Na nedavnom zasedanju MMF-a i Svetske banke, susret finansijera, bankara i kreatora ekonomskih politika pretvorio se u kritičnu refleksiju globalnih ekonomskih i geopolitičkih kretanja. Svetu su poslate optimistične poruke o stanju globalne ekonomije, ali su očekivanja učesnika skupa i svetske stručne javnosti, bila veća od toga.
Dogodilo se slično onome, kada odete kod doktora po dijagnozu i očekujete da vam da lek, a umesto toga konstatuje vam se samo dijagnoza: svetska ekonomija je otporna ali ostaju rizici: inflacija, kamatne stope, cene nekretnina, održanje finansijske stabilnosti, izazovi na polju donošenja dobrih fiskalnih mera i gepolitička kriza.
Pored toga, po drugi put u samo dve godine, zvaničnici su napustili konferencijske sale bez jasne i jedinstvene poruke. Nisu postigli jedinstvo po pitanju uticaja ratova u Gazi i Ukrajini na globalnu ekonomiju.
Da li je reč o prolaznom tamnom oblaku na ekonomskom horizontu ili nečemu daleko ozbiljnijem – simptomu disonance između svetskih sila? Jer iza kurtoaznih diplomatskih izjava i formalnih protokola, nazrele su se vidljive konture geopolitičkih rivalstava i ekonomskih interesa. Svetski lideri, zato, moraju pažljivo da analiziraju ovaj trenutak, jer su odgovori na sva ova pitanja važni za budućnost globalne ekonomije.
Mihajlo Đukić, naučni saradnik sa Instituta ekonomskih nauka, kaže da, nakon izbijanja rata u Ukrajini, a posebno nakon sukoba na Bliskom istoku, ne treba očekivati potpuni konsenzus oko svih pitanja, a posebno kvalifikacije konflikta.
“Odsustvo zajedničke poruke nakon prolećnih sastanaka nije značajno samo po sebi, s obzirom da to polako postaje redovna praksa u poslednje dve godine. Ipak, treba imati u vidu da se radi o dve još uvek najznačajnije finansijske institucije na svetu koje svakako dele zajedničke ciljeve po pitanju promocije globalne stabilnosti, smanjenja siromaštva i održivog razvoja”, ističe Đukić.
Prema njegovim rečima, geopolitička podela je duboka i predstavlja „novu normalnost“.
“Predsedavajući Odeljenja za komunikacije MMF je istakao da će ratna dešavanja u okviru zajedničkih sastanaka biti analizirana isključivo u kontekstu njihovog uticaja na globalnu ekonomiju. Ipak, različito viđenje bezbednosnih izazova samo dodatno pojačava utisak da je potrebna značajnija reforma kada je u pitanju funkcionisanje ovih institucija. Osam decenija od osnivanja MMF i SB, postavlja se pitanje kapaciteta ovih organizacija da odgovore na izazove 21. veka. To se posebno odnosi na politike usmerene ostvarenju Ciljeva održivog razvoja, servisiranju spoljnog duga i razvojne probleme zemalja globalnog juga od kojih najveći broj ni na koji način nije doprineo širenju konflikta, a trpi značajnu štetu”, mišljenja je Đukić.
Neto finansijski transferi zemljama u razvoju pali na najniži nivo
Kao primer alarmantne situacije on navodi nedavne podatke „The ONE Campaign“ (globalna organizacija koja se bori protiv siromaštva i nepravde) koji pokazuju da su neto finansijski transferi zemljama u razvoju pali na najniži nivo od svetske ekonomske krize, te da odlivi otplata njihovih dugova ponovo prevazilaze iznos priliva uključujući nove zajmove i razvojnu pomoć.
“U 45 zemalja troškovi servisiranja duga iznose preko 15% budžetskih prihoda. Pandemija i konflikti su uticali da je broj apsolutno siromašnih u 2022. porastao na oko 712 miliona, što je porast od oko 23 miliona u odnosu na 2019. i predstavlja promenu dosadašnjeg trenda. Suštinska reforma međunarodnih finansijskih organizacija je neophodna i ona podrazumeva globalni politički dogovor uključujući sistem odlučivanja gde spada i reformisanje sistema kvota MMF-a, fundamentalno preispitivanje prioriteta sa fokusom na klimatske promene i kredibilno ispitivanje efektivnosti politika sa ciljem boljeg korišćenja ograničenih resursa”, smatra Đukić.
Finansijske institucije se nisu složile oko izjave o ratu u Ukrajini i Gazi, ali mi znamo da je uzrok neslaganja daleko dublji i složeniji. Postoji različito viđenje geopolitičke situacije i to se reflektuje na funkcionisanje međunarodnih finansijskih institucija. U takvim okolnostima se njihov kredibilitet urušava i pojedine zemlje mogu postati opreznije kada je u pitanju finansiranje zajedničkih inicijativa”, kaže Đukić.
Tradicionalni donatori, prema njegovim rečima, mogu pokazati veću averziju prema riziku i odlučiti da sredstva preusmere u sopstvene razvojne projekte.
Kada su u pitanju zemlje u razvoju, sagledavajući neravnomerne uticaje klimatskih promena i suočavajući se sa problemima u vezi sa otplatom dugova, ove zemlje mogu pitanja koja se odnose na održivi razvoj staviti u drugi plan. Postoji opravdana zabrinutost siromašnih da troškovi rešavanja klimatskih promena nisu pravični, odnosno da one zemlje koje najviše zagađuju treba da snose i najveće troškove. Konačno, osim klimatskih promena, postoje pitanja koja zahtevaju zajedničko delovanje, a čije rešavanje će u odsustvu funkcionalnih međunarodnih organizacija biti ograničeno. Takva pitanja uključuju pitanje zajedničkog pristupa restrukturiranju dugova i koordinaciju međunarodnih poreskih inicijativa”, ističe Đukić.
Izbor tema (ne)očekivan
Đukić konstatuje da su sa sastanka poslati pozitivni signali o stanju svetske ekonomije i to u kontekstu da je najgore iza nas. On prepoznaje i da su MMF i SB shvatile da se moraju posvetiti manje razvijenim krajevima sveta, što je dobra poruka sa američkog kontinenta.
“Pozitivne tonove možemo tumačiti u svetlu činjenice da je period, koji je obeležilo naglo podizanje kamatnih stopa, za nama. Svetska ekonomija pokazala je otpornost, blaga korekcija cena nekretnina i procene globalnog rasta od 3,2% u naredne dve godine čine se sasvim solidnim u ovim okolnostima. Pozitivan utisak ostavljaju i najave u vezi sa novim razvojnim inicijativama kao što su novi zdravstveni program koji će obuhvatiti 1,5 milijardi ljudi, i zajednička saradnja SB i Afričke razvojne banke u vezi sa unapređenjem infrastrukture u Africi. Ipak, pomenuti rizici, a pre svega ratni sukobi, čine rast u srednjem roku prilično neizvesnim. Nivo zaduženosti velikog broja zemalja sa niskim dohotkom u kombinaciji sa eventualnim problemima u snabdevanju energentima i visokim troškovima zaduživanja mogu predstavljati veoma ozbiljan izazov za kreatore politika u narednom periodu, ističe Đukić.
Šta su nam još poručili drugi, važni, glasovi preko okeana?
Pored rasprave o stanju u globalnoj ekonomiji, na površinu je isplivala i poruka hitnosti suočavanja s neodrživim globalnim dugom. Direktorka MMF Kristalina Georgijeva apostrofirala je da rastu državni dugovi širom sveta. Globalni javni dug je u 2023. porastao na 93 odsto BDP-a sa 84 odsto BDP-a u 2019. jer su vlade morale više da troše na zdravstvenu zaštitu i ekonomsku pomoć tokom pandemije virusa korona. Predsednica MMF-a je pozvala zemlje da efikasnije prikupljaju poreze i troše javni novac.
MMF je, inače, na svom sajtu objavio i detalje dokumenta “Predlozi reformi politike kako bi se podržala sposobnost Fonda za podršku zemljama koje provode restrukturiranje duga”. Iz sadržaja se vidi da su podržane reforme kako bi se olakšala podrška zemljama u restrukturiranju duga. U tome je postignut određeni napredak, ali nedavni programi podržani od strane MMF-a su imali značajna kašnjenja u odobravanju finansiranja zbog nedostatka poverenja u reforme. Čad je, tako, čekao 11 meseci na novac, nakon postizanja dogovora na nivou osoblja MMF, Zambija 9 meseci, Šri Lanka 6 meseci, a Gana 5 meseci. Ova kašnjenja bi trebalo da se reše kako bi se ubrzao proces podrške u budućnosti. U objavi MMF “provejava” inkluzivnost i želja za promenama, samo još nedostaje da se to reflektuje i u praksi. MMF navodi da će nastaviti sa obnovom fiskalnih rezervi, pažljivo prilagođavajući akcije specifičnim okolnostima zemalja, štititi najranjivije i investirati u rast. Nastaviće da insistira na reformama kako bi se povećala produktivnost, učešće na tržištu rada, promovisaće socijalnu koheziju i podržati zelenu i digitalnu tranziciju. Nastaviće da podržava ranjive zemlje dok sprovode reforme kako bi se suočile sa svojim ranjivostima i rešile svoje finansijske potrebe.
Čelnica MMF Kristalina Georgijeva je, inače, tokom prolećnog zasedanja, apostrofirala i drugi veliki problem – oporezivanje bogatih, ističući da ono mora biti veće i obimnije. Navela je da je istraživanje MMF pokazalo da bi prestankom izbegavanja poreza od pojedinih korporacija bilo moguće generisati 200 milijardi dolara godišnje vladama država širom sveta. Napomenula je i da bi primenom globalnog korporativnog minimalnog poreza bili povećani prihodi za oko dodatnih 150 milijardi dolara godišnje. Pored toga, MMF je procenio da bi postavljanje minimalnog praga za oporezivanje kompanija, čije poslovanje dovodi do uvećanja ugljenika, moglo da poveća prihode za još 150 milijardi dolara godišnje.
Šta bi podrazumevala reforma MMF-a
Ključna tačka reforme odnosila bi se na mehanizam odlučivanja, posebno na preraspodelu nacionalnih kvota i glasačke snage zemalja članica. SAD imaju mogućnost da blokiraju donošenje najvažnijih odluka zbog visine svoje kvote i broja glasova. S obzirom na sve veći značaj zemalja u razvoju, posebno pet zemalja BRIKS-a, u globalnoj privredi i politici, neizbežno je da mora doći do promena u raspodeli moći unutar MMF. Svaka zemlja članica ima utvrđenu nacionalnu kvotu izraženu u specijalnim pravima vučenja (SPV), koje služe kao osnovni element u finansijskim odnosima između zemalja i MMF. Kvote zemalja članica određuju ne samo finansijske obaveze prema Fondu, već i nivo njihove glasačke moći u odlukama MMF. Međutim, trenutni sistem glasanja baziran je na ponderisanju glasova prema ekonomskoj i finansijskoj snazi zemalja, što može da dovede do neravnoteže u reprezentaciji interesa zemalja. Reforma kvota MMF-a bila je predmet mnogih pregovora i političkih sporova, ali do danas nije završena i rešena. Reforma bi trebalo da uključi više zemlje u razvoju u proces donošenja odluka i rešavanja globalnih ekonomskih izazova. U suštini, reforma MMF-a je neophodna kako bi se ova institucija prilagodila novim realnostima multipolarnog sveta. Kina, kao jedna od najvećih ekonomija sveta, ima relativno nisku kvotu u MMF-u u poređenju sa svojim ekonomskim kapacitetima. To ograničava njen uticaj u donošenju ključnih odluka. Indija isto ima nedovoljnu reprezentaciju svojih interesa u MMF.
Postoji nekoliko razloga zašto SAD nisu spremne da dopuste značajnije povećanje kvota. Smanjenje američkog uticaja može dovesti do gubitka kontrole nad donošenjem odluka i dovođenje u pitanje američkih interesa u međunarodnoj ekonomiji. Zatim, povećanje kvota za zemlje u razvoju zahtevalo bi veće finansijske doprinose od strane SAD, što dovodi do većih troškova za američki budžet. Rešavanje ovog problema zahteva kompromis između SAD i zemalja u razvoju. Kritičari ističu i da MMF treba da preispita svoj pristup kreditiranju, posebno kada je reč o zemljama u razvoju, kako bi se podržao održivi ekonomski rast uzimajući u obzir specifične potrebe i mogućnosti svake zemlje. Uloga MMF u globalnoj ekonomiji, uključujući njegov doprinos u borbi protiv nejednakosti, podsticanju inkluzivnog rasta i suočavanju sa sve izraženijim posledicama klimatskih promena, biće sve više preispitivana.
MMF saopštava da je spreman da se reformiše i postavlja čak i krajnji rok za promenu sistema kvota – jun 2025. Navodi da se posebna pažnja posvećuje rešavanju kvotnog sistema kako bi se bolje odrazili relativni položaji članica u svetskoj ekonomiji, uz zaštitu udela kvota najsiromašnijih članica. Potvrđuje se težnja ka snažnom, zasnovanom na kvotama i adekvatno resursiranom MMF-u koji je u centru globalne finansijske mreže bezbednosti. “Priznajemo hitnost i važnost preraspodele u deljenju kvota kako bi se bolje odrazili relativni položaji članica u svetskoj ekonomiji, uz zaštitu udela kvota najsiromašnijih članica. Zato pozivamo Izvršni odbor da radi na tome da isporuči, do juna 2025. godine, moguće pristupe za dalju preraspodelu kvota, uključujući novu formulu za kvote”, ističe, između ostalog, MMF.
Reforma Svetske banke
Kada je reč o Svetskoj banci (SB) predsednik Svetske banke Adžaja Banga je tokom zasedanja, naveo, da je toj banci potrebna brzina i jednostavnost u pružanju finansijskih usluga, kao i da radi na tome da ubrza procedure za dobijanje finansijske pomoći. On je upozorio da će za ispunjenje ciljeva biti potreban i privatni kapital i da banka traži načine da privuče neophodna sredstva. Banga je upoznao javnost sa promenama koje je SB primenila i koje omogućavaju banci da bude ambicioznija i postigne više ciljeve. Predsednik SB je istakao da se svet suočava sa nizom izazova kao što su klimatska kriza, zaduženost, nesigurnost snabdevanja ili pandemije i naglasio da je potrebno da se ubrza pristup čistom vazduhu, vodi i energiji.
SB se, inače, po mišljenju ekonomista suočava sa nekoliko značajnih izazova. Kao prvo, banka se nije dovoljno prilagodila promenama u globalnoj ekonomiji. Zadržala je zastareli model finansiranja, pristup razvoju treba da se menja. Ovo uključuje nedostatak fleksibilnosti u pružanju pomoći, nedovoljno osluškivanje lokalnih potreba i ograničen pristup inovativnim rešenjima. Postoji kritika i da se SB previše fokusira na podsticanje ekonomskog rasta kao glavnog cilja, umesto na smanjenje siromaštva i poboljšanje socijalne pravde. To može dovesti do neravnomerne distribucije beneficija razvojnih projekata i nedovoljnog osiguranja da svi slojevi društva imaju koristi od razvojnih napora. Projekti koje podržava SB često su kritikovani zbog njihovog potencijalnog negativnog uticaja na okolinu i društvo. Ona je to tek poslednjih godina počela da menja i polako da se prebacuje na finansiranje Zelene agende.
Raniji projekti finansiranja infrastrukture dovodili su do degradacije životne sredine, raseljavanja stanovništva i kršenja ljudskih prava lokalnih zajednica. Tu su zatim i složeni uslovi i procedure za dobijanje kredita od SB, koji su dosta zahtevniji za manje razvijene zemlje. Banka treba da razmotri promene u tom domenu, kao i da proširi svoju ulogu u podsticanju održivog i inkluzivnog ekonomskog razvoja širom sveta. To uključuje fokusiranje na smanjenje siromaštva, borbu protiv nejednakosti i podršku održivim razvojnim projektima. Ona će morati da se prilagodi ekonomskim, socijalnim i ekološkim izazovima, kao što su klimatske promene, migracije stanovništva i tehnološki napredak. To zahteva fleksibilnost u politikama i programima podrške. Ekonomisti ističu i da je, nužna, veća podrška inovacijama i tehnološkom razvoju. Ovo uključuje inicijative za jačanje digitalne infrastrukture, podsticanje preduzetništva i podršku razvoju novih tehnologija. Ovo su samo neki od aspekata reformi. Konkretni pravci zavisili bi od specifičnih potreba i izazova sa kojima se banka suočava u različitim regionima i sektorima.
Izvor: Svet osiguranja