Neven Cvetićanin iz Instituta društvenih nauka kaže da se, kada je reč o kraju rata u Avganistanu, može reći da su to među velikim silama ”pata karte“, niko nije izraziti dobitnik. Mina Zirojević iz Instituta za uporedno pravo smatra da nije ostvaren ni kratkoročni cilj – uništenje terorističkih organizacija, kao ni dugoročni – iskorenjivanje siromaštva.
Jasminka Simić i Neven Cvetićanin su u Jutarnjem programu govorili o rezultatima borbe protiv terorizma i kakve poruke nosi konačno povlačenje američkih i snaga NATO-a iz Avganistana.
„Amerika je možda pobedila Al Kaidu, ali nije pobedila ISIS“
Zirojevićeva kaže da se ranije smatralo da je kratkoročni cilj, a to je bilo uništenje mreže Al Kaide, ostvaren kada je ubijen Osama bin Laden i kada se ta mreža činila potpuno pokidana u Avganistanu.
Međutim, ističe da kratkoročni ciljevi nisu ispunjeni, jer nisu svi delovi razbijeni, i stvorene su nove grupacije koje imaju istu taktiku, istu mrežu, istu organizaciju.
Što se tiče dugoročnih ciljeva, kako je objasnila, ceo terorizam počiva na tome da se pridobijaju ljudi zato što su nezadovoljni, gladni, siromašni i zato što nekog drugog optužuju za sve to.
Smatra da ni dugoročni cilj nije ispunjen, iako je ogroman novac uložen u Avganistan. Navodi da je u toj zemlji 265.000 hektara zasađeno opijumom.
„Amerika je možda pobedila Al Kaidu, ali nije pobedila ISIS-K i druge organizacije koje su nastale. One mogu da se zovu bilo kako, Al Kaida je pobeđena, ali su na njenom tragu nastale nove organizacije koje nisu manje opasne“, ističe Zirojevićeva.
Avganistanske snage poražene za petnaest dana
Cvetićanin objašnjava da je rat u Avganistanu imao tri faze – prva je sama intervencija, druga je period do 2014. godine koja je podrazumevala angažovanje efektive NATO-a, a treća faza je trajala do sada, i išlo se uglavnom na strategiju da se ostavi avganistanskim snagama da vode računa.
„Videli smo kako se to završilo. Procene su bile da će Kabul pasti za 30 do 90 dana, a on je pao za 15 dana. Očigledno je da su se vodili uglavnom tajni pregovori sa talibanima“, navodi Cvetićanin i dodaje da se potom došlo do informacija da je postojao tajni sporazum između talibana i SAD o evakuaciji.
„Nered u dvorištu Rusije i Kine, Nemci nisu bili obavešteni“
I Rusija je podržavala intervenciju, jer je pomagala Severnu alijansu u Avganistanu, podseća Cvetićanin i ukazuje da je odjednom ta misija, koja je počela kao misija Ujedinjenih nacija, polako mutirala u čistu misiju NATO-a.
„Ostale sile su počele da gledaju svoje interese, prvenstveno Rusija i Kina, da bi veliki krešendo bio uglavnom američki. Mi imamo već 2003. intervenciju u Iraku i rezervisanost evropskih sila“, dodaje Cvetićanin.
Kuriozitet je, kako je primetio, da Nemci nisu bili obavešteni kako će se odvijati situacija i da će oni imati problema da izvuku svoju efektivu iz Avganistana.
„Rat od 20 godina, koji je prošao nekoliko faza, jeste završen jednim povlačenjem, koje je možda imalo cilj da se tamo, prvenstveno u dvorištu drugih velikih sila Rusije i Kine, ostavi neki nered“, smatra Cvetićanin.
Navodi da je ostalo nekoliko desetina ili nekoliko stotina pripadnika Al Kaide i ISIS-a.
Ističe da treba pratiti razvoj situacije, da li će u Avganistanu da se formira efektivna Vlada, talibani koji mogu tu državu da urede i održe, ili će biti građanski rat.
„Sada treba da vidimo dinamiku između talibana, koji su zbog dogovora sa Amerikancima ispali umereni i ovih drugih ekstremista koji nisu zadovoljiti time“, kaže Cvetićanin.
NATO i Evropa – posledice će se videti na izborima
Kada je reč o NATO-u, navodi da postoje dve teze – jedna je da su Amerikanci povukli efektivu iz Avganistana za rat sa Arapima, odnosno za neku drugu intervenciju na Bliskom istoku.
Druga teza je da se naprosto povukli želeći da ubace loptu u rusko i kinesko dvorište.
Ističe da će se posledice u Evropi videti na nemačkim izborima krajem meseca na francuskim izborima sledeće godine.
„Videćemo gde je Evropa u odnosu na NATO i u odnosu na Sjedinjene Američke Države“, očekuje Cvetićanin.
„Vojna industrija delimično dobitnik“
Cvetićanin kaže da su gubitnici svi nevini ljudi koji su stradali, njih oko 150.000.
„Kada je reč o dobitnicima, možemo reći da je ovo među velikim silama pata karte. Niko nije izrazito dobitnik. Delimično je dobitnik vojna industrija, koja je tu potrošila svoju efektivu“, navodi Cvetićanin.
„Talibani će smanjiti broj opijumskih polja, biće manje droge“
Zirojevićeva smatra da smo gubitnici svi, jer se jedna tako strašna stvar dešava u svetu.
Gubitnik je, smatra, i Evropska unija, koja je primila sirijske izbeglice, a Avganistancima su rekli – ostanite tu, a između ostalog i u EU su krivi za sve.
„Ono gde mi možemo da budemo dobitnici, jeste da će talibani smanjiti broj opijumskih polja i polja maka, tako da će biti manje droge“, ocenjuje Zirojevićeva.