Od kako je počeo rat u Ukrajini Kina se sve vreme drži neutralno pa je tako na prvoj sednici Saveta bezbednosti Ujedninjenih nacija 25. februara nakon početka ruske invazije bila uzdržana u vezi sa Rezolucijom o Ukrajini na koju je Rusija stavila veto. Nekoliko dana kasnije kada je Generalna skupština UN-a usvojila nacrt rezolucije kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, Kina je opet bila uzdržana.

Bez obzira na to, ne može se reći da je Peking zatečen dešavanjima na istoku Evrope pogotovo ako se ima u vidu da su se početkom februara uoči početka Zimskih olimpijskih igara sastali predsednici Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Điping kada su konstatovali da su veze dve zemlje “prirodne” i “primer dostojanstvenog odnosa“.

Tada su, početkom februara, ruski Gasprom i kineski CNPC potpisali dugoročni ugovor o isporuci prirodnog gasa sa Dalekog istoka Rusije u ukupnom obimu 48 milijardi kubnih metara godišnje, saopštila je u petak ruska kompanija.

A sve su glasnije informacije da je upravo na insistiranje Si Đipinga, Putin odložio početak invazije na Ukrajinu dok se ne završe Olimpijske igre u Pekingu.

(Dez)informacija iz SAD uoči sastanka u Rimu

Ipak, kao što smo već rekli, Kina se sve vreme rata u Ukrajini trudi da drži neutralnu poziciju. Zbog čega je poput bombe odjeknula vest američkih medija “Fajnenšal tajmsa”, “Vašington posta” i “CNN”-a da je Rusija, navodno zatražila i vojnu i finansijsku pomoć od Kine usred sukoba u Ukrajini.

Kako je javio CNN, među pomoći koju je Rusija tražila bili su unapred upakovani, nekvarljivi vojni pribori za hranu, poznati u SAD kao „gotov obrok“ ili MRE. Takođe, pojavili su se i navodi da je Peking, navodno, pozitivno odgovorio na ruski zahtev.

Inače, ta informacija je stigla uoči sastanka američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana i višeg kineskog savetnika za spoljnu politiku Jang Đečija u Rimu.

Na tom sastanku Saliven je preneo američko upozorenje Kini da nijedna zemlja neće moći da se izvuče pokušavajući da spase Rusiju dok se Kremlj bori sa sankcijama uvedenim zbog napada na Ukrajinu.

Peking: Ovo nije samo neprofesionalno, već i nemoralno i neodgovorno

Informacije američkih medija da je navodno Rusija zatražila od Kine vojnu i finansijsku pomoć Moskva i Peking demantovali su još u ponedeljak. Međutim, Kina se na ovu temu oglasila i u utorak kada je saopštila da je njen stav o ukrajinskom sukobu „potpuno objektivan, nepristrasan i konstruktivan“, i ponovila optužbe da SAD širi dezinformacije.

– Imamo jasan cilj, a to je da promovišemo deeskalaciju situacije i okončamo sukob što je pre moguće – rekao je portparol ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan.

Kako je rekao, „SAD je plasirao i širio dezinformacije.“

– Ovo nije samo neprofesionalno, već i nemoralno i neodgovorno – kazao je Džao.

Takođe, poručio je da SAD treba duboko da razmisle o ulozi koju su imale u razvoju ukrajinske krize i da učine nešto praktično kako bi se smanjile tenzije u Ukrajini.

Čeka se geostrateški potez Kine

Imajući u vidu da je rat u Ukrajini zapravo borba, pre svega, Rusije i SAD-a kao dve od tri najveće globalne sile postavlja se pitanje dokle će se treća sila odnosno Kina držati po strani u tom konfliktu?

Predsednik Foruma za strateške studije (FORST) Neven Cvetićanin ističe za „Blic“ da su Rusija i SAD već povukle svoje geostrateške poteze i da se sada čeka Kina.

– Kina je strateški strpljiva što pokazuje da je bila uzdržana na svakom glasanju u Savetu bezbednosti u UN povodom rata u Ukrajini. Inače, Kina tradicionalno strateške političke odluke ne donosi preko kolena jer takve odluke moraju da prođu mnoga tela od spoljnopolitičke komisije do politbiroa. Kina je očekivano uzdržana pogotovo ako se ima u vidu da je od svih sila najmanje pogođena ratom u Ukrajini – naglašava Cvetićanin.

Kako kaže, informacije američkih medija o navodnoj vojnoj i finasijskoj pomoći Kine Rusiji su bile samo ispitivanje snaga uoči sastanka Salivena i Đečijua u Rimu.

– Te informacije su verovatno služile za pozicioniranje pre tog razgovora u Italiji. Taj sastanak je zakazan još pre početka rata u Ukrajini samo što je sad dobio novi kontekst i teme. Na tom sastanku su se ispitivali stavovi dve sile, kratkoročni i dugoročni planovi. Ne treba očekivati da će uskoro Kina povući konkretan potez. To će zavisiti, pre svega, od toka rata, koliko će ekonomske sankcije oslabiti Rusiju. Kina je za sada ravnotežna sila u igri tri sile i sa svima je korektna – ocenjuje Cvetićanin.

Kina potrebna i Zapadu i Rusiji

Naš sagovornik podvlači da Kina i dalje poštuje međunarodni poredak.

– Kina je ekonomski potrebna Rusiji, a s druga strane SAD u Pekingu vidi mogućnost za obuzdavanje Moskve. Kina će se držati uzdržano sve dok na stolu ne budu teme upotrebe nuklearnog strateškog naoružanja. Za sad su ovom globalnom strateškom pokeru Kina ima najjaču ruku – slikovito opisuje Cvetićanin.

Preorjentacija Rusije ka Kini trajaće godinama

I istraživač pri Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Igor Novaković smatra da bi Kina mogla da bude najveći profiter rata u Ukrajini.

– Kina je samo donekle u nezahvalnoj poziciji. Peking je znao šta se sprema u Ukrajini još početkom fenbruara. Tokom Zimskih olimpijskih igara potpisan je ugovor kojim je Kina postala prvi partner Rusije što mu je omogućilo najveći pristup ruskim energentima. S druge strane, Kina ne želi da se otvoreno konfrontira sa Zapadom – ocenjuje Novaković.

Kako kaže, Zapad iz dva razloga otvoreno vrši pritisak na Kinu da se izjasni u vezi sa ruskom invazijom u Ukrajini.

– To čini ne samo da bi dodatno izolovala Rusiju nego i da označi kako Kina kalkuliše u vezi sa međunarodnim pravom i osudom ruske agresije – apostrofira Novaković.

Ipak, naš sagovornik ne očekuje da se Kina uskoro izjasni o ratu u Ukrajini.

– Kina ima sve predispozicije da najviše profitira od ove krize. Počela je strateška preorjentacija Rusije od zapada na istok. Do sada je Rusija najviše izvozila na Zapad, a od sada će u Kinu. Međutim, to neće ići tako brzo jer se mora napraviti kompletna infrastruktura, putevi, železnice koje će to omogućiti. A to su ogromna ulaganja – zaključuje Novaković.

Saudijska Arabija ne može biti zamena za Rusiju

Britanski premijer Boris Džonson otišao je u Saudijsku Arabiju kako bi uticao da ta država poveća proizvodnju nafte što su mnogi protumačili i kao pokušaj da se nađe alternativa za energente koji stižu iz Rusije.

Ako se ima u vidu da Kina najviše nafte uvozi iz Rusije postavlja se pitanje da li bi i Kina mogla da se okrene Saudijskoj Arabiji?

Predsednik FORST-a Neven Cvetićanin ne veruje u takav scenario.

– Sumnjam da Saudijska Arabija može da pokrije sve potrebe Kine za naftom pogotovo što su Kina i Rusija toliko povezane. Pre bi se moglo reći da Džonson pokušava da izdejstvuje da Saudijska Arabija bude suplement za Zapad nego za Kinu – naglašava Cvetićanin.

Otpušten ruski zvaničnik zbog odavanja informacija o Kini

Iako je zvanična Moskva demantovala informacije američkih medija upravo iz Rusije stiže maltene potvrda da se ta zemlja, ipak, obraćala Kini za pomoć.

Naime, moskovski dnevnik “Komersant” objavio je da su ruske vazduhoplovne vlasti otpustile zvaničnika koji je prošle nedelje rekao da je Kina odbila da isporuči ruskim avio-kompanijama delove za avione nakon uvođenja zapadnih sankcija.

Valerij Kudinov, zvaničnik ruske Federalne agencije za vazdušni saobraćaj (Rosaviatsia) zadužen za održavanje plovidbenosti aviona, rekao je da Rusija pregovara o nabavci delova iz zemalja uključujući Tursku i Indiju nakon neuspelog pokušaja da ih nabavi iz Kine.

Ruski list „Komersant“ citirao je Kudinova koji je rekao da je otpušten zbog odavanja informacija po saveznom zakonu koji reguliše kako se državni službenici moraju ponašati.