Da Rusija neće tek tako odustati od svojih ne baš najjasnijih ciljeva u Ukrajini jasno je nakon pune dve nedelje krvavih borbi na istoku Evrope. Uprkos najradikalnijih zapadnih sankcija u istoriji ruska invazija svakim danom napreduje toliko da su i zapadni analitičari uvideli da se rat u Ukrajini neće tek tako završiti bez ustupaka Moskvi.
„Čoveka sa nuklearnim oružjem ne možete ostaviti u rupi“
Tako je bivši šef CIA general Dejvid Petreus rekao da Putina ne treba ostaviti u “rupi” pošto ima nuklearno oružje i da mu se mora dati izlaz.
Foto: Victority / Alamy / Profimedia
Kako je rekao, čoveka koji ima nuklearno oružje ne treba saterati u ćošak.
– Svakako se nadam da nije sposoban da ga upotrebi. Ali, ne bi trebalo da se oslanjamo na nadu, već na realnost. I ono što treba da uradimo je da takvu pretnju shvatimo vrlo ozbiljno, a druga da pronađemo način da obezbedimo Rusiji izlaz. Jer, nikada ne želite da čoveka koji ima nuklearno oružje da saterate u ćošak i poziciju da oseća da nema šta da izgubi – rekao je Petreus i dodao da strahuje da će u frustraciji napraviti veliku štetu, „ugasiti svetla i struju“.
Bivši šef CIA podseća da je ceo svet na Putina „spustio“ ekonomiju, finansijske institucije, vojsku na ratištu.
– Moramo da vidimo kako da omogućimo Putinu da se izvuče iz ovoga, i da vidimo šta je to o čemu možemo da razgovaramo sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim kako da kroz diplomatske pregovore obezbedimo neki način, ali da to svakako ne bude kapitulacija – napomenuo je Peteurs.
Zelenski: Shvatili smo da NATO nije spreman da prihvati Ukrajinu
Šta više, Zelenski je već odlučio da koliko toliko „spusti loptu na zemlju“.
Foto: Ukrainian presidential press office / Tanjug/AP
– Što se tiče NATO-a, odavno sam se ohladio po tom pitanju nakon što smo shvatili da NATO nije spreman da prihvati Ukrajinu. Alijansa se plaši kontradiktornih stvari i konfrontacije sa Ruskom Federacijom – izjavio je Zelenski pre dva dana u intervjuu za američku televiziju „ABC World News“.
Kako je rekao, Ukrajina neće „na kolenima moliti“ NATO ni za šta i dodao da postoji šansa da se pronađe kompromis u pogledu priznanja Krima i nezavisnosti samoproglašenih republika Donjeck i Lugansk.
– Mislim da možemo da razgovaramo o pitanjima koja se tiču privremeno okupiranih teritorija i nepriznatih republika, koje niko nije priznao osim Rusije, ovih pseudo-republika. Mozemo pronaći kompromis o daljoj sudbini ovih teritorija. Možemo da razgovaramo o tome i nađemo kompromis o tome kako će ljudi nastaviti tamo da žive – poručio je Zelenski.
Bivši ambasador u Ukrajini Stiven Pajfer podseća da su se Francuska, Nemačka i Mađarska već u prošlosti protivile ulasku Ukrajine u NATO.
– To bi bio jedan od načina da se reši problem, ako Putin želi izlazak – rekao je Pajfer.
„Poziv SAD-u na pregovore“
Da li je to rešenje za ukrajinsku krizu odnosno šta bi Ukrajina ili Zapad mogli da ponude Rusiji kako bi se rat završio – tema koju je „Blic“ analizirao sa sagovornicima.
Predsednik Foruma za strateške studije (FORST) Neven Cvetićanin ističe za „Blic“ da je rat u Ukrajini, zapravo, poziv Rusije SAD-u da pregovaraju.
Foto: Dejan Briza / RAS Srbija
– Moskva SAD vidi kao jedinog dostojnog pregovarača. Pentagon je sve vreme u komunikaicji sa ruskom vojskom i zahvaljujući tome Petreus ima adekvatne informacije, a kao ugledni general dobro zna šta znači biti nuklearna sila i raspolagati nuklearnim naoružanjem i taktički i strateški. Zato je izneo racionalno mišljenje da se sa Rusijom mora pregovarati – naglašava Cvetićanin.
Kako kaže, zbog toga su pregovori Rusije i SAD-a više u rukama vojnika nego diplomata.
– Mene sve ovo podseća na hladnoratovsku raketnu krizu iz 1962. Godine. Zato i mislim da je rat u Ukrajini poziv Rusije da se pregovara. Postoje dva rešenja. Ili da se napravi neka nova Jalta kao krajem Drugog svetskog rata ili da sukob eskalira toliko da niko ne može da pretpostavi šta će se dogoditi – ocenjuje Cvetićanin.
Rusija hoće da bude nadzornik Crnog mora
Naš sagovornik smatra da delovanje ruske vojske na terenu otkriva šta želi Moskva.
Foto: Ministarstvo odbrane Rusije / EPA
– Rusiji su pre svega bitne vojne operacije od Krima preko Hersona ka Odesi jer želi da bude nadzornik ili supervisor Crnog mora. Zbog toga hoće neutralni status Ukrajine i da kao sila na Crnom moru bude pitana za sve. Crno more Rusiji je značajno i kao prilaz Bosforu i Dardanelima – objašnjava Cvetićanin.
Zato smatra da je sve ovo što se dešava u Ukrajini “ispitivanje snaga na terenu”.
– Rusija traži kredibilnog partnera iz SAD-a za pregovore. Traži globalnog igrača za pregovore, a to nisu ni Kijev, a ni EU čiji je imidž značajno narušen. Moskva Zapad i dalje naziva partnerom, a ne neprijateljem ili protivnikom što znači da traži pregovore. Što duže traje rat u Ukrajini to će ulozi biti veći. Bio je prvo Krim pa Donbas, sad Ukrajina i ko zna dokle će se stići? Zato je ovo po meni globalni strateški poker, a ne šah – zaključuje Cvetićanin.
Zapad ne može da pregovara u ime Ukrajine
S druge strane, istraživač pri Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) Igor Novaković smatra da Zapad ne može u ime Ukrajine da pregovara sa Rusijom niti da Putinu nudi izlaznu strategiju.
FOTO: Vladimir Živojinović / RAS Srbija
– Ono što Zapada može je da pregovara eventualno u vezi sa bezbednosnom arhitetkturom Evrope. S druge strane, videli smo da je predsednik Ukrajine Zelenski uputio Moskvi poziv na kompromis kako bi se kroz pregovore dođlo do međusobno prihvatljivog rešenja. Moguće da će novi format za pregovore biti napravljen već danas kada se ukrajinski i ruski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba i Sergej Lavrov sastaju u Turskoj – naglašava Novaković.
Naš sagovornik podvlači da NATO ne može nikakvim dokumentom da garantuje Rusiji da neće primiti Ukrajinu u svoje članstvo.
Foto: Nataša Ivanovski / RAS Srbija
– Severnoatlantski pakt neće menjati svoju osnivačku povelju po kojoj članice NATO-a mogu biti sve evropske države. Dakle, NATO siguno neće u osnivačkom aktu napisati da Ukrajina nikada neće biti njena članica. To da Ukrajina neće ući u NATO Moskvi može da garantuje jedino legitimna i legalna vlast u Kijevu u direktnim pregovorima. Dakle, samo Zelenski, a ne neki ruski pijun – objašnjava Novaković.
I dalje nije najjasnije ni koji su uslovi Rusije da zaustavi rat u Ukrajini.
– Pre nekoliko dana čuli smo da Moskva od Kijeva traži vojno neutralni status Ukrajine i priznanje Krima kao ruske teritorije. Da bi nakon toga potparol Kremlja izašao sa dopunskim zahtevom da Ukrajina prizna nezavisnost Donjecka i Luganska. Moje je mišljenje da Rusija nema šanse da odustane od Krima, a da za Donbas postoji mogućnost naknadne primene sporazuma iz Minska – zaključuje Novaković.
Rusija neće mir dok ne osvoji Marijupolj?
Istraživač pri Centru za međunarodne i bezbednosne poslove Novaković ističe da se rat u Ukrajini svakako neće obustaviti bez obzira na današnje pregovore u Turskoj.
– Mislim da se Rusija neće zaustaviti dok ne ostvari neku značajniju pobedu na terenu. To bi moglo da bude osvajanje Marijupolja koja je ključna ukrajinska luka na Azovskom moru, a i deo je Donbasa gde se vodi rat već osam godina – ocenjuje Novaković.