarstva. “Kupovna moć potrošača opala je rastom cena potpomognutim povećanjem kamatnih stopa, te je otpuštanje radnika zarad pokrivanja troškova proizvodnje bio drugi korak koji su kompanije preuzele kako bi obezbedile opstanak na tržištu. Nakon okončanja faze segmentacije globalnog tržišta može se očekivati povratak inflacije u zdrave okvire”, smatra Tankosić.

Dodaje i da će spiralna  inflacija koja je prouzrokovala recesije velikih privreda usporiti i srpsku privredu. “Blisko vezani za tržište EU, Srbiju do smirivanja inflacije pored predviđenih ličnih ulaganja u infrastrukturne projekte očekuje i period ulaganja kompanija koje deo proizvodnih procesa sele bliže svojim centralama. To  treba iskoristiti za ojačavanje položaja sopstvene privrede umanjenjem barijera, subvencionisanjem privrednih aktivnosti po evropskim standardima, skraćenjem postupaka i ubrzavanjem novčanih tokova privrede”,  preporučuje.

Docent na Fakultetu političkih nauka Stevan G. Nedeljković navodi da s obzirom na izazove sa kojima su globalni lanci snabdevanja bili suočeni poslednjih godina, svaki novi poremećaj proizvodi, novi nivo straha.On veruje da su mogući poremećaji cena i navodi primere gde se to već dešava. „Imajući u vidu da u mirnodopskim okolnostima kroz Suec prolazi 12% svetske trgovine, 30% kontejnerskih pošiljki i milioni barela nafte dnevno, jasno je da je reč o ogromnom problemu koji može da proizvede razorne posledice po svetsku ekonomiju. Troškovi brodskog transporta u ovoj regiji su porasli između 170% i 250%, a sa njima i troškovi osiguranja transportne robe za preko 300 procenata“, ističe Nedeljković.

On veruje da Amerika ima kapacitete da sa svojim saveznicima odgovori na problem Huta, odnosno, vojnički ih porazi. Ipak, to bi zahtevalo angažovanje, resurse i široku kampanju ubeđivanja američkog javnog mnjenja, koje je trenutno vrlo anti-intervencionistički raspoloženo.

 

Osiguranje od ratnog rizika i brodovi

 

Mijušković sa Ekonomskog fakulteta smatra da brojne grane industrije, mogu biti izložene ovim poremećajima, a najviše će trpeti automobilska industrija.

„Proizvodjači automobila Volvo i Tesla već najavili obustavu proizvodnje usled nedostatka komponenti iz Azije. Očekuje se i nestašica inputa za industriju nameštaja i igračaka. Nestašice hrane ne bi trebalo da bude jer se Evropa dosta oslanja na sopstvene izvore, ali i afrički kontinent. Sve ovo reflektuje se na potencijalne probleme industrija i u Srbiji. Kompletan prekid lanaca snabdevanja se ipak ne očekuje, već pre samo reorganizacija ruta kretanja, produženi periodi isporuke, privremeni nedostatak nekih roba i pritisak na rast finalne cene robe“,  smatra on.

Aktuelna situacija uglavnom je nepovoljna za većinu tržišnih aktera. Jedini potencijalni dobitnici mogu biti proizvođači i trgovci naoružanjem i to samo na kratak rok. Potrebno je uvek imati u vidu da ratna dešavanja, globalne nestabilnosti i posledični gubitak života ljudi na duge staze moraju imati negativan efekat na ekonomiju, i globalno na društvo u celini.

I Tankosić ističe da su moguće brojne neravnoteže u involviranim industrijama.

„Uticaj na drumski transport ogledaće se u pomeranju termina utovara u slučajevima kašnjenja brodova i dužim rokovima isporuke robe koja stiže brodovima koji su koristili akvatoriju Crvenog mora.  Osiguravajuća društva takođe naknade za premije osiguranja proračunavaju na osnovu rizika uzimajući u obzir potrebne faktore,“, zaključuje Tankosić.

Kada  govorimo o osiguranju, premije mogu biti visoke, posebno zbog područja s visokim rizikom od ratnih događaja ili terorizma.

Troškovi osiguranja za zaštitu brodova od gubitaka nastalih u sukobu skočili su više od dvadeset puta od oktobra, pre nego što su Huti počeli da pucaju na brodove. A osigurači mogu da odluče i da ne osiguraju takve tovare što bi sam transport učinilo još skupljim.

Trošak ratnog osiguranja od dva procenta vrednosti tovara, koliko se procenjuje da danas košta, za brod vredan 100 miliona dolara značilo bi da njegov vlasnik mora da plati 2 miliona dolara da bi plovio kroz rizično područje.

U slučaju vojnog napada na brodove, osiguranje koje bi obično pokrilo takve situacije je osiguranje od rizika ratnih događaja ili osiguranje od terorizma. Osiguranje od rizika ratnih događaja pokriva štetu nastalu kao rezultat ratnih događaja, uključujući napade, invazije, ratove, građanske nemire i slično. Pokriva štetu na brodu, opremi, teretu i može uključivati i odgovornost prema trećim stranama. Osiguranje od terorizma pokriva štetu nastalu kao rezultat terorističkih aktivnosti. Uključuje napade na brodove, luke, i druge povezane objekte. Ova osiguranja obično nisu uključena u standardne polise osiguranja i služe kao dopunska pokrića.

Autor: Maja Jovanov

Izvor: Svet osiguranja

Изборник