Nakon skoro 26 godina od Dejtonskog sporazuma i čak osam Visokih predstavnika međunarodne zajednice, BiH sada najmanje liči na državu. Zato kao novi posrednik u pregovorima Bošnjaka, Srba i Hrvata u BiH figurira predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan koji bi uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Hrvatske Zorana Milanovića trebalo da doprinese dogovoru tri strane u susednoj državi. Erdogan ima tu moć, ali može li da je primeni u BiH?
Situacija u BiH nije bila obećavajuća ni tokom prethodnog Visokog predstavnika Valentina Incka, a naročito se pogoršala neposredno pre njegovog odlaska početkom leta kada je nametnuo dopune Krivičnog zakona BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje zločina. Od tada je kriza u ovoj državi koja je zapravo međunarodni protektorat dostigla vrhunac pa se u Republici Srpskoj sve glasnije govorilo o referendum o samostalnosti. Haotične odnose u BiH nije poravio ni novi Visoki predstavnik BiH Kristijan Šmit.
Dodik: Erdogan razume situaciju
Zato nedavni sastanak članova Predsedništva BiH Šefik Džaferović, Željko Komšić i Milorad Dodik sa Erdoganom u Sarajevu predstavlja osveženje. Da to jeste novina potvrdio je Dodik i još jednom ponovio da nema poverenja u posredovanje međunarodne zajednice.
-Veruju im Bošnjaci, nekim manjim delom Hrvati iz svojih nekih razloga, dok mi Srbi uopšte u to ne verujemo. Ako je moguće da u konstelaciji Erdogan, Vučić, Milanović razgovaramo – razgovaraćemo. Ako ne, videćemo – rekao je Dodik.
Srpski član Predsedništva BiH uveren je da, kako kaže, Erdogan razume situaciju, jer se, “pokazao kao čovek koji sluša sve strane u BiH”.
-Meni je drago što već duže vreme razgovaramo o važnim pitanjima i osećam blagonaklonost koju nam ukazuje u vidu pomoći, za ekonomski razvoj, za razvoj infrastrukture, o čemu u kontinuitetu razgovaramo – naglasio je Dodik i dodao da je uvek velika stvar kada “veliki državnik poput Erdogana boravi u BiH”.
Da li Erdogan zaista može da donese veliku stvar BiH u narednom periodu, a to pre svega znači mir, stabilnost i prosperitet – tema je koju je “Blic” analizirao sa sagovornicima.
Turska bi mogla da bude „bajpas“ između Istoka i Zapada
Predsednik Foruma za strateške studije (FORST) Neven Cvetićanin ističe za “Blic” da se Erdogan može pokazati kao konstruktivan faktor u uređivanju odnosa u BiH.
-Turski predsednik važi za krovnog lidera svih Bošnjaka, a to je dokazao i time što je prisustvovao svadbi ćerke lidera SDA Bakira Izetbegovića. Takođe, poslednjih godina Turska ima sve konstruktivniji odnosa sa Rusijom pa bi mogla da bude baj-pas u odnosima Istoka i Zapada. Erdogan ima sve bolje odnose sa predsenikom Rusije Vladimirom Putinom što se odrazilo i na dobre relacije sa državnim vrhom Srbije – objašnjava Cvetićanin.
Kako kaže, rešenje bosanske jednačine zavisiće, pre svega, od odnosa Turske i Evropske unije.
-Postoji nekoliko pitanja koja muče Istanbul i Brisel. Najpre, pitanje izbeglica sa Bliskog istoka. Zatim, problem ekonomske nadoknade Turskoj za azile migrantima. Konačno, i pitanje različitih interesa EU i Turske u južnom Mediteranju. Od odnosa Turske sa EU i sa Rusijom zavisiće i to da li će Erdogan dobiti vajld kartu da posreduje u pregovorima predstavnika tri entiteta u BiH pogotovo što je sada u ovoj državi predstavljen novi Visoki predstavnik Kristijan Šmit koji je takođe i predstavnik EU – apostrofira Cvetićanin.
„Vešt predlog Dodika“
Naš sagovornik ocenjuje da je politički vešt predlog Dodika da Erdogan zajedno sa Vučićem i Milanovićem bude medijator u pregovorima unutar BiH.
-Dodik je na taj način pokazao da nije protiv pregovora unutar BiH i pozicionirao se u odnosu na novu realnost koju je doneo novi Visoki predstavnik Šmit. Erdogan odnosno Turska bi mogli da budu protivteža EU. Na taj način, Turska i EU bi mogle da definišu odnose unutar BiH uz neizbežno konsultovanje Rusije koja, takođe, želi da bude pitana u vezi sa ovom temom – ističe Cvetićanin.
Turska se ponaša kao sve velike imperije
Da je Turska sve zainteresovanija za situaciju na Balkanu slaže se i direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.
-Erdogan I Turska rade ono što čine sve nekadašnje velike imperije. Vraća se tamo gde je sve bila kao velika imperija. Slično čine Austrija pa čak i Mađarska. Nominalno Turska je prisutna svuda na Balkanu gde ima Bošnjaka na Sandžaku, Kosovu, Crnoj Gori i BiH. Recimo, na Kosovu ima veliki uticaj na bošnjačku manjinu uz dozvolu prištinske vlade – naglašava Popov za “Blic”.
Naš sagovornik podseća da Turska tradicionalno ima ulogu medijatora na ovim prostorima.
-Još u vreme predsednika Borisa Tadića Turska bila posrednik u pregovorima Srbije i tročlanog predsedništva BiH. Predlog Dodika vidim kao odgovor na postavljanje novog Visokog predstavnika BiH i pokušaj promene Dejtonskog ustava koji ide u smeru razjedinjavanja. Kao što vidimo takav predlog ima sve veću podršku i Hrvata u BiH koji žele promenu izbornog zakona i priliku da zvanično postanu treći entitet. A s druge strane, i Izetbegović doprinosi razjedinjenju tako što insistira na unitarnoj državi – analizira Popov.
Kako kaže, ne treba zaboraviti da je BiH i dalje međunarodni protektorat zasnovan na mirovnom sporazumu.
-Ta država i dalje ima Dejtonski ustav, Visokog predstavnika i Savet za implementaciju mira. Predstavnici konstitutivnih naroda imali su priliku da se dogovore pa smo videli dokle je to dovelo. Maltene, do rata I stvaranja tri države od jedne – zaključuje Popov.
Grubješić: Vreme je da se narodi sami dogovore
S druge strane, potpresednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić smatra da nijedan posrednik pa ni Erdogan nije dobro rešenje za pregovaračka strane u BiH.
-Prošlo je četvrt veka od Dejtonskog sporazuma pa mislim da je krajnje vreme da konstitutivni narodi sami dogovore u kakvoj će državi živeti uz dužno poštovanje svih posrednika. To bi bio idealni scenario, ali nažalost izgleda da su tim narodima stalno potrebni neki posrednici u pregovorima – podvlači za “Blic” Grubješić.
Koliko je realan taj scenario – to je sada već neko drugo pitanje.
-Ako ne probaju ti narodi nikada neće ni znati da li će uspeti da se dogovore. Nažalost, mislim da trenutna politička elita u BiH odnosno aktuelni predstavnici ta tri entiteta nisu u stanju da se dogovore. Zbog toga je potrebna neka nova elita – apostrofira Grubješić.
Bosanski lonac kuvaće se barem do oktobra
Predsednik FORST-a Neven Cvetićanin smatra da će se “bosanski lonac još neko vreme sigurno kuvati”.
-Videćemo kako će se rešiti problem izbeglica u Aziji i kakvu će ulogu u tome imati balkanske države, ko će sve i koliko primiti azilanata. Takođe, na prilike u EU umnogome će uticati izbori u Nemačkoj 24. septembra jer čak ni po BiH neće biti isto ako pobede zeleni ili socijaldemokrate. Nakon nemačkih izbora videćemo i u kom će se smeru kretati EU i kakve će odnose imati sa Rusijom i Turskom – zaključuje Cvetićanin i dodaje da bi sve moglo da bude jasnije u oktobru na konferenciji na Brdu kod Kranja u oktobru na kojoj će pored EU zvaničnika učestvovati i predstavnici balkanskih država i izneti konkretan plan za region.
“Da se Turska pitala Šmit ne bi bio izabran”
Srpski član predsedništva BiH Milorad Dodik toliko veruje turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu da je čak uveren da uz njegovu pomoć ne bi došlo ni do krize izazvane izborom novog Visokog predstavnika BiH-a Kristijana Šmita.
-Verujem, da je Turska bila više uključena u priču o visokom predstavniku, ovakva lakrdija sa imenovanjem ne bi se desila – rekao je Dodik koji je Šmit nazvao lažnim Visokim predstavnikom BiH.