Specijalnim izaslanicima Amerike i Velike Britanije za Zapadni Balkan priključuje se još jedan iz Nemačke, doduše nižeg ranga jer će biti izaslanik Bundestaga – Adis Ahmetović (28). Član je vladajuće Socijaldemokratske stranke (SPD), poreklom je iz Bosne i Hercegovine, slovi za ambicioznog, pragmatičnog i harizmatičnog a sagovornici „Blica“ ocenjuju da je reč o novoj „činjenici“ na spoljnopolitičkom nebu koju ne treba gubiti iz vida.
Čim je Ahmetovićevo postavljenje postalo javno, ovaj mladi političar je zvanično predstavio prioritete. Jasno i glasno je rekao da je njegova glavna težnja „da svoju funkciju iskoristi za stabilizaciju regiona“.
– Suočavamo se sa velikim međunarodnim izazovima. Naš cilj je da implementiramo socijaldemokratske principe mira i razumevanja u konkretne akcije. O očuvanju mira u Evropi odlučivaće se ne samo na ukrajinsko-ruskoj granici, već značajno i na Zapadnom Balkanu, eksplicitno u Bosni i Hercegovini. Želim aktivno da radim na stabilnosti i očuvanju mira na ovim prostorima. Širenje EU treba da se desi – istakao je Ahmetović u objavi na Fejsbuku.
Ovo mu nije bio prvi put da govori o stabilizaciji Balkana.
Nasledio „komšiju“
Ahmetović dolazi na poziciju koju je pre njega obavljao Josip Juratović, a kako prenosi DW, sredinom novembra Ahmetović i Juratović, nekoliko nedelja nakon što je Ahmetović direktnim mandatom u izbornoj jedinici Hanover-Stat i izabran u Bundestag, susreli su se u Štutgartu s članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Željkom Komšićem.
Već tada je Ahmetović počeo kritički da se izjašnjava o destabilizujućoj ulozi predstavnika Republike Srpske Milorada Dodika.
Kada je Amerika uvela sankcije protiv Dodika i dela njegovog okruženja, Ahmetović je izrazio želju da slične korake napravi i Nemačka.
– Mi moramo odlučno da delujemo protiv onih koji sprovode korupciju i destabilizaciju i unose razdor u regionu kao i protiv onih koji to omogućavaju i podržavaju – poručio je Ahmetović.
Ove izjave pomažu u sklapanju slike o političkim stavovima Ahmetovića, ali je isto tako činjenica i da javnost u o njemu malo zna.
Ko je Adis Ademović?
Kao što se može nasluti na osnovu imena i prezimena, bosanskog je porekla, a njegovi roditelji su devedesetih izbegli u Nemačku.
Biografija donekle podseća na filmsku priču, sadrži sve njene elemente – od roditelja koji su izbegli i započeli život iznova kao fizički radnici, do njega koji nepokolebljivo grabi ka vrhu političke scene Berlina.
Ahmetovićevi roditelji su, kako je sam ispričao, za vreme ratova u Jugoslaviji, 1992. godine, izbegli iz Kotor Varoši u Hanover, gde je 1993. rođen Ahmetović.
Otac Fuad je u domovini radio kao upravni advokat, ali je kada je došao u Nemačku bio građevinski radnik, a majka Edina je radila kao čistačica.
Na Univerzitetu Lajbnic u Hanoveru studirao je politiku, ekonomiju i germanistiku, a bio je stipendista Fondacije Fridrih Ebert.
Tokom studija radio je kao istraživač-saradnik za poslanicu u Bundestagu Kerstin Tak. To je bio njegov prvi susret sa Bundestagom, a onda je dve godine kasnije došao na čelo kabineta Mustafe Erkana, bivšeg člana SPD-a i člana donjosaksonskog Landtaga (parlament Lihtenštajna).
Kasnije je bio lični savetnik ministra predsednika Donje Saksonije i predsednika SPD Donje Saske, Stefana Vajle, a onda od 2020. konsultant za vladino planiranje i osnovna pitanja u državnom kancelariji Donje Saske.
Socijaldemokratskoj partiji Nemačke koja ga je dovela do najnovije funkcije se priključio 2008., bio je predsednik Mladih socijalista Hanovera i jedan od dvojice lidera SPD-a.
Sa 22 godine Ahmetović je postao nemački državljanin i odrekao se bosanskog pasoša, što je bio jedan od uslova za bavljenje politikom kroz institucije.
Najlmađi Bosanac u Bundestagu
Na nemačkim saveznim izborima 2021. Ahmetović je pobedio u izbornoj jedinici Hanover-Stat I.
– Najmlađi sam Bosanac u ovome! – ponosno je izjavio nedavno, pre nego što je izabran u Bundestag.
Za sebe kaže da „nikad nije zaboravio svoje korene“, a najavljivao je da će se truditi da bude „jaki glas Nemačke za BiH u parlamentu“ i da će sarađivati sa visokim predstavnikom za BiH Kristijanom Šmitom.
Zvanično za to ima „oruđe“ na raspolaganju, jer kao povereniku za Zapadni Balkan na Ahmetoviću da priprema savete i mere, a svom socijaldemokratskom zastupničkom klubu i zaključke za Spoljnopolitički odbor. Isto tako će biti odgovoran za izveštavanje parlamenta o stanju na Zapadnom Balkanu.
Pitanje je šta nam govori o Berlinu što je baš Ahmetović izabran za ovu poziciju, i, ne manje važno, šta znači za Srbiju?
Nova činjenica na spoljnopolitičkom nebu
Dr Neven Cvetićanin predsednik Foruma za strateške studije IDN kaže za „Blic“ da funkcija na kojoj je nije od najviše važnosti, ali jeste bitna jer u Bundestagu stvara predstavu o Zapadnom Balkanu.
– Dobro je što je izvestilac član SPD a ne Zelenih koja ima nešto tvrđi stav prema Zapadnom Balkanu. SDP ima pragmatičan stav prema regionu, što znači da i njihov izvestilac prema velikim silama ima takođe izbalansiran stav – napominje Cvetićanin.
Za njega nije iznenađenje što je neko ko je „našeg porekla“ izabran za izvestioca za Zapoadni Balkan.
– Potpuno je bilo za očekivati da se posle Juratovića nama opet bavi neko ko je poreklom sa ovih prostora. Mislim da će Ahmetović svakako biti zanimljiv spoljnoj politici Srbije jer je pokazao da je sposoban, harizmatičan i da bi mogao doći u sam vrh politike. To je činjenica na koju možemo da računamo, i da iskoristimo i uspostavimo dobre odnose kako bi predstavili interes Srbije i Srbiju na Zapadnom Balkanu. Neće se baviti samo BiH, već propovedanjem brže integracije celog regiona, a nova vlada će imati nešto drugačiji pristup od Merkeline, više će ohrabrivati članstvo čitavog regiona u EU – zaključuje Cvetićanin.
(Blic)