Sajber kriza, visoka tehnologija, klimatske promene, ekološka kriza, nejednakost, promene industrijske proizvodnje… su samo neki od novih izazova sa kojima se Evropa suočava. Na koje sve načine oni mogu da se reše koji je odnos i uloga Zapadnog Balkana u odnosu na njih bilo je reči na drugom panelu nedavno održane konferencije “Strateški tokovi 2021: Evropska unija i Zapadni Balkan u eri nakon Angele Merkel”.
Učesnici drugog panela, treće po redu konferencije “Strateški tokovi”, pod nazivom “Nova Era – Novi izazovi” bili su:
- ambasador Slovenije u Republici Srbiji, Damjan Bergmant
- direktor istraživanja i šef spoljnopolitičke jedinice EU, Centar za studije evropskih politika CEPS, Stiven Blokmans
- predsednik Instituta za evropske perspektive i bezbednost IPSE, Emanuel Dupi
- direktor Nemačkog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost, Dušan Reljić
Uvodnu reč na panelu je imao predsednik Foruma za strateške studije FORST, Neven Cjetićanin, koji je bio i moderator.
Više prioriteta u Sloveniji
O prioritetima Slovenije, kao predsedavajuće EU u drugoj polovini ove godine, i izazovima kojima će oni pokušati da se suprotstave, govorio je ambasador Slovenije u Srbiji, Damjan Bergmant.
Pričajući o prvom prioritetu, pripremi na krize koje bi ubuduće Evropsku Uniju mogle da “uhvate”,.istakao je da se pored pandemijske krize, i novog soja koji preti da poremeti rad EU, pojavila nova pretnja, tj. sajber kriza.
– Na početku pandemijske krize nismo bili dobro pripremljeni i imali smo problem oko nabavke medicinske opreme, probleme u radu i distribuciji vakcina, kaže Bergman i dodaje da postoji mogućnost da će doći do krize na području sajber kriminala, jer dolazi sve češće do velikih upada u sisteme banka, sisteme odbrane i sl.
– Nadamo se da ćemo biti odgovorniji i otporniji, nastavlja Bergmant.
On je ukazao na to da će Slovenija aktivno raditi i na klimatskom i energetskom zakonodavstvu.
– Mi treba da do 2030. godine smanjimo gasove staklene baste za 50 odsto, to je jedan od naših prioriteta, nastavio je Bergmant.
– Jako je interesantna i ozbiljna tema razvoj veštačke inteligencije, koja može da pomogne u borbi protiv kriza i tome ćemo pripisati veliki interes, istakao je Bergmant.
U igri i “veće sile”
Pozivajući se na istraživanje iz 2018. godine o lepezi izazova i megatrendova koji “prete” Evropi, Blokmans kaže da su u razmišljanju o budućnosti Evrope, u igri “veće sile” koje su veoma važne i itekako se tiču Zapadnog Balkana.
– Geopolitiku pokreću geoekonomske promene, zato što se centar “ekonomske gravitacije” pomera od Evrope ka Aziji. Poslednjih neoliko godina evropske institucije i države članice su zabrinute produbljivanjem produktivnog jaza sa SAD, i migracije proizvodnje u Aziju. Sa pojavom pandemije, ovo je postalo potpuno jasno, trgovinski lanci i novi modeli proizvodnje, kao što su just in time (tačno na vreme) i “vitka” proizvodnja, su bili testirani, i javila se potreba da se relociraju u Evropu, ne u EU ali negde u komšiluku, gde je rad jeftiniji kako bi se “podebljala” strateška autonomija Evrope, rekao je Blokmans.
Blokmans je dodao da postoje razne vrste ideja, planova, šema i kolaborativnih investicija koje su eksplodirale u poslednjih nekoliko meseci, i to je pomerilo pažnju na asertivnu EU koja je fokusirana na kompetentnu održivost.
On je istakao da je šteta po ekonomiju, najveći problem, ali da kriza ubrzava rast i promene, posebno u polju digitalnih tehnologija, i zelene politike, i da je ključno u izbegavanju štete osigurati stabilnost finansijskog sistema.
– Strateška i obrnuta zavisnost EU u osetljivim ekosistemima pokazuju slabosti u energetski intenzivnim industrijama, zdravstvu i naprednim tehnologijama, i tiču se pristupa sirovim materijalima, farmaceutskim sastojcima, hidrogenu, poluprovodnicima, i klaud tehnologijama. Cilj, tj otpornost EU na ove rizike, treba postizati diverzifikacijom lanaca snabdevanja, i stvaranjem internacionalnih partnerstava, kazao je Blokmans.
Izazovi se nisu bitno promenili
Stav direktora Nemačkog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost, Dušana Reljića je da se izazovi nisu bitno promenili, i da je i dalje ključan problem nejednakost koja se ispoljava i unutar država i na nivou Evropske Unije, i u odnosu prema “nominalno” spoljnim državama
On je, govoreći o unutrašnjim nejednakostima na Zapadnom Balkanu, istakao činjenicu da se sa dolaskom kapitalizma u region, unutrašnja nejednakost povećala, da je, na ekonomskoj lestvici donjih 40 odsto stanovništva izgubilo prihode,dok je sam vrh, tj. 1 odsto stanovništva na vrhu uvećalo svoje bogatstvo.
– Postoje istraživanja koja pokazuju da je odnos, pojedinačno, prema demokratiji u velikoj meri uslovljen osećajem blagostanja u društvu i ličnim prihodima. Izazov od ranije je postao još veći, kaže Reljić.
Protiv krize uz pomoć 5 faktora
Prema mišljenju predsednika Instituta za evropske perspektive i bezbednost IPSE, Emanuela Dupija, strateška autonomija Evrope, ne može da se raspravlja samo unutar EU već mora da se uključi širi krug zemalja.
Dupi je dodao da ako želimo da prevaziđemo trenutnu krize, moramo da prevaziđemo 5 faktora: ljudski, digitalni, ekološki, ekonomski i geopolitički.
– Što se tiče digitalnog faktora on ističe da Evropska unija nije uzela u obzir neophodnost da bude manje zavisna, da je, što je vrlo opasno, izvezla nekoliko ključnih strateških sredstava, ako što je na primer industrijski kapacitet Evrope, kazao je on.
Kako on nastavlja da izlaže, nova politika mora da stavi akcenat na relokalizaciju, ne samo u smislu poboljšanja radne snage u Evropi, već i uzeti u obzir da u blizini Evrope, na obalama Mediterana postoji relevantna i kompetentna radna snaga, nalik onoj u Aziji.
– Digitalni faktor je i ogromna prilika za ekonomiju, sa većim digitalnim kapacitetima može da se stvori nešto nalik regionalnom ekonomskom partnerstvu koje postoji u Aziji (Asean+6 koji je najveći trgovinski sporazum na svetu), nastavlja Dupi, i zaključuje da rupu u toj strategiji može da popuni Zapadni Balkan.
(Blic)