DR DUŠKO LOPANDIĆ
Ambasador Duško Lopandić je završio Pravni fakultet u Beogradu, a magistrirao i doktorirao na Univerzitetu Paris I (Pantheon-Sorbonne) iz oblasti evropskog prava.
Bio je ambasador Republike Srbije u Portugalu, kao i pri Evropskoj uniji (Brisel). Obavljao je, između ostalog, funkcije pomoćnika ministra spoljnih poslova i pomoćnika ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom u vladama Republike Srbije. Predvodio je delegacije Srbije u brojnim multilateralnim pregovorima, poput zaključenja sporazuma CEFTA, zaključenja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, kao i članstva RS u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Bio je i član pregovaračkog tima za članstvo RS u EU. Radi kao načelnik za strateško planiranje i analize u Ministarstvu spoljnih poslova.
Dr Lopandić je sarađivao je sa brojnim istraživačim ustanovama i fakultetima u zemlji i inostranstvu i objavio preko stotinu knjiga, stručnih i naučnih radova na teme EU, regionalne saradnje i međunarodnih odnosa. Biran je za redovnog profesora međunarodnog javnog prava. Objavio je oko trideset knjiga i preko stotinu članaka u zemlji i inostranstvu na različite stručne teme (evropske studije, međunarodno pravo, regionalne studije i drugo), udžbenike kao i radove iz oblasti istorije i genealogije.
Bio je podpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i vodio je Forum za evropske integracije EPUS-a. Godine 2003. primio je nagradu Evropskog pokreta u Srbiju za „Doprinos godine Evropi“.
Neke od publikacija dr Lopandića:
- Moguća Evropa i godine pred nama, EU, Srbiija i svet u promenama
- Evropska unija između nacije i integracije, EU, Balkan i Srbija
- Regional Initatives and Multilateral Cooperation in the Balkans
- Trgovinska politika Evropske unije i Jugoslavija
- La Communauté économique européenne et la Yougoslavie
- Nemanjići, vladari i vreme srpskog srednjeg veka
- Vreme sjaja vreme tame – diplomate u vrtlogu istorije
- Poslužiti svome dragom otečestvu – Iz istorije diplomatije Srbije 1804-1914
- Dinastije koje su vladale Evropom – zanimljivi rodoslovi
- Purpur imperije – rimski carevi sa prostora Srbije i Balkana
PROF. DR GORDANA GASMI
Prof. dr Gordana Gasmi je redovni profesor i naučna saradnica Instituta za uporedno pravo u Beogradu. Takođe je ekspert Saveta Evrope i u tom svojstvu je održala brojne seminare o univerzalnim pitanjima ljudskih prava u više od deset zemalja Evrope i Azije. Takođe je predsednica Upravnog odbora nevladine organizacije Pandora u Herceg Novom (www.pandora.com). Aktivna je učesnica brojnih međunarodnih naučnih konferencija, bila je predavač na Letnjoj školi evropske spoljne politike u Berlinu u organizaciji Nemačkog instituta za spoljne poslove (www.dgap.org). Takođe je bila gost predavač u Centru za geostrateške studije na Sorboni, na Ecole Normale Superieure u Parizu i na Pravnom fakultetu Univerziteta Monteskje u Bordou u Francuskoj. Član je Naučnog odbora i gostujući profesor na Pravnom fakultetu, Cluj Napoca, Rumunija i na Pravnom fakultetu Univerziteta u Istanbulu.
Objavila je brojne knjige i naučne eseje iz oblasti teorije prava, evropskog prava i politika, kao i međunarodnih odnosa na engleskom jeziku. Ima bogato profesionalno iskustvo u usklađivanju zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske Unije i u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Zaposlena je u Institutu za uporedno pravo. Govori, piše i predaje na engleskom i francuskom, a poseduje i radno znanje italijanskog jezika.
Prof. dr Gordana Gasmi intenzivno sarađuje sa međunarodnim vladinim i nevladinim organizacijama u širokom spektru profesionalnih aktivnosti, uključujući istraživačke, akademske i savetodavne ekspertske funkcije. Prof. dr Gasmi ima preko dvadeset godina iskustva u pružanju stručnih saveta i obuke javne uprave o pristupanju EU i usaglašavanju nacionalnih zakona sa pravnim tekovinama EU za vlade regiona, u okviru projekata koje finansiraju donatori. Prof. dr Gasmi ima neposredno iskustvo u procesu pristupanja EU, jer je u svojstvu eksperta UNDP bila imenovana za specijalnog savetnika, te je pružala analitičku podršku pregovaračkom timu Srbije i Crne Gore od 11/2005 do 05/2006 tj. do raspada Državne zajednice Srbije i Crna Gore. U novijem periodu, prof. Dr Gordana Gasmi se takođe bavi naučnim istraživanjem rodne ravnopravnosti i akademskim pisanjem o evropskim standardima borbe protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kao i određenim temama međunarodnog poslovnog prava.
Objavljene knjige i izabrani radovi:
- “Soft Law in the EU Legal System”, co-authors Rodić I. & Prlja D., pp. 285, 2021.
- “Quo Vadis EU? – Relevant Legal and Institutional Factors”, pp. 319, 2016.
- “Council of Europe Convention on preventing and combating violence against women and domestic violence – Legal Commentary of the Convention”, pp. 122, 2012.
- “Theory of Law and fondamentals of legal system of the EU”, pp. 412, 2012, 2013, 2014, (reprint)
- “EU Law and Institutions”, pp. 320, 2008,
- “Mapping of Ex-ante Policy Impact Assessment Experiences and Tools in Europe” – UNDP, 2007
- “EU reforms – Institutional aspects”
- “Harmonization with the EU definition of SMEs – guidelines for Serbia in the field of state aid”, Scientific Journal “Law and Economy”, No 7-9/2008, pp. 662 – 674., 2008.
- “EU Principles on State Aid in the context of Stabilization and Association Process – Guidelines for harmonization in Serbia”, Scientific Journal “Finance”, No 1-6/2007, Bgd, pp. 65 – 95
- „EU State Aid- EU Guidelines on National Regional Aid for the period 2007–2013.“, Collection of proceedings, Law Faculty of the Belgrade University, 2011, pp. 74 – 89.
- “The Development of Public Procurement in Serbia & Montenegro in the context of EU Stabilization & Association process”, SCEPP”, PLAC I / SCEPP, Belgrade, 05/2003
- „Commentary of the Law on Public Procurement of Serbia”, co-author with D. Prlja, Poslovni zbornik, Belgrade, 2005. 250 pp.
- “The Development of Company Law in Serbia and Montenegro”, SCEPP”, PLAC I / SCEPP, Belgrade, 09/2003
Dr Goran Svilanović
Dr Goran Svilanović je diplomirao i magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorsku tezu odbranio je na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu.
Ima dugogodišnje iskustvo u nacionalnoj administraciji (ministar spoljnih poslova Savezne Republike Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore), u regionalnim organizacijama (generalni sekretar Pakta stabilnosti i Saveta za regionalnu saradnju), u međunarodnim organizacijama (OEBS I UNECE), u politici (bio je predsednik Građanskog saveza Srbije), u parlamentu (6 godina bio je poslanik u Saveznom parlamentu SRJ i u Narodnoj skupštini Republike Srbije), u nevladinom sektoru (Centar za antiratnu akciju i Beogradski centar za ljudska prava) i na univerzitetu (predavao je na pravnim fakultetima Univerziteta u Beogradu i Univerziteta Union). Kao Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC, 2013-2018) imao je priliku da vodi inkluzivnu regionalnu organizaciju. Tokom tih 6 godina, RCC je postao prva organizacija u Jugoistočnoj Evropi koja je uključila sve ekonomije iz regiona, potpuno menjajući svoje aktivnosti, personalnu politiku i finansijsko upravljanje. Kao rezultat ovih promena, RCC je postao najveća regionalna međuvladina organizacija na Balkanu, koja koordinira i nadzire Višegodišnji plan akcije za uspostavljanje Regionalnog ekonomskog područja (MAP REA) na Zapadnom Balkanu. Ovoj razvojnoj organizaciji, dodao je i snažnu komponentu vladavine prava i bezbednosti, uspostavljajući regionalnu saradnju nacionalnih bezbednosnih vlasti (SEENSA), saradnju šefova vojnih obaveštajnih službi (SEEMIC), Regionalnu platformu za sprečavanje terorizma i tzv. Integrisano upravljanje unutrašnjom bezbednosti (IISG) sa tri značajne komponente: boba protiv terorizma, borba protiv organizovanog kriminala i Inicijativa za pograničnu bezbednost. Sve ove inicijative značajna su podrška vladama na Zapadnom Balkanu i Jugoistočnoj Evropi u upravljanju migracijama. U ovom periodu, dr Svilanović je bio i član Visoke radne grupe za reformu Sekretarijata Energetske Zajednice, koju je vodio bivši predsednik EU Parlamenta, Jirži Buzek. Njihov izveštaj omogućio je strukturne promene u Energetskoj Zajednici i povećanje uticaja standarda životne sredine i održivih izvora energije u zemljama članicama. Kao Koordinator aktivnosti OEBS-a u oblasti ekonomije i životne sredine (2008-2012), dr Svilanović je naučio da bude član većeg tima koji doprinosi uspehu najveće regionalne međuvladine organizacije u Evropi. Kao ministar spoljnih poslova Savezne Republike Jugoslavije i kasnije Državne zajednice Srbije i Crne Gore (2000-2004) je vodio pregovore o članstvu zemlje u Savetu Evrope i imao čast da potpiše pristupanje Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i Međunarodnom krivičnom sudu, kao i da doprinese jačanju pozicije zemlje u međunarodnim institucijama i organizacijama. Kao član Međunarodne komisije za Balkan (2004-2005) tzv. “Amato komisije”, sarađivao je na izradi izveštaja koji se bavio problemom imena Makedonije, unapređenjem funkcionalnosti Bosne i Hercegovine i statusom Kosova. Trenutno je član Saveta Abkons-a, jedne od vodećih konsultantskih agencija na Zapadnom Balkanu. |
Dr Nina Ninković
Nina Ninković je ekspert iz oblasti bezbednosti prirodnih resursa i zaštite životne sredine. Na ovu temu sarađivala je sa međunarodnim institucijama, nevladinim sektorom i edukativnim ustanovama u cilju širenja svesti o značaju prirodnih resursa i njihovom racionalnom upotrebom.
Fakultetsko obrazovanje stekla je u Beogradu na “Evropskom Univerzitetu”, a ubrzo i master i doktorat u Ženevi u “Geneva School of Diplomacy and International Relations”. Master rad na temu “Energy security to 2030; The future with Biofuels” omogućuje joj rad sa nevladinom organizacijom GIVEH kao i prvi objavljen rad, izlaganje na seminarima i učešće na velikoj konferenciji bezbednosti u organizaciji Webster University u Ženevi. Po završenom master programu, upisuje doktorske studije u istoj školi. Stečeni doktorat na temu “Global water security” omogućuje joj saradnju sa poznatim profesorom ekonomije prirodnih resursa, Jean-Pierre Lehmann-om sa kojim objavljuje nekoliko radova za poznati vašingtonski list The Globalist, uz učestvovanje u radu prestižnog međunarodnog think tank-a Evian Group.
Po povratku u Srbiju radila je u zemlji i inostranstvu na istraživanju i lociranju prirodnih resursa sa naučnim timom iz Srbije. Takođe, u Ministarstvu za Rad, Zapošljavanje, Boračka i Socijalna pitanja Republike Srbije radila je na projektima pomoći migrantima kao i ugroženim grupama. Osnovala je nevladinu organizaciju “ Citizens of today” koja se primarno bavi zaštitom životne sredine i očuvanjem prirodnih resursa.
Objavljeni radovi:
- The Globalist, “Tibet and the 21st Century Water Wars”, Jean-Pierre Lemann and Nina Ninkovic, 11 Jul 2013 https://www.theglobalist.com/tibet-and-21st-century-water-wars/
- The Globalist, “India’s Food Crisis: A close-up”, Jean- Pierre Lehmann and Nina Ninkovic, 1 Septembar 2013 https://www.theglobalist.com/indias-food- crises-close-up/
- The Globalist, Is it Time for Ethiopia?, Nina Ninkovic, 26 Decembar 2013.
- ‘Peace and Prosperity through World Trade: Achieving the 2019 Vision’ – Fabrice Lehmann and Jean-Pierre Lehmann, Water Resources: A National Security Issue for the Middle East, Cambridge University Press, 2010, str 216-219
Dr Andrei Radulescu
Dr Andrei Radulescu je ugledni romunski makroekonomist sa profesionalnim iskustvom u Rumuniji, Portugalu i u vodećim svetskim ekonomskim institucijama i asocijacijama.
Nakon diplomiranja ekonomije na Akademiji za ekonomske studije u Bukureštu, uspešno završava magistraturu iz ekonomije na Univerzitetu u Portu u Portugalu, sa tezom o fiskalnoj politici unutar zemalja Evropske unije sa procenom efekata Stability and Growth Pact-a, koja je dostupna u Nacionalnoj biblioteci Portugala.
Nakon toga uspešno završava doktorske studije iz oblasti međunarodne ekonomije na Akademiji za ekonomske studije u Bukureštu, sa disertacijom o evropskoj monetarnoj integraciji, da bi potom završio i postdoktorske studije iz međunarodne ekonomije na Rumunskoj akademiji nauka, krovnoj naučnoj ustanovi u Rumuniji, sa tezom o konvergenciji i divergenciji unutar Evrozone.
Dr Radulesku je početo profesionalnu karijeru u sektoru korporativnih finansija u Banci Portugala u Portu, da bi potom radio u sektoru obezbeđivanja makroekonomskih istraživanja i predviđanja u portugalskom Fondu socijalnog osiguranja, najvećem investicijskom fondu u Portugalu.
U Rumuniji je Dr Radulesku radio sedam godina kao funadamentalni analitičar i makroekonomist kapitalnih tržišta i deset godina kao Šef ekonomist u zajmodavnim institucijama Rumunije i Jugoistočne Evrope.
Od 2014. godine Dr Radulesku je Viši naučni saradnik pri Institutu za svetsku ekonomiju i Makroekonomskom Modeling Centru pri Rumunskoj Akademiji Nauka.
U decembru 2023. godine je postao član Breton-Vuds Komiteta, kao jedini ekonomist iz Rumunije i područja Jugoistočne Evrope, pišući članke o makroekonomskim i finansijskim temama.
Dr Radulesku takođe predaje na master kursu na Akademiji ekonomskih studija Nacionalne škole Političkih i Administrativnih studija Univerziteta Babes Bolyai u Rumuniji. Redovan je komentator o makroekonomskim temama za međunarodne medije, uključujući Blumberg.
Objavio je 2012. godine stručnu monografiju Velika recesija – od svetske ka nacionalnoj ekonomiji, a autor je i više desetina naučnih radova u međunarodnim naučnim časopisima.
Aleksandar Stanković
Aleksandar Stanković je osnovno obrazovanje stekao na odseku za novinarstvo i komunikologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, a master studije je završio na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu sa temom: „Geopolitka kosmosa: studija slučaja politika prve administracije predsednika Ronalda Regana prema kosmosu“, gde trenutno pohađa doktorske studije međunarodne i evropske politike.
Karijeru je gradio i van nauke. Tokom rada u marketinškim i PR agencijama imao je iskustva na projektima nekih od najvećih svetskih kompanija kao što su Philip Morris, Heineken, Goodyear, Banca Intesa, AFI Europe, Eurobank. Takođe je učestvovao u radu regionalnih firmi Mercator-S, Idea, Mg Mivela, Argeta, a radio je i na klijentima koji su bili međunarodne organizacije poput IOM pri Ujedinjenim nacijama. Istovremeno, bavio se pomalo i novinarstvom a svoje tekstove je objavljivao u štampanim izdanjima Ekspresa i Danasa, njihovim, ali i drugim portalima.
Primarni fokus njegovog naučnog intresovanja pada na one teme iz oblasti međunarodne politike, geopolitike i medija.