Forum za strateške studije (FORST) pokreće 2019. godine projekat velike godišnje konferencije pod nazivom Strateški tokovi/Strategic Streams sa namerom da se na njoj raspravlja o najvažnijem strateškom događaju koji u datoj godini utiče na Evropu, region Balkana i svet, sa namerom da gosti konferencije budu ugledni eksperti, diplomate, donosioci odluka, profesori, naučni radnici i stratezi visokog ranga iz zemlje, regiona i sveta, koji bi na konferenciji Strateški tokovi/Strategic Streams, jednom (ili više puta) godišnje, razmenili svoja mišljenja, uvide i ideje o budućim strateškim tokovima u 21. veku. Do sada je konferencija održana 2019, 2020, 2021, 2022, 2023 i 2024. godine.
2024. godine konferencija se održala 11. decembra u Evropskoj kući u Beogradu pod nazivom Strateški Tokovi 2024: Budućnost Evropske Unije nakon novog institucionalnog sastava Evropskog parlamenta i Komisije. Na konferenciji su gosti visokog ranga iz Evropske unije, Srbije i regiona raspravljali o budućnosti Evropske unije nakon novog institucionalnog sastava Evropskog parlamenta i Komisije, kao i nakon promena u organizaciji vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama nakon održanih predsedničkih izbora u novembru 2024. godine.
Na konferenciji je posebno razmatrana pozicija Srbije i Balkana u kontekstu ovih institucionalnih promena, kao i kapacitet Evropske unije za proširenje u okvirima novih evropskih i američkih administracija. Pored toga, debatovalo se o strateškoj agendi nove evropske administracije (2024-2029) i o tome kako će novi strateški faktori, poput nove američke administracije, uticati na tu agendu, odnosno kako će pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima uticati na administraciju u Briselu? Kakve promene možemo očekivati u odnosima između EU i SAD nakon njegovog ponovnog izbora? Kakve će posledice protekcionističke mere SAD-a imati na globalnu ekonomiju i poziciju Evropske unije? Da li Evropa treba da smanji birokratiju i koji su izazovi pred administracijom u Briselu? Ovo su samo neka od pitanja koja su ove godine bila razmatrana na konferenciji Strateški Tokovi, a bilo je reči i o geopolitičkoj poziciji Evropske unije u svetu ubrzanih geopolitičkih promena i kako nova evropska administracija može odgovoriti na te izazove.
Gosti i pratioci konferencije su bili pripadnici diplomatskog kora u Srbiji, kao i predstavnici kulturnog, akademskog i javnog života Srbije, koji su putem pitanja govornicima mogli da učestvuju u raspravi. Konferencija je bila medijski praćena od strane predstavnika medija iz zemlje i regiona, te je bila direktno prenošena na najposećenijim portalima našeg medijskog prostora.
Na početku konferencije prisutnima se obratio Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije (FORST) i pozdravio prisutne, napominjući da je ovogodišnja konferencija šesta konferencija u nizu pod brendom Strateški Tokovi i da je ove godine, kao i prethodnih Forum za strateške studije uspeo da na njoj okupi sam diplomatsku i stratešku elitu regiona i Evrope, kako bi imali kvalifikovanu raspravu o budućnosti Evropske unije nakon ovogodišnjih institucionalnih promena, pogotovo u svetlu budućih institucionalnih promena u Sjedinjenim Državama, što su nesumnjivo najznačajniji politički događaji u 2024. godini. Dr Cvetićanin je napomenuo da su u prethodnim godinama govornici na konferenciji bili uticajni stratezi iz regiona i Evrope, premijeri, ministri, pregovarači sa EU, direktori nekih od najuticajnijih evropskih fondacija kao što su fondacije Fridrih Ebert i Konrad Adenauer, kao i saradnici nekih od najuticajnijih evropskih think tankova. Napomenuo je da je osnovna ideja Foruma za strateške studije – FORST-a upravo da bude platforma za razmenu ideja, koncepata i mišljenja između donosilaca odluka, diplomatskog, akademskog i poslovnog sveta, kako bi zajednički debatovali na visokom nivou o onim strateškim tokovima i događajima koji opredeljuju budućnost regiona, Evrope i planete.
Izložio je kratku istoriju Foruma za strateške studije i same godišnje konferencije Strateški Tokovi koja je različita od drugih tipskih konferencija o međunarodnim zbivanjima zato što nije samo informativna, već i edukativna, te predstavlja otvorenu platformu za interakciju i dijalog između različitih društvenih grupa, diplomatskih centara i strana sveta uopšte, što nedostaje svetu u kojem živimo, jer je on najčešće podeljen na uske grupe istomišljenika unutar homogenih idejnih i geopolitičkih blokova. Misija serije konferencija Strateški Tokovi je da upravo dovede za isti debatni sto zastupnike različitih ideja o budućnosti regiona, Evrope i sveta kako bi na kredibilan način razmenili mišljenja.
Dr Cvetićanin je napomenuo da upravo Srbiji kao društvu i državi nedostaje debata između različitih društvenih grupa koje su kod nas zatvorene u svom idejnom i ideološkom mehuru, usled čega društvo ostaje bez unutrašnjeg dijaloga, bez koga ne može razviti punu zrelost institucija i stupiti na put razvoja koristeći sve društvene kapacitete. Ideja Foruma za strateške studije je upravo da okuplja eksperte iz zemlje, regiona i Evrope kako bi na stručnoj bazi debatovali o glavnim strateškim tokovima koji utiču na našu zajedničku budućnost. Misija Foruma za strateške studije je da političke probleme ekspertskim pristupom redukuje na stručne probleme tražeći za njih stručna i profesionalna rešenja.
Na samom kraju svog izlaganja Dr Cvetićanin je najavio program ovogodišnje konferencije koja će se sastojati od dva velika panela i jednog manjeg zaključnog, pri čemu će u prvom panelu biti raspravljano o uticaju novog sastava evropskih institucija na proces proširenja EU na Zapadni Balkan, odnosno na one države koje su trenutno van punopravnog članstva u EU, dok će u drugom panelu biti raspravljano o posledicama predsedničkih izbora u SAD po strateške tokove u Evropi i regionu. Na zaključnom panelu ćemo imati izvođenje zaključaka konferencije, nakon čega će uslediti mali koktel za prisutne.
Nakon uvodnog izlaganja Dr Cvetićanina i otvaranja konferencije, počeo je prvi panel pod nazivom Novi sastav institucija Evropske unije i proširenje na Zapadni Balkan. Prvi govornik na ovom panelu je bio Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasador Emanuele Žiofre koji je na pitanje o idealnom tajmingu za proširenje EU poručio: „Momenat je sada. Vreme je sada!“, apostrofirajući da je tema proširenja EU nakon izvesnog vremena ponovo došla u fokus interesovanja krovnih institucija Evropske unije kao i njenih ključnih institucionalnih lidera.
„Treba da učinimo EU ne samo većom, već i snažnijom. Moramo da znamo da je nova članica kompetetivna na jedinstvenom tržištu i osnažena da doprinese EU“, rekao je Žiofre, te dodao da je proširenje geopolitički imperativ, a da je rat u Ukrajini poslužio kao svojevrsni okidač za to.
Geostrateški cilj Srbije je da se pripreme za članstvo završe do kraja 2026. godine, rekao je Žiofre i dodao da je on veoma ambiciozan, ali i ostvariv. On je dodao da su mnoge države unutar EU odlučile da se otvori pitanje proširenja EU na istok, kao i da su u međuvremenu postali vidljivi napori EU institucija u vezi sa Zapadnim Balkanom i vezane za Zapadni Balkan, kao što je izrada Plana rasta za Zapadni Balkan, te dodao da i sam blok radi na sopstvenim, unutrašnjim reformama.
„Ostvarivo je ako uložimo sve neophodne resurse i napore. Plan rasta i reformska agenda su zasigurno korisna alatka jer su oročeni i pružaju finansijski podsticaj. Moramo se proširiti kako bi EU bila veća, ali i snažnija. Zato i imamo reforme kako bismo bili sigurni da će država koja će se priključiti biti spremna da doprinese Uniji, ali i da bude kompetitivna na jedinstvenom tržištu“, izjavio je Žiofre.
On je rekao da je Klaster 3, po njegovom mišljenju, tehnički bio spreman za otvaranje od 2021. godine, ali da je Srbija prihvatila metodologiju po kojoj napredak zavisi od pregovora sa Prištinom i reformi u vladavini prava. Rekao je da ne može sa sigurnošću da tvrdi kada će Klaster biti otvoren, da to može biti tokom mađarskog predsedavanja, a možda i kada Poljska preuzme predsedavanje.
Ambasador Žiofre je rekao da Zapadni Balkan i Srbija nisu i ne mogu biti zaboravljeni od strane administracije u Briselu, jer su politički relevantni. U tom smislu su preduzeti politički relevantni koraci za nastavak integracija regiona i Srbije u Evropsku uniju koji se ne tiču samo Plana rasta i isplata novčanih sredstava u okviru njega, već i nastavka integracije regiona i Srbije u jedinstveno tržište Evropske unije kako bi građani Zapadnog Balkana imali koristi od procesa pridruživanja čak i pre punopravnog članstva njihovih država u Evropskoj uniji. Evropska unija ne ostaje samo na rečima, već ima niz akcija kako bi približila region sebi o čemu svedoči napredak u pregovorima država regiona o pristupanju Evropskoj uniji, otvaranje pregovora sa Albanijom, napredak pregovora sa Crnom Gorom, kao i očekivanje otvaranja Klastera 3 sa Srbijom.
Kako bi ostvarila prethodne ciljeve i mogla da se posveti proširenju Evropska unija je posvećena i svojim unutrašnjim reformama o čemu će Evropski savet imati sastanak u junu 2025. godine, a o posvećenosti proširenju svedoči što je u novoj komisiji imenovana komesarka Marta Kos kojoj će proširenje biti jedini portfolio i zadatak, što je dobar znak da ovaj proces neće biti zaboravljen.
Konačno, ambasador Žiofre je rekao da očekuje da će jedna ili dve države iz regiona ući u punopravno članstvo u Evropskoj uniji do kraja mandata nove Komisije 2029. godine, što je geopolitički imperativ, te u tom smislu Evropska unija pomaže ubrzanje reformi u Srbiji.
Nakon izlaganja ambasadora Žiofrea, drugi govornik na prvom panelu je bio Vršilac Dužnosti Pomoćnika Ministra spoljnih poslova Republike Srbije ambasador Miloš Todorović koji je na početku svog izlaganja rekao da nema nikakve sumnje da je pridruživanje Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj države, te ne postoji bilo kakav drugi plan kako se to često nezvanično nagađa.
Ambasador Todorović je rekao da Srbija ulaže značajne napore kako bi dostigla kriterijume za otvaranje Klastera 3 te je istakao da je za Srbiju važno pristupanje zajedničkom tržištu Evropske unije jer oseća da je na njemu kompetitivna. Ambasador Todorović je rekao da je ekonomija Srbije veća od svih ostalih ekonomija država regiona zajedno i da izvoz Srbije u Evropsku uniju predstavlja više od pedeset odsto izvoza regiona u Uniju. Ambasador Todorović je rekao da Srbija poštuje sve svoje komšije, ali da bi bez Srbije, s obzirom na njenu veličinu i položaj, proces proširenja Evropske unije na region ostao upitan.
Ambasador Todorović je konačno zaključio da se nakon dugo vremena u kojem proširenje nije bilo visoko na agendi evropskih institucija ponovo u zadnjih par godina oseća porast entuzijazma Evropske unije za proširenje, što je izazvano geopolitičkim razlozima, čega je Srbija svesna, te da stoga želi da svoje obaveze u procesu pregovora ispuni što pre, kako bi uhvatila trenutni ponovni zamajac proširenja i približila se Evropskoj uniji u meri u kojoj je to moguće. Ambasador Todorović je završio svoje izlaganje ističući da je trenutno mnogo veći optimista nego što je bio ranije jer mu se čini da se proširenje EU na Zapadni Balkan vratilo na dnevni red i da je to trenutno dvosmerna, a ne jednosmerna ulica kao do nedavno.
Nakon izlaganja ambasadora Todorovića, treći govornik na prvom panelu je bio ambasador Republike Mađarske u Beogradu Jozef Mađar u svojstvu ambasadora zemlje koja predsedava Evropskim savetom u momentu održavanja konferencije, čime je konferencija uspela da okupi na formalan ili neformalan način predstavnike svih institucija Evropske unije, što konferenciji daje poseban značaj i težinu. Ambasador Mađar je na početku svog izlaganja istakao da je predsedavanje Mađarske Evropskim savetom bilo tranziciono sa jasnom željom njegove zemlje da se premosti jaz ka državama kandidatima poput zemalja Zapadnog Balkana kako bi one ubrzale pregovore sa EU, te je posebno istakao Srbiju kao zemlju za koju je više puta u evropskim institucijama isticano da je spremna za nastavak pregovora sa EU.
Ambasador Mađar je takođe najavio uskoro održavanje samita Evropske unije u njenom novom satavu institucija, pre svega Evropske komisije, i zemalja Zapadnog Balkana, kako bi se napredak određenih zemalja u pregovorima koji je vidljiv priznao i dodatno podstakao, ističući posebno Albaniju kao zemlju koja je najviše napredovala u pregovorima tokom mađarskog predsedavanja. Istakao je da se ne odvija samo proces pregovora sa zemljama kandidatima već i sa zemljama članicama kako bi se one ubedile da podrže proces proširenja, te je zadatak godišnjih izveštaja evropskih institucija o napretku pojedinih zemalja kandidata upravo u funkciji prezentovanja zemljama članicama objektivnih razloga zašto bi neko trebao biti podržan na putu pristupanja Evropskoj uniji.
U tom smislu je pitanje kako se može pomoći Srbiji da otvori Klaster 3 za koji je faktički ispunila tehničke uslove, te se, s obzirom da poglavlja u ovom Klasteru nisu bliska pitanjima spoljne i bezbednosne politike Evropske unije, može napredak Srbije u ovom Klasteru ocenjivati nezavisno od drugih pitanja koja bi mogla sprečiti njegovo otvaranje. Ambasador Mađar je istakao da je Srbija što je tiče Klastera 3 uradila zaista ozbiljan posao da se prilagodi evropskim standardima i da za to mora biti nagrađena na način koji će uvažiti njene napore.
Ambasador Mađar je zaključio svoje izlaganje zapažanjem da su evropske institucije bez obzira da li se radi o Evropskoj komisiji ili Evropskom savetu svesne napora koje je uložila Srbija u pripremi Klastera 3 za otvaranje, ali da je pitanje da li isto mišljenje imaju zemlje članice koje mogu usporiti proces otvaranja ovog Klastera i uopšte nastavka pregovora iz političkih razloga, s obzirom na sopstvene političke prioritete.
Nakon izlaganja ambasadora Mađara, četvrti govornik na prvom panelu je bio Dr Zlatko Šabić, savetnik slovenačke predsednice Nataše Pirc Musar, koji je na početku svog izlaganja napomenuo da na konferenciji govori u svom ličnom kapacitetu, te da njegovi stavovi ne trebaju biti shvaćeni kao stavovi slovenačke predsednice ili vlade. Stoga je u nešto slobodnijem maniru napomenuo da stav Evropske komisije o nužnosti proširenja EU na Zapadni Balkan mora biti ozbiljno shvaćen, jer Evropa naprosto nema drugog izbora, budući da će u postojećim geopolitičkim okolnostima sve dok se ne zaokruži i ne primi ovaj svoj „meki stomak“ na Balkanu u članstvo Evropske unije biti ranjiva.
Stoga je značajan posao i pred Evropskim institucijama i pred zemljama kandidatima i zemljama članicama da pravilno razumeju trenutak i da ne budu pojedinačno sebične već da gledaju viši interes Evropske unije za proširenje bez čega se Evropska unija ne može takmičiti sa supersilama poput Kine ili Sjedinjenih država ni u ekonomskom, a posebno ne u tehničkom i tehnološkom smislu, budući da posebno u ovom drugom smislu zaostaje i nije ni među nekoliko prvih svetskih sila.
Dr Šabić je nastavio da je što se tiče Slovenije dobro poznato da ona snažno podržava proces proširenja Evropske unije na region, te je posebnu ulogu imala u podršci dobijanja statusa kandidata i otvaranja pregovora sa Bosnom i Hercegovinom, ali da Slovenija ne želi da podučava bilo koga šta treba da radi da bi se zadovoljili EU standardi, već je svojim primerom pokazala da gleda širu sliku, a ne samo sopstvene uske nacionalne interese, kako bi pomogla homogenost Evropske unije. To joj se isplatilo jer je od pristupanja pre 20 godina višestruko uvećala svoj BDP i shvatila da će i Hrvatska nakon nje postati članica te je otvorena pitanja sa Hrvatskom rešavala unutar EU sistema, te praksa pokazuje da je uvek lakše rešiti međusobna pitanja kada su dve zemlje zajedno unutar sistema EU.
Dr Šabić je zaključio da proces proširenja mora biti meritokratski bez zloupotrebe veta pojedinih država iz političkih razloga, zbog čega je on lično, kao i značajan deo ljudi u Sloveniji za uvođenje odlučivanja kvalifikovanom većinom, a ne konsenzusom što se tiče pitanja proširenja.
Nakon izlaganja Dr Šabića, peti i poslednji govornik na prvom panelu je bio Matjaž Nemec, član Evropskog parlamenta iz Slovenije koji se u diskusiju uključio online putem platforme Zoom, izražavajući žaljenje što se konferenciji nije mogao priključiti dikretnim prisustvom u Beogradu, ali da smatra da su tema i govornici konferencije veoma važni i da se zato uključuje direktno iz Evropskog parlamenta putem Zooma.
Evroparlamentarac Nemec je rekao da nam treba nova energija i nova vizija za priključenje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji jer je proširenje opet na vrhu agende EU zbog geopolitičkih razloga. Međutim, istakao je da je Evropski parlament nakon poslednjih EU izbora skrenuo u desno i da je u njemu nova atmosfera i podela ne više na levicu i desnicu, nego na proevropske i antievropske snage u smislu podrške aktuelnim i postojećim institucijama EU, što će svakako uticati i na proces proširenja EU. No, takođe je istakao da se sa imenovanjem Marte Kos za evropsku komesarku za proširenje oseća nova energija u institucijama EU što se tiče proširenja i da je ona svesna da mora razuveriti skeptične države članice i grupacije u evropskom parlamentu u pogledu daljnjeg proširenja EU.
Nakon izlaganja evroparlamentara Nemeca moderator prvog panela Dr Cvetićanin je svim učesnicima panela postavio isto pitanje – da iznesu svoju procenu o tome kada bi Klaster 3 mogao biti otvoren u pregovorima između Srbije i EU o pristupanju, kao i procenu o tome koje će zemlje Zapadnog Balkana biti eventualno primljene u punopravno članstvo Evropske unije do kraja mandata novih evropskih institucija, odnosno do 2029. godine. Većina govornika prvog panela je na to uzvratila da je Klaster 3 odavno spreman za otvaranje u tehničkom smislu, ali da njegovo otvaranje zavisi od procene koliko je Srbija ne samo formlano, već i suštinski napredovala u reformama. Ambasador Žiofre je posebno pocrtao da je Klaster 3 spreman za otvaranje od 2021. godine, ali da postoje „dva šešira“ koja odlučuju o otvaranju – jedan je Evropska komisija, a drugi su države članice, te da bi Komisija verovatno odobrila otvaranje tog Klastera, ali da određene države članice treba da se ubede da su reforme u Srbiji suštinske, a ne samo formalne, te da je stoga teško preciznije reći kada će Klaster 3 biti otvoren, čime su izlaganja panelista završena u realističkom maniru.
Nakon izlaganja panelista iz publike je postavljeno nekoliko pitanja od strane predstavnika privatnog sektora i međunarodnih privrednih komora, kao i od strane predstavnika medija i predstavnika državnih institucija u Srbiji, a sva su se ticala bolje optimizacije procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji, o čemu su panelisti rekli svoju završnu reč i još jednom podvukli da je proces pregovora komplikovan jer u njemu učestvuju zemlje kandidati, evropske institucije i zemlje članice čijim sadjestvom nastaje onaj institucionalni paket otvaranja i zatvaranja poglavlja i klastera koji je u određenom trenutku realan i sprovodljiv.
Drugi panel konferencije pod naslovom Novi sastav institucija Evropske unije i nova administracija u Americi – Evropska strateška agenda 2024-2029 u novim okolnostima je moderirao ambasador dr Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i na ovom panelu se diskutovalo o odnosima Evropske unije i Sjedinjenih američkih država s obzirom na održane izbore u Americi i EU i na novi institucionalni sastav koji će predvoditi dve strane, ali i o nastavku procesa proširenja EU u novom institucionalnom kontekstu.
Prva govornica na drugom panelu je bila Elvira Kovač, Predsednica Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Republike Srbije koja je na početku svog izlaganja govorila o saradnji između Narodne Skupštine Republike Srbije i Evropskog parlamenta kroz mešoviti Odbor za pridruživanje i stabilizaciju sačinjen od predstavnika srpskog i evropskog parlamenta.
Narodna poslanica Kovač je takođe govorila o diskusijama unutar srpskog parlamenta i posebno Odbora za evropske integracije sa srpskim državnim i evropskim institucijama o optimizaciji procesa pridruživanja Srbije Evropskoj uniji i o susretima koji su srpski parlamentarni zvaničnici imali sa onim evropskim kao što je skorašnji susret predsednica srpskog i evropskog parlamenta, te je najavila još neke susrete u tom pravcu.
Drugi govornik na ovom panelu je bio Pjer Košar, ambasador Republike Francuske u Srbiji koji je svoje izlaganje započeo konstatacijom da je novi sastav evropskih institucija, i Evropskog parlamenta i Komisije, zapravo sastav kontinuiteta u odnosu na prethodne institucionalne sastave EU, ali da je u tom kontekstu stvarno izazov kako će ovaj sastav kontinuiteta sarađivati sa novom američkom administracijom jer se čini da u Americi postoji diskontinuitet i određene društvene nestabilnosti.
U suočavanju sa tim izazovom, Evropska unija, po mišljenju ambasadora Košara, mora biti realistična i ne treba da ima iluzije o novoj Trampovoj administraciji i prema činjenici da Tramp ne voli EU zbog njenih vrednosti, pre svega zbog vrednosti multilateralizma i regulacije. U tom smislu se EU mora pripremiti za veoma teške i komplikovane diskusije sa Amerikom koja i pored svega ostaje glavni saveznik Evropske unije. Diskusije će se voditi oko tri osnovna pitanja – koncepta evropske bezbednosti uključujući pristup ratu u Ukrajini, zatim pitanja međusobne trgovine i tarifa, i, konačno, pitanja globalnih izazova kao što su globalno zagrejavanje i klimatska agenda.
Ambasador Košar je rekao da EU za razliku od nove Trampove administracije ima slične stavove sa nekim zemljama globalnog juga poput Indije i Brazila, posebno što se tiče klimatske agende, ali i snažno partnerstvo sa Kanadom i Japanom bivajući im po stavovima bliža od Trampove administracije, zaključujući svoje izlaganje da EU ima kapaciteta i elemenata u svojoj strateškoj agendi do 2029. godine koji, ako se implementiraju, mogu dovesti do ujedinjenije i jače EU do kraja mandata trenutnih evropskih institucija.
Treći govornik na ovom panelu je bio Luka Gori, ambasador Republike Italije u Srbiji koji je na početku svog izlaganja istakao da je Italija uvek bila iskreno za proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan i da je zato za otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom pogotovo što sada imamo nov momentum koji tangira proces proširenja, a to je rat u Ukrajini usled čega geopolitički momenat postaje ključan u procesu proširenja. Stoga proces proširenja EU trebamo sagledati u novom kontekstu formiranja nove evropske bezbednosne arhitekture i posebno u kontekstu formiranja zajedničke evropske odbrane i smanjivanja zavisnosti Evrope u pogledu kritičnih sirovina od drugih velikih sila.
Po mišljenju ambasadora Gorija ponovni izbor Trampa za predsednika Sjedinjenih država je zapravo svojevrstan poziv za buđenje za Evropu, koja se mora nositi sa tim ako želi da razvije sopstvenu stratešku autonomiju u čemu je posebno važan faktor smanjivanje tehnološkog jaza između Evrope i SAD i Kine u smislu da EU ne zaostaje mnogo tehnološki za ovim silama. EU takođe treba da unapredi svoju konkurentnost na svetskim tržištima te je u tom kontekstu ambasador Gori pomenuo izveštaj Marija Dragija, bivšeg predsednika Evropske centralne banke, u kome je precizirano koliko EU treba da investira u podizanje sopstvene konkurentnosti.
Četvrti govornik na ovom panelu je bio Dr Stiven Blokmans, viši saradnik u Centru za studije evropskih politika, jednog od vodećih evropskih think tankova, koji se u konferenciju uključio iz Brisela preko plaforme Zoom. Na početku svog izlaganja on se osvrnuo na odnose EU i SAD u kontekstu novog personalnog sastava institucija i napomenuo da će drugi mandat administracije Donalda Trampa biti različit od prvog jer će nova američka administracija sada zaista krenuti da nesmetano implementira svoju nativističku, liberterijansku i izolacionističku agendu u odnosu na prvi mandat kada nisu imali potrebno iskustvo da to urade, što sada imaju, a na ruku im ide i što je čak i administracija predsednika Bajdena zadržala neke politike prve Trampove administracije i što se čini da je ovo strateški, a ne taktički pomak Sjedinjenih država.
U tom smislu je Dr Blokmans napomenuo da je agenda nove Trapove administracije suprostavljena Evropskoj strateškoj agendi 2025-2029. Ipak, Dr Blokmans smatra da nije Evropa na prvoj liniji fronta sa novom Trampovom administracijom već je to pre svega Kina, a da Evropa u toj borbi između dve strane može biti kolateralna šteta, prvenstveno što se tiče uvođenja protekcionističkih carina od strane SAD Evropi, jer su evropska privreda i tržište mnogo ranjiviji od kineskog.
Što se tiče eventualnog povlačenja Amerike iz NATO-a Dr Blokmans je procenio da Tramp neće ići u tome suviše daleko i da mu je osnovni cilj da podigne procenat odvajanja za odbranu ostalih država u NATO-u. Međutim, i pored toga što Tramp u ovome neće ići predaleko, Evropa treba da razvija svoju stratešku autonomiju i da primeni svoju Stratešku agendu 2025-2029. kako bi bila spremna na sve izazove.
Peti govornik na ovom panelu je bio Prof. Dr Predrag Bjelić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i međunarodno priznat ekspert za globalnu trgovinu. On je govorio o poziciji Svetske trgovinske organizacije (WTO) koja je bila nemoćna pred protekcionističkim merama prve Trampove administracije, podvlačeći da se sama struktura WTO promenila od prijema Rusije i Kine, gde sada unutar organizacije Kina ima veći uticaj nego SAD koje se okreću protekcionizmu. Profesor Bjelić je naglasio da se protekcionizmu nije okrenula samo prva Trampova administracija, već je Bajdenova administracija nastavila slične politike, što je samo uvod u pravu ekspanziju protekcionističkih mera za vreme druge Trampove administracije koje se verovatno neće primenjivati samo protiv nekih zemalja poput Kine, već protiv čitavog niza zemalja.
U svemu ovome po mišljenju profesora Bjelića i Srbija može biti dovedena u neugodnu poziciju te je upravo iz ekonomskih i trgovinskih razloga važno po njegovom mišljenju da se proces proširenja Evropske unije nastavi i da Srbija ide u tom pravcu jer to omogućuje bolju zaštitu od raznih protekcionističkih mera. Profesor Bjelić takođe smatra da je za samu EU važno razvijanje ekonomskih i trgovinskih odnosa sa Kinom kao kontrateža eventualnim Trampovim tarifama na evropske proizvode, te da u tom smislu EU i Kina treba da naprave izvesni strateški kompromis koji će imati pozitivne ekonomske efekte na razne države Evrope.
Po mišljenju prof. Bjelića EU zaostaje za Kinom i SAD u agilnosti svojih ekonomskih mera i uopšte je u neugodnoj poziciji da trpi trgovinski pritisak sa obe strane, usled čega je Evropskoj uniji potrebno više strateškog načina mišljenja, a manje birokratskog. Takođe je i Srbiji potrebno više strateškog načina mišljenja i uvida da ona npr. za Kinu nije zanimljiva po sebi već kao potencijalna buduća članica Evropske unije preko čega Kina dobija pristup evropskih tržištima, o čemu svedoči činjenica da je Kina više zainteresovana za zemlje centralne Evrope koje su članice EU nego za Zapadni Balkan koji još čeka prijem.
Nakon izlaganja prof. Bjelića usledila su pitanja iz publike panelistima, te se povela plodna diskusija koja je obuhvatila niz tema – od konkretne političke situacije koja uslovljava rad skupštine Srbije na implementaciji evropskog zakonodavstva, sve do situacije u Siriji tj. na Bliskom Istoku, odnosno Ukrajini kao pokazatelju geopolitičkih trendova i odnosa snaga među velikim silama. Ambasador Gori je zaključio ovaj panel konstatacijom „da se istorija vratila“ iako je proglašavan njen kraj i da smo pogrešno mislili da se možemo baviti samo temama poput ekonomije, digitalne transformacije i zelene agende, te da će Evropa ponovo morati da se pozabavi istorijskim temama kao što su konflikti, migracije i odnos među različitim etničkim grupama ako želi da deluje kao geopolitički akter.
Nakon drugog panela usledio je zaključni panel konferencije sa tri govornika čiji je zadatak bio da sumiraju glavne teze konferencije i pretvore ih u konretne zaključke koji mogu poslužiti javnim politikama koje se bave procesom proširenja Evropske unije i usaglašavanjem standarda i zakonodavstava između Srbije/zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije.
Prvi govornik na ovom zaključnom panelu je bio Damjan Bergant, ambasador Republike Slovenije u Srbiji i predstavnik ambasade koja je bila glavni organizacioni partner ovogodišnje konferencije Strateški Tokovi 2024. Na početku svog izlaganja on je rekao da je diskusija na oba panela konferencije bila veoma dobra, čak i izuzetna, te da su zaključci konferencije upotrebljivi i da se moglo mnogo naučiti o nastavku procesa proširenja EU iz dosadašnjeg toka diskusije. Naglasio je da je Slovenija uvek bila, da jeste i da se nada da će uvek biti pristalica proširenja EU, posebno na Zapadni Balkan, te je zahvalio svim govornicima konferencije koji su ovoj temi dali doprinos kroz kvalitetne diskusije.
Ambasador Bergant je naglasio da je konferencija pokazala značaj novog institucionalnog sastava EU u kontekstu geopolitičkih pomeranja, ekonomskih nesigurnosti i društvenih transformacija, na što EU treba da odgovori čvrsto i sa novom vizijom. Zaključio je svoje izlaganje konstatacijom da je sada vreme da se reči pretvore u dela i da se sve ono što smo čuli na konferenciji o nastavku proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan pokuša sprovesti u delo, zahvaljujući se Forumu za strateške studije na inicijativi za organizaciju konferencije sa ovom temom.
Drugi govornik nac zaključnom panelu je bio Dr Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i ambasador u penziji, koji je svoje izlaganje započeo konstatacijom da su diskusije na konferenciji bile izuzetne i da su dotakle najvažnije teme vezane za novi sastav institucija Evropske unije. Naglasio je da su upravo održani evropski izbori i dalje omogućili centrističkim grupacijama da zadrže prevlast u EU institucijama ali da se mora realno priznati i da je na tim izborima EU skrenula udesno, pa imamo po prvi put u istoriji potpredsednika Evropske komisije iz redova krajnje desnice koja je ipak proevropska, što je dovelo do strateške saradnje centra i krajnje desnice, što obeležava i unutrašnju politiku raznih EU zemalja poput Austrije i Švedske, te ćemo kapacitete ove strateške saradnje tek videti u budućnosti.
Potom je ambasador Lopandić istakao da je važno što je konferencija naglasila novi momentum u veži proširenja EU koji se ponovo stvorio, ali je naglasio da je „slon u sobi“ činjenica da i dalje nema konsenzusa između članica EU o tempu i obimu daljeg proširenja, ali i o stvarima kao što je budžet EU za period 2029-2034 o čemu počinju pregovori, a da se zemlje EU još nisu usaglasile o reformi načina donošenja odluka većinom umesto konsenzusom i o tome da li će i dalje svaka zemlja članica imati svog komesara ili će neke od toga odustati.
Svoje izlaganje je ambasador Lopandić završio konstatacijom da EU ima nedovšren posao na Zapadnom Balkanu jer smo prespavali poslednjih deset godina i da je pitanje realnih namera u pogledu nužnih reformi koje treba da izvede vlada Srbije kako bi se proces pregovora sa EU napredovao jer smo prespavali u tom smislu poslednjih 10 godina. Naglasio je da je važno da imamo konsenzus i dijalog unutar srpskog društva o tim nužnim reformama potrebnim za napredak pregovora sa EU. Zaključio je da aktuelni pristup EU proširenju jedne po jedne države vodi mogućnosti da na Zapadnom Balkanu ostane institucinalna rupa ukoliko se npr. u punopravno članstvo EU ne pridruže Srbija ili Bosna i Hercegovina, ali da na žalost nije realno da ovaj pristup bude zamenjen pristupom u kojem bi sve države regiona istovremeno bile primljene u EU.
Finalni govornik ovog zaključnog panela i čitave konferencije je bio Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije (FORST) koji se na početku svog izlaganja zahvalio na učešću svim govornicima konferencije i gostima u publici. Zaključio je da je konferencija imala dva različita panela – prvi optimistični koji se ticao nastavka procesa proširenja Evropske unije i drugi realistični koji je na realističan način razmatrao geopolitičke odnose u svetu, te da je taj spoj optimizma sa realizmom baš ono što pokušava da postigne Forum za strateške studije – da se stvari pomeraju napred, ali u realističnom, a ne nerealističnom maniru.
Na kraju svog izlaganja Dr Cvetićanin je zahvalio timu Foruma za strateške studije koji je zaslužan za organizaciju konferencije i predstavio ga publici kao jedan redak spoj mladih ljudi, studenata i volontera sa iskusnim diplomatama koji su članovi Foruma za strateške studije koji je time produktivan spoj mladosti i iskustva.