Španske novine El Pais objavile su dokumente (koje je američki Stejt department potvrdio kao autentične) prema kojima NATO i SAD odbijaju da garantuju da Ukrajina nikada neće postati deo NATO alijanse. Ta garancija je jedan od zahteva Rusije za deeskalaciju krize u Ukrajini.

Sjedinjene Države i NATO su odbili potpisivanje bilateralnog sporazuma o bezbednosti u Evropi sa Rusijom i zatvaranje vrata budućem ulasku Ukrajine u NATO savez. To su bila dva glavna zahteva koje je iznela Moskva da se kriza u Ukrajini okonča u trenutku maksimalne napetosti između Rusije i Zapada. Nasuprot tome, i Vašington i NATO alijansa nude Putinu pregovore o razoružanju i merama izgradnje poverenja na različitim forumima – kao što su Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Dijalog o strateškoj stabilnosti između SAD i Rusije i NATO-Ruski savet čiji je uspeh uslovljen početkom deeskalacije ruske vojne pretnje Ukrajini.

„Uzimajući u obzir značajno, ničim izazvano, neopravdano i tekuće nagomilavanje ruske vojske oko Ukrajine, pozivamo Rusiju da odmah deeskalira situaciju na proverljiv, blagovremen i trajan način“, navodi NATO. „Stav vlade Sjedinjenih Država je da se napredak po ovim pitanjima može postići samo u okruženju deeskalacije u odnosu na preteće akcije Rusije prema Ukrajini“, upozorava Vašington.

Ruske vlasti su zahtevale pismeni odgovor na njihov predlog za potpisivanje sporazuma kojim su Moskvi date bezbednosne garancije u vezi sa širenjem NATO-a na istok. Moskva je čak uključila nacrt hipotetičkog sporazuma. Odgovor su bila dva teksta: jedan pod naslovom „Poverljivo/Rusija“ (koji se sastoji od uvoda, sedam tačaka i nekoliko kratkih zaključaka) od strane Vašingtona i drugi, pod naslovom „NATO-Rusija ograničeno” (sa 12 odeljaka), iz NATO saveza. Tekstovi u velikoj meri obuhvataju (iako u mnogo detaljnijoj formi) poruke koje su zapadni lideri javno preneli Kremlju. SAD i NATO su koordinirali svoje odgovore, koji su komplementarni, ali sadrže neke razlike.

Glavna razlika između oba teksta je u tome što je Vašington spreman da razgovara o konceptu „nedeljivosti bezbednosti“, koji je OEBS odobrio na svom samitu u Nur-Sultanu u Kazahstanu 2010. Moskva je ovo uključila u prvi član svog nacrta sporazuma, koristeći ovaj princip za tvrdnju da bi eventualni ulazak Ukrajine u NATO uticao na njenu bezbednost. U tekstu iz Vašingtona se upozorava da SAD ne deli rusku tačku gledišta i napominje da se koncept nedeljivosti bezbednosti „ne može posmatrati izolovano“. Čak i tako, SAD izražava spremnost da se pozabavi „odgovarajućim tumačenjima“ istih. I ističe se da su „Sjedinjene Države i Rusija takođe ponovo potvrdile inherentno pravo svake države učesnice da bude slobodna da izabere ili promeni svoje bezbednosne aranžmane, uključujući ugovore o savezu“.

Dokument iz Vašingtona od početka jasno pokazuje da SAD „nastavlja da čvrsto podržava politiku otvorenih vrata NATO-a“, i stoga ne isključuje buduće uključivanje Ukrajine ili Gruzije u Alijansu. I pojašnjava da u svakom slučaju, ovim pitanjem treba da se bavi Savet NATO-Rusija (NRC). Tekst NATO-a takođe jača njegovu politiku otvorenih vrata i podvlači pravo svih država da izaberu svoje sporazume u smislu bezbednosti „bez spoljnog mešanja“.

Moskva tek treba da pošalje pisani odgovor, ali saveznički izvori kažu da je Rusija pozvala Sjedinjene Države i NATO da ujedine svoje odgovore i da NATO pristane na diskusiju o konceptu „nedeljivosti bezbednosti“, kao što su SAD učinile.

Američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov imali su juče prvi telefonski kontakt otkako su SAD i NATO poslali svoje odgovore Moskvi. Blinken je, prema portparolu Stejt departmenta, preneo Lavrovu svoju spremnost da nastavi sa „značajnom“ razmenom predloga o bezbednosti, dok je njegov ruski kolega rekao da će obojica prihvatiti nastavak dijaloga. „Videćemo šta će biti“, rekao je on ruskoj televiziji.

U vezi sa Ukrajinom, Bajdenova administracija nudi Rusiji „recipročne mere transparentnosti zasnovane na uslovima“ prema kojima bi se Rusija i SAD složile da se „uzdrže od raspoređivanja ofanzivnih kopnenih raketnih sistema i stalnih snaga sa borbenom misijom na teritoriji Ukrajine”. Takođe, Vašington objavljuje svoj predlog da se konsultuje sa Kijevom.

Ovi sporazumi o međusobnom poverenju, zajedno sa paktovima o razoružanju, dva su ključa tekstova koje su poslali Vašington i Alijansa. Američki dokument počinje da navodi da su SAD „spremne da rade na postizanju razumevanja sa Rusijom o bezbednosnim pitanjima od interesa zajedno sa našim transatlantskim saveznicima i partnerima“. I izlaže niz pitanja o kojima su SAD „spremne da razgovaraju o recipročnim obavezama ili akcijama“ i forumima na kojima bi se njima trebalo obratiti. SAD navode da su spremne da se pozabave ovim procesom „u dobroj nameri“, dok Putinu zameraju što je rasporedio više od 100.000 vojnika na granici sa Ukrajinom, što je okupirao poluostrvo Krim i podsticao sukob u Donbasu (istočni region Ukrajine, uglavnom ruskog govornog područja).

Vašington se žali da je u svom nacrtu sporazuma o bezbednosti u Evropi „Rusija postavila određene zahteve koji potkopavaju principe na koje se Rusija obavezala u prethodnim dokumentima“. „Imperativ je“, nastavlja se, „da se diskusije odvijaju na osnovu osnovnih temeljnih dokumenata o evropskoj bezbednosti“, kao što su Helsinški završni akt, Osnivački akt NATO-Rusija i Pariske i povelje Ujedinjenih nacija, „ koji obuhvataju principe suvereniteta, teritorijalnog integriteta i pravo svake države da bira svoje bezbednosne sporazume i saveze […]“.

Ograničenje na rakete

Brojni predlozi SAD podrazumevaju ograničenja na rakete koja bi mogla kulminirati novim sporazumima o razoružanju. Vašington je rekao da je spreman da započne bilateralne razgovore sa Rusijom o kontroli raketa kratkog i srednjeg dometa i njihovih lansera, iako kritikuje kršenje Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa sa proizvodnjom i razmeštanjem raketa SSC-8 i drugih sistema. Vlada SAD ponovo potvrđuje svoju posvećenost novom START sporazumu za interkontinentalne rakete, koji je na snazi do 2026. godine, ali predlaže uključivanje novih lansera, nestrateškog naoružanja i neraspoređenih nuklearnih bojevih glava u taj sporazum. Štaviše, predlaže se „da se odmah počne sa razgovorima o narednim merama za Novi START“, i raspravama o tome kako bi budući dogovori „uključivali svo nuklearno oružje SAD i Rusije“. Dokument pokazuje zabrinutost Vašingtona i njegovih saveznika s obzirom na napore Rusije da diverzifikuje i poveća svoj nuklearni arsenal, razvije nove interkontinentalne rakete i rasporedi dvostruke i nestrateške rakete u blizini granica NATO-a.

Jedan od najnovijih predloga je ponuda Rusiji „transparentnog mehanizma“ za proveru odsustva krstarećih raketa Tomahavk, koje su u stanju da stignu do ruske teritorije, u bazama protivraketnog štita NATO-a u Rumuniji i Bugarskoj i u kojima se nalazi sistem Aegis. Zauzvrat, Vašington poziva na identičan pristup sa dve baze za lansiranje raketa po svom izboru na ruskoj teritoriji. Moskva je predložila ograničavanje razmeštanja raketa kratkog i dugog dometa i izrazila zabrinutost zbog činjenice da bi baze protivraketnog štita u Rumuniji i Bugarskoj mogle da smeste rakete Tomahavk.

S obzirom na nelagodnost Evropske unije zbog njenog isključenja iz ovih pregovora, Sjedinjene Države garantuju da će sa svojim saveznicima razgovarati o svim pitanjima koja utiču na bezbednost Evrope.

(El Pais, Popular Front)