Borut Pahor, nekadašnji slovenački predsednik, slovi za najozbiljnijeg, i za sada jedinog, naslednika Miroslava Lajčaka na mestu specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine. Reč je o uravnoteženom diplomati, smatraju analitičari, i ocenjuju da je puštanje ove informacije probni balon za Beograd i Prištinu ne bi li se videla njihova reakcija.

U međuvremenu, i sam Pahor je potvrdio da je zainteresovan za ovo mesto. Potvrda stiže i iz slovenačke Vlade, preciznije od premijera Slovenije Roberta Goloba, koji je rekao da bezuslovno podržava bivšeg slovenačkog predsednika Boruta Pahora u njegovoj kandidaturi za mesto specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu.

Zbog toga je, navedeno je u saopštenju pres službe Vlade Slovenije, Golob u proteklih mesec dana vodio brojne bilateralne razgovore sa liderima evropskih zemalja, kao i sa najvišim predstavnicima Evropske unije.

Gradio veze, osnivač Procesa „Brdo – Brioni“

Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka i predsednik Foruma za strateške studije, kaže da ova vest nije iznenađenje, i da je bivši slovenački predsednik unazad radio na tome da se preseli u Brisel.

– To je ujedno probni balon za Beograd i Prištinu, kako bi se videle njihove reakcije. On je kao predsednik pokazao da je uravnotežen političar i pregovarač, njegova karijera je protekla u izgrađivanju veza, a jedan je i od osnivača Procesa „Brdo – Brioni“ – kaže Cvetićanin.

Pahorova prednost bi bila u tome što dolazi iz države koja je jedna od bivših država SFRJ, odrastao u Jugoslaviji i u njoj proveo skoro polovinu života.

– To znači da odlično zna kako funkcionišu prilike na Zapadom Balkanu. Srbija i Slovenija su ostvarile konstruktivne odnose, tome je Pahor doprineo. Slovenija jeste priznala Kosovo, i sem te teme nema više problema u odnosima – napominje Cvetićanin.

„Poznaje prilike na Zapadnom Balkanu“

Lajčaku dvogodišnji mandat ističe krajem avgusta, a vest o mogućem novom angažmanu Pahora objavio je ljubljanski list „Delo“.

Takođe, navodi se i da se uz pomoć Ministarstva evropskih i spoljnih poslova, na čelu sa bivšom partijskom koleginicom Tanjom Fajon, priprema da stupi na Lajčakovo mesto.

– Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije ocenilo je da je Pahor pogodan kandidat za zauzimanje važne i prestižne pozicije na Zapadnom Balkanu, koji se smatra strateškim područjem Slovenije, pa su odlučili da slovenačka diplomatska mreža pomogne bivšem predsedniku republike u njegovoj kandidaturi – piše „Delo“.

 

„Odgovarajući kandidat“

Nezvanične procene su da je Pahor odgovarajući kandidat koji ispunjava uslove za popunjavanje mesta, dodaje slovenački list, kao i da Pahor još nije podneo prijavu Evropskoj službi za spoljne poslove, otkriva „Delo“.

Čim je pušteno u javnost preko „Dela“, postoji šansa da se realizuje, smatra Cvetićanin.

– Osnovao je svoj institut „Prijatelji Zapadnog Balkana“, čiji je program izgradnja boljih odnosa u regionu. Kada se pogleda savetodavni odbor, vide se ličnosti poput Ketrin Ešton, bivšeg premijera Austrije, predsednici i premijeri zemalja regiona i time je sam sebe kandidovao i skrenuo pažnju Evropske službe za spoljne poslove – kaže Cvetićanin.

Pitanje je da li će biti uspešniji od Lajčaka, a Cvetićanin smatra da će to biti u korelaciji sa rezultatima izbora za Evropski parlament.

– Videće se kakva je ličnost potrebna novim strukturama. On je socijaldemokratski političar, ali sama politička afilijacija ne mora da znali ništa, ako postoji konsenzus unutar EU. To se pokazalo i na primeru Lajčaka – napominje Cvetićanin.

Ko je Pahor?

Pahor govori srpski, više puta je boravio u Beogradu, a 7. septembra 2022. godine boravio na Kosovu i Metohiji i poručio da je Priština u obavezi da realizuje sporazum o Zajednici srpskih opštini.

Rođen je 1963. godine, a 1987. godine je diplomirao politikologiju. Sa 26 godina Pahor je svojevremeno bio najmlađi član CK Saveza komunista Slovenije i član njegovog predsedništva.

Borut Pahor najpopularniji političar Slovenije

Od 2012. do 2022. godine bio predsednik Slovenije, a uoči drugog mandata mediji su se pitali da li je „pomiritelj Slovenaca i na Balkanu ili politički maneken“. Nedavno je sa svojom bivšom šeficom kabineta Aljom Brglez osnovao Institut prijatelja Zapadnog Balkana (FoVB), čiji je cilj da promoviše dijalog, pomirenje, mirno rešavanje otvorenih pitanja, ekonomski razvoj i integraciju zemalja regiona u Evropsku uniju.

U Savetodavnom odboru FoWB su, između ostalih, bivša visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, bivši švedski premijer i visoki predstavnik UN za BiH Karl Bilt, bivši premijer BiH i sadašnji predstavnik UN za BiH Zlatko Lagumdžija i drugi.

Oženjen je advokaticom Tanjom Pečar ima sina Luku, aktivno govori engleski i italijanski jezik, pasivno francuski, u slobodno vreme bavi se sportom.

(Blic)