Strateški Tokovi 2025

Forum za strateške studije (FORST) pokreće 2019. godine projekat velike godišnje konferencije pod nazivom Strateški tokovi/Strategic Streams sa namerom da se na njoj raspravlja o najvažnijem strateškom događaju koji u datoj godini utiče na Evropu, region Balkana i svet, sa namerom da gosti konferencije budu ugledni eksperti, diplomate, donosioci odluka, profesori, naučni radnici i stratezi visokog ranga iz zemlje, regiona i sveta, koji bi na konferenciji Strateški tokovi/Strategic Streams, jednom (ili više puta) godišnje, razmenili svoja mišljenja, uvide i ideje o budućim strateškim tokovima u 21. veku. Do sada je konferencija održana 2019, 2020, 2021, 2022, 2023, 2024. i 2025. godine.

Konferencija se 2025. godine održala 17. decembra u Evropskoj kući u Beogradu pod nazivom Strateški Tokovi 2025: Evropska politička zajednica između realnosti i želja. Ovogodišnja tema konferencije bila je posvećena analizi Evropske političke zajednice (EPZ), njenoj ulozi u savremenoj evropskoj strateškoj arhitekturi i njenom značaju za zemlje Zapadnog Balkana, te su o tome na konferenciji debatovali članovi nacionalnih parlamenata kao i onog evropskog, ambasadori evropskih zemalja u Srbiji, direktori evropskih instituta, kao i karijerne diplomate.

Diskusije na konferenciji ukazale su na to da EPZ predstavlja važnu platformu za jačanje političkog dijaloga i saradnje među evropskim državama, uključujući i one izvan EU, kao što je Ujedinjeno Kraljevstvo. Ocenjeno je da, iako nije zamena za proširenje EU, EPZ omogućava ravnopravan dijalog i pruža priliku za rešavanje geopolitičkih izazova, poput bezbednosti i migracija. U tom kontekstu, budućnost Balkana u okviru ove zajednice ostaje važna, dok su reforme i napredak u procesu pristupanja EU i dalje prioritet za zemlje regiona, kao što je Srbija.

Konferenciju, koja je održana u Evropskoj kući, otvorili su Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije (FORST) i Slobodan Šešum, Ambasador Republike Slovenije u Srbiji.

U uvodnoj reči Dr Cvetićanin je istakao da je od samog početka delovanje FORST-a obeleženo jasnom idejom – da FORST postane ozbiljna platforma za kvalifikovanu i stručnu debatu profesionalaca iz strateških sektora bez obzira da li oni dolaze iz politike, diplomatije, analitike, akademije ili biznisa, fokusiranu na ključna strateška pitanja doba u kojem živimo. Istakao je da su u prethodnim godinama konferencije Strateški Tokovi FORST-a bile posvećene važnim temama – od geopolitike pandemije Kovida-19 sve do Evrope nakon Angele Merkel. Istakao je da FORST nije forum koji nudi gotove odgovore, već platforma putem koje strateški akteri iz regiona, Evrope i sveta mogu postaviti ključna strateška pitanja kako bi u debati učesnika visokog nivoa pokušali da dođu do održivih odgovora.

Dr Cvetićanin je istakao da je jedna od najvećih slabosti kako evropske, tako i savremene politike uopšte gubitak kapaciteta dugoročnog strateškog mišljenja, te da danas i evropska i srpsko društvo pate od nedostatka kvalifikovanih debata, jer se razmena mišljenja često odvija u zatvorenim informacionim mehurima, što je posebno izazovno za postkonfliktni region Zapadnog Balkana. Istakao je da dijalog između institucija, država i celog regiona Zapadnog Balkana nije samo moguć, već i neophodan. Konačno, istakao je da Srbija i danas i u budućnosti treba progresivno, koherentno i dalekovido državništvo kako bi savladala geopolitičke izazove sa kojima se suočava, a ne cik-cak politiku.

Uvodnu reč imao je i ambasador Slovenije u Evropskoj kući, Slobodan Šešum, koji je rekao da Zapadni Balkan od trenutka osnivanja Evropske političke zajednice zauzima važno mesto u tom međudržavnom forumu. Šešum je rekao i da Slovenija EPZ vidi kao priliku za konsolidaciju Evrope. Dodao je da je stav Slovenije da EPZ treba da dopuni ulogu Evropske unije, a ne da je zameni. Istakao je da Zapadni Balkan zauzima važno mesto u Evropskoj političkoj zajednici i dodao da je EPZ zemljama u regionu prvi put omogućila ravnopravnost u razgovorima sa liderima zemalja EU. Istakao je i da je legitimno razmotriti da li je EPZ postala ono što je trebalo da bude, i dodao da je Evropska politička zajednica dokazala da može okupiti evropske zemlje u kriznoj situaciji.

Prvi panel konferencije, pod nazivom Evropska politička zajednica kao geopolitički instrument i položaj Zapadnog Balkana u geopolitičkoj Evropi – između realnosti i očekivanja moderirao je Zoran Stanojević, novinar Radio Televizije Srbije.  Panelisti su bili Andreas Fon Bekerat, ambasador EU u Srbiji, Elvira Kovač, predsednica Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Srbije, Bruno Fuks, predsednik Odbora za spoljne poslove Nacionalne Skupštine Francuske (putem Zoom-a), Pernil Daler Kardel, ambasadorka Danske u Beogradu i Matjaž Nemec, član Evropskog parlamenta (putem video izjave).

Ambasador EU u Srbiji Andreas fon Bekerat ocenio je da Evropska politička zajednica u savremenim evropskim okolnostima, nije zamena za politiku proširenja. „Mislim da je prilično jasno da Evropska politička zajednica ne zamenjuje nijednu od institucija koje imamo na našem kontinentu – ni Evropsku uniju, Ni OEBS, ni NATO, ni Savet Evrope. Ona ima komplementarnu i podržavajuću ulogu“, rekao je Bekerat na skupu u organizaciji  Foruma za strateške studije.

Evropska politička zajednica, kako je naglasio, ima veoma važnu ulogu jer „okuplja, manje-više, ceo naš kontinent – svih 27 država članica EU, ali uz to i još oko 20 zemalja evropskog kontintenta.“

„Smatram da je to odlična platforma za razmenu ideja i stavova o brojnim izazovima sa kojima se naš kontinent suočava. Naročito kada je reč o bezbednosti, sajber-bezbednosti, organizovanom kriminalu, ali i o pitanjima poput migracija i drugim bezbednosnim pitanjima koja, između ostalog, proističu iz ruske obuhvatne intervencije u Ukrajini“, naveo je šef delegacije EU u Srbiji.

Istakao je da šefovi država i vlada sa kojima razgovara ističu da jedna od najvećih dodatih vrednosti EPZ nisu samo plenarna zasedanja, već i bilateralni sastanci koji se održavaju na marginama ovih skupova. Dodao je da je nakon četvrt veka rada u diplomatiji naučio da je najbolji način da se proceni da li se neka platforma ili forum smatra korisnim i relevantnim da se pogleda nivo učešća.

„Videli smo prisustvo predsednika i premijera na najvišem nivou na svim sastancima EPZ“,  podsetio je on.

Predsednica Odbora za evropske integracije skupštine Srbije Elvira Kovač naglasila je da je za zemlje Zapadnog Balkana najvažnija poruka da EPZ, nije alternativa proširenju EU.

„To moramo stalno da naglašavamo, jer je veoma važno. U poslednje vreme čujemo mnogo različitih ideja o tome kako da se ovaj proces vodi ili čak predloge da nove države članice budu ‘neka vrsta drugačijih’ članica – sa ili bez prava glasa u određenim oblastima“, rekla je Kovač.

Ukazala je na to da volja i nada da će Srbija konačno postati članica EU, nažalost, polako slabe i dodala da u Beogradu znaju da je donošenje odluka u EU izuzetno komplikovano.

„Postizanje konsenzusa među tolikim brojem država članica, prepreke sa kojima se suočavaju zemlje kandidati, stalna mogućnost zastoja u procesu, kao i način na koji se sve to objašnjava javnosti – i kako se u Srbiji postiže unutrašnji konsenzus – čine ovaj proces izuzetno složenim“, rekla je Kovač.

Bruno Fuks, predsednik Odbora za spoljne poslove Nacionalne Skupštine Francuske se u konferenciju uključio putem video platforme Zoom i tokom svog izlaganja je obrazložio razloge zašto je francuski predsednik Emanuel Makron predložio 2022. godine koncept i format Evropske političke zajednice, te je podelio sa prisutnima na konferenciji kako francuska politička elita gleda na ovaj koncept. Povezao je ovaj koncept sa francuskom idejom o strateškoj autonomiji Evropske unije, kojoj je ideja Evropske političke zajednice komplementarna.

Potom je predsednik Odbora za spoljne poslove Nacionalne Skupštine Francuske Bruno Fuks govorio o značaju Zapadnog Balkana za Evropsku uniju i posebno za koncept Evropske političke zajednice budući da neke zemlje Zapadnog Balkana nisu još uvek članice Evropske unije, a učestvuju u formatu EPZ-a. Potom je govorio o značaju Srbije za region Zapadnog Balkana koju Francuska prepoznaje kao ključnog aktera za održavanje mira i bezbednosti u regionu.

Zatim se publici obratila Pernil Daler Kardel, ambasadorka Danske u Beogradu kao ambasadorka zemlje koja predsedava u momentu održavanja konferencije Evropskim savetom, i zemlje u kojoj je održan poslednji samit Evropske političke zajednice 2. oktobra 2025. godine u Kopenhagenu. Ona je govorila o prioritetima danskog predsedavanja Evropskim savetom i Evropskom unijom, ističući da je momenat za proširenje EU ponovo tu usled širih geopolitičkih okolnosti, te se složila sa mišljenjem ambasadora EU u Srbiji Andreasa Fon Bekerata da Evropska politička zajednica nije zamena za proces proširenja, već da je komplementarana Evropskoj uniji kao format i platforma podrške.

Na samom kraju prvog panela se putem snimljene video izjave prisutnima na konferenciji obratio Matjaž Nemec, član Evropskog parlamenta iz Slovenije. U svom kratkom video obraćanju, budući da nije mogao da učestvuje u predviđenoj diskusiji online putem platforme Zoom zbog istovremenog zasedanja plenuma Evropskog parlamenta, evroparlamentarac Nemec se osvrnuo na stav različitih političkih grupacija u Evropskom parlamentu prema konceptu Evropske političke zajednice. Takođe se osvrnuo i na nastavak procesa proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan ističući iskrenu posvećenost Republike Slovenije tom procesu kao i uopšte jedinstvu Evrope putem različitih formata, pa i putem formata Evropske političke zajednice.

Drugi panel pod nazivom Evropska politička zajednica: platforma jedinstva ili geopolitička iluzija moderirao je Dr Neven Cvetićanin. Na njemu su učestvovali Florans Ferari, ambasadorka Republike Francuske u Srbiji, Edvard Ferguson, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, Kamil Hasijev, ambasador Republike Azerbejdžan u Srbiji i Emanuel Dupi, predsednik Instituta za evropsku perspektivu i bezbednost iz Pariza.

Ambasadorka Republike Francuske u Srbiji Florans Ferari podsetila je da je EPZ – francuska ideja. „Ideja se pojavila tokom poslednjeg francuskog predsedavanja EU 2022. godine u Strazburu, što je samo po sebi simbolično i to 9. maja, što takođe ima posebno značenje. To je bio završetak Konferencije o budućnosti Evrope. Bio je to svojevrsni demokratski dijalog među građanima Evrope. Tog dana su, s jedne strane, predsednik Makron, jer je Francuska predsedavala, ali s druge strane i institucije EU sagledali sve ideje koje su se pojavile tokom tog procesa. Makron je dodao i jednu ličnu inicijativu – Evropsku političku zajednicu“, navela je Ferari.

Bilo je to, kako je dodala, tri meseca nakon početka ruske intervencije u Ukrajini i postojala je hitna potreba da se o bezbednosti razmišlja u širem okviru od samog EU.

Evropska politička zajednica je, kako je navela Ferari, u izvesnom smislu povratak staroj evropskoj diplomatiji – neformalnim razgovorima bez strogo utvrđenog dnevnog reda i među ravnopravnim učesnicima.

„Osnovna strateška svrha EPZ danas je ista kao i pre tri godine, kada je osnovana: kako doprineti većoj političkoj koherentnosti Evrope, i to van okvira članstva u EU. Najbolji dokaz njenog uspeha je to što su, tri godine nakon njenog pokretanja u Pragu, sve članice preuzele odgovornost i učinile je svojom“, kazala je Ferari, „To je jasan znak da format ima smisla i da je koristan“, dodala je.

Ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji Edvard Ferguson istakao je da je ključna snaga Evropske političke zajednice fleksibilnost, kao i mogućnost da se fokusira na pitanja opšte evropske bezbednosti, ali i na specifična pitanja poput migracija, gde je okupljanje država od ključnog značaja, jer su nam potrebna rešenja koja obuhvataju čitave migrantske rute.

Uz podsećanje da Ujedinjeno Kraljevstvo više nije članica Evropske unije, naglasio je da su i dalje evropska zemlja posvećena bezbednosti, stabilnosti i prosperitetu zajedničkog evropskog kontinenta. „Važno je, da, kao i ranije možemo da sarađujemo sa našim evropskim partnerima po pitanjima od zajedničkog interesa“, rekao je Ferguson.

Na pitanje moderatora panela šta Ujedinjeno Kraljevstvo vidi kao svoj primarni strateški okvir delovanja, da li je to koncept Komonvelta, Evropske političke zajednice ili neki drugi koncept, ambasador Ferguson je odgovorio da Ujedinjeno Kraljevstvo vidi prvenstveno NATO i članstvo u ovoj organizaciji kao svoj primarni strateški okvir delovanja.

Kamil Hasijev, ambasador Republike Azerbejdžan u Srbiji je u svom izlaganju govorio o iskustvima Azerbejdžana sa učešćem u različitim međunarodnim formatima, prvenstveno što se tiče problema koje je Azerbejdžan imao sa konfliktom u regionu Karabaha i problemom sa tom teritorijom. Naveo je da je iskustvo pokazalo da su uz dužno poštovanje svim međunarodnim formatima i organizacijama, međunarodno pravo i povelja UN ključni okviri za rešavanje sporova među državama, uz dužno poštovanje svim drugim međunarodnim formatima, pa i Evropskoj političkoj zajednici koja ima svoju korisnost za dijalog između različtih država evropskog kontinenta.

Emanuel Dupi, predsednik Instituta za evropsku perspektivu i bezbednost iz Pariza je na kraju drugog panela, kao predstavnik think-tank sektora među ambasadorima koji su bili ostali govornici na panelu, svoje izlaganje iskoristio za manje formalan pristup ističući potrebu za kreiranjem novih diplomatskih i bezbednosnih formata u Evropi, kao što je upravo koncept Evropske političke zajednice koji egzistira tek nekoliko godina. U tom smislu je predložio format svojevrsnog „saveta bezbednosti“ Evrope koji bi činile najznačajnije strateške sile kontinenta – Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Italija i Poljska. Nakon toga se diskusija povela u pravcu mogućnosti da se osnuje i svojevrsni „savet bezbednosti“ Zapadnog Balkana od ključnih država regiona kao što su Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina, uz premisu da bi regionalni mir bio obezbeđen ako bi ove regionalne države koje su u prošlosti imale niz otvorenih problema učestvovale zajednički u jednom novom diplomatskom formatu. Ovim je konferencija Strateški Tokovi pokazala da nije samo mesto za realnu analitiku postojećeg stanja, već i platforma za testiranje predloga o novim diplomatskim formatima u Evropi i regionu.

U zaključnom delu konferencije, Jan Bondi, ambasador Češke u Srbiji, Dr Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i Dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije izložili su ključne stavove i zaključke konferencije s obzirom na diskusiju na prethodnim panelima. Svi učesnici zaključnog panela konferencije su se složili oko značaja nastavka dijaloga i saradnje u okviru Evropske političke zajednice kao važne platforme za evropsku koherentnost i stabilnost. Složili su se da su na konferenciji Strateški Tokovi i ove kao i prethodnih godina na jednom mestu predstavljene ideje i opservacije uglednih ljudi iz sveta diplomatije, politike i akademskih krugova i očekivanja da ova konferencija i naredne godine bude važna platforma za razmenu mišljenja i pronalaženje zajedničkih rešenja za izazove koji stoje pred Evropom.

Konferencija je završena koktelom i umrežavanjem, čime su učesnici i gosti u publici imali priliku za dodatne razgovore i razmenu mišljenja o ključnim temama koje se tiču evropske budućnosti i sigurnosti.